Kada bi svi uradili ovako, centar bi blio neuporedivo lepši

Naša redakcija je pre nekoliko meseci napravila priču o stanju fasada na zgradama u centru Smedereva. Svi znamo kakvo je stanje, poznati su nam i brojni urbanistički i komunalni problemi, ali nije uopšte teško da pretpostavimo koliko bi grad drugačije izgledao kada bi nam, na primer, zgrade spolja bile uređenije. Povod za priču koju spominjemo jeste bila usvojena nova odluka Skupštine Grada prema kojoj se značajno povećava mogući udeo sredstava iz budžeta za subvencije koje se između ostalog, odnose i na obnovu fasade (ranije je to bilo do 50% troškova, sada subvencija ide i do 90% jer je očigledno da to predstavlja troškove koje mnoge stambene zajednice nisu uspele da obezbede). Međutim, stanari ove zgrade u ulici Dine Mančića, nisu korisnici te subvencije koja po svemu sudeći, jeste lepo delovala u teoriji (kao i razna druga obećanja) ali nije zaživela u praksi, a nisu ni oni u međuvremenu sedeli skrštenih ruku. Naprotiv, kako saznajemo, početku radova koji su u toku, prethodile su godine upornog sakupljanja sredstava. Vlasnici oko dvadesetak stanova su pet godina, svakog meseca, izdvajali po 5.000 dinara, kako bi imali oko 50.000 evra koliko je procenjeno da će koštati obnova fasade zgrade čijeg se pređašnjeg stanja sećamo. Biće sigurno i među našim čitaocima onih koji će smatrati da priča poput ove ne zaslužuje poseban prostor i da tu, nema ničeg „specijalno važnog“ – stanari obnavljaju fasadu zgrade u kojoj žive, svojim parama, baš kao i svi drugi koji brinu o svojim kućama. I da živimo u drugačijim okolnostima, svi bi oni bili u pravu, ali mi smo želeli da podvučemo dve stvari. Najpre, da javnosti predočimo kako to u realnosti izgleda – koliki je trošak obnove fasade i kako se do toga dolazi s jedne strane, a da ujedno s druge, svima ostalima ovo posluži kao primer i podstrek. Da, jeste teško, ali je svakako izvodljivo. A zašto nam je svima to važno? Pa, vratićemo se na početak – naš grad bi izgledao mnogo manje sumorno kada sa fasada zgrada ne bi visili ostaci ranijih slojeva, malter i oljušteni tragovi minulih decenija.

Stanari nisu u mogućnosti da obnove zgrade, grad plaća i do 90% troškova