U Smederevu sve veći broj onih koji dobijaju smeštaj preko Centra za socijalni rad
Autor: A. Manić
Smederevo – Velika stopa nezaposlenosti, pad životnog standarda i sve veće siromaštvo učinili su da u ovom trenutku 190 odraslih, a među njima su i stara i nemoćna lica, bude na smeštaju preko smederevskog Centra za socijalni rad u različitim socijalnim ustanovama.
U prihvatilištu u Maloj Krsni je zbrinuto 16 lica, a prvi hladni dani po pravilu značajno će povećati broj beskućnika koji će zatražiti pomoć ove ustanove. Nažalost, protekla zima je uzimala svoj danak. U centru grada, u podrumskim prostorijama od hladnoće je umro četrdesetogodišnji muškarac. Ovo nije bio usamljen slučaj, ali je svakako bio i najdrastičniji.
– Postoje dve kategorije ljudi koje zbrinjavamo u ustanove socijalne zaštite – odrasla lica od 18 do 50 godina starosti, uglavnom mentalno obolela ili ometena u psihofizičkom razvoju, i stara lica, koje smeštamo u gerontološke centre. U prihvatnoj stanici u Maloj Krsni smeštaj se obezbeđuje najduže do 60 dana. Međutim, dešava se da se beskućnici tu zadrže godinu, pa čak i dve, jer ne možemo da im pronađemo trajni smeštaj. Reč je o alkoholičarima, skitnicama, ljudima odbačenim od srodnika. To su uglavnom mlađi ljudi starosti između 30 i 40 godina. Nisu ni za smeštaj u gerontološke centre, ni za specijalne ustanove i prosto ih nemamo gde, kaže Vladanka Dedić, rukovodilac Službe za odrasla i stare u Centru za socijalni rad u Smederevu.
Kada prođe zima i stignu topliji dani ovi beskućnici pokušaju da nađu posao i tada odu iz prihvatilišta, ali se već u oktobru vraćaju. Stižu iz parkova i udžerica i kucaju na vrata prihvatilišta.
– Najteže je sa alkoholičarima koji nemaju porodice i prihode. Oni su stalni povratnici. Ne nalaze posao, nisu na birou rada, a nemaju ni lična dokumenta. Novac koji im damo da izvade lične isprave najčešće potroše na alkohol. Nailazimo na zapuštene alkoholisane ljude u veoma lošem stanju. U bolnici ih zadrže na detoksikaciji i onda ih otpuste, priča gospođa Vladanka Dedić.
Tada socijalni radnici počnu sa prepiskama. Prvo pozivaju hitnu pomoć i traže da ekipa izađe na teren, a zatim pišu zahtev da takvo lice upute na bolnički smeštaj. Često slede novi dopisi, molbe, zahtevi, i kako kažu, čine sve kao da je reč o njihovim najbližim srodnicima. Sa Zdravstvenim centrom u Smederevu imaju dobru saradnju.
– Najteže nam je kada vidimo na terenu da je starima pomoć potrebna, a oni je odbijaju. Žive u prljavštini i smeću, zapušteni, ali ne žele da idu u smeštaj gde bi imali daleko bolje uslove i gde bi o njima brinuli 24 sata, kaže gospođa Dedić.
Radnici Centra za socijalni rad neretko budu starim i iznemoglim licima jedini srodnici. Kada ih najbliži zaborave starim i nemoćnim osobama ostaju samo ovi humani ljudi, koji u ime države preuzimaju privremeno starateljstvo nad njima.
Imovina draža od roditelja i srodnika
Čest je slučaj da stari ljudi prepišu sve deci, a onda srodnici prestanu da brinu o njima. Tada niti imaju para, niti imovinu koja bi im obezbedila trajni smeštaj. U Centru za socijalni rad kažu da u takvim slučajevima savetuju da se, ako postoji ugovor o doživotnom izdržavanju sudski raskine. Ima slučajeva da se srodnici utuže kako bi plaćali alimentaciju.
Izvor: Danas
