Da nismo tako kratke pameti, zaboravni i sebični, danas bi bile ispunjene i gorionice za sveće i svaki pedalj ovog nevelikog prostora ispred Spomen kosturnice sa zvonarom podignute na Starom groblju godinu dana nakon petojunske tragedije iz 1941. Ali, stvarnost je drugačija, a na to se, nakon službe za večni pokoj duša nastradalih, koja je počela u podne, osvrnulo u svojoj poruci okupljenima i naše sveštenstvo.
Da smo ih zaboravili to pokazuje ovaj skup danas, jer nije priličan onom događaju kakav bi trebalo da bude. Sećamo se žrtvama, a preko 500 postradalij iziskuje i odgovornost. Oni koji ne znaju za istoriju, oni nemaju identitet. Oni koji ne znaju svoje korene i poreklo, nemaju neku budućnost. Mi smo se ovde pomolili za nevino postradale ljude koji su stradali nečijom krivicom. Smrt poteže i za praznim grobom. Ono što mi zaboravljamo, nebo ne zaboravlja, Bog ne zaboravlja. I to smo učinili u ovom molitvenom ophodu. Ovo je jedan od događaja pored prenosa moštiju Svetog Luke koji su najvažniji za Smederevo. Treba da se sećamo njih i da se molimo za njih. Da ih Gospod pomene. Ono što ostaje nama danas, kao svedocima te istorije jeste da ih se sećamo jer za njih, osim nas, nema ko drugi da se moli. Ne smemo da dozvolimo da zaboravljamo naše pretke i događaje – poručio je sveštenik Darko Stojanović.
Inače, 5. jun, nekada nazvan „Zavetni dan“, a u novije vreme „Dan za nezaborav“, redovno je, od samog događaja pa do današnjih dana, obeležavala samo Crkvena opština Smederevo. Od prvog opela i parastosa za pokoj duša sahranjenih, preko prve godine od stradanja kada je pomen služen pored tvrđave i završetka izgradnje spomen kompleksa u avgustu 1942, svih tih 85 godina jedino su sveštenici uvek bili sa istim ciljem na istom mestu. Posle Drugog svetskog rata, van tog kruga vernika, na sećanje na ovaj dan nije se u građanstvu mnogo polagalo. Tek 1973. podignut je spomenik žrtvama 5. juna pored Železničke stanice. Kako je u komunističkom uređenju bilo neprihvatljivo okupljanje kod crkve, od tog trenutka se obeležavanje odvija na oba mesta koja imaju jasne ideološke predznake i razlike. Ali, nažalost, danas, kada imamo svu slobodu da biramo gde ćemo biti pa i da se pojavimo i pored crkve Uspenja Presvete Bogorodice i pored stanice, godišnjice se nižu više forme radi. Promiče nam suština, a komemorativni skupovi su, osim u slučaju nekoliko rethih izuzetaka među okupljenima, svedeni na obavezno prisustvo predstavnika javnog sektora i povod za još jedno poziranje i slikanje.
Ukoliko do sada niste, obavezno poslušajte istoričara Miroslava Lazića koji je u našem podkastu „Van okvira“ govorio o svemu što je eksploziji prethodilo, mogućim uzrocima, broju nastradalih i odnosu prema toj tragediji kroz minule decenije uključujući i razne neutemeljene teorije, a takođe možete pogledati i video sa predavanja koje je održao u Muzeju i tada po prvi put predstavio javnosti neke od fotografija nastalih u vreme eksplozije: