Svesna toga da je njen slučaj, samo jedan u nizu raznih neprijatnosti kroz koje prolaze prosvetni radnici od integriteta, učiteljica Lidija Petrovski započinje razgovor sa nama na ovu temu. Naime, iako je pre nekoliko meseci, izrečena prvostepena presuda, još uvek je u toku sudski postupak u kome se našla zbog odluke uprave Osnovne škole „Dr Jovan Cvijić“. Učiteljica sa stažom dugim 35 godina, prosvetni radnik koji se, u Smederevu ubraja među najobrazovanije u toj struci, pre dve godine je bila prinuđena da učionicu zameni produženim boravkom. Sve to je, prema njenom mišljenju, posledica samovolje direktorke Svetlane Mihajlović.
Za jednog učitelja, ovo što se meni dogodilo je najveća kazna. Sve je počelo tako što sam na jednom takmičenju u školi bila dežurni nastavnik. Bilo je mnogo kolega tu, sa njima sam se u dvorištu podzdravljala, a ona je stajala na ulazu. Verovatno smatrajaći da nije dovoljno uvažena, ne znam o čemu je razmišljala, zvala me je, ja to zaista nisam čula. Žamor, mnogo nastavnika, dece, roditelja… Kada sam ušla u školu, ona je demonstrativno rekla da izađem, da ja neću dežurati jer sam je ponizila pred grupom ljudi. Na koji način, ne znam. Rekla je da sam se pravila da je ne čujem kada me je zvala. I tada mi je rečeno da ću ja završiti u boravku. Po kazni. Da će mi pokazati ko je ona – priča nam Lidija. Kako dodaje, poučena ranijim iskustvom, očekivala je probleme i da će ta najava biti ostvarena po svaku cenu. U međuvremenu Petrovski postaje poverenik sindikata za njihovu školu jer takav status dodatno štiti zaposlenog.
Znajući s kim imam posla, sa kolegama sam se dogovorila da, pošto je atak na mene bio najsnažniji, ja postanem predsednik sindikata. Znala sam da će probati da nešto uradi, da ostvari pretnje. U septembru te godine, uzimam četvrti razred i kako se to završilo, krajem avgusta, pred početak naredne školske godine, ona objavljuje da ja ubuduće idem u produženi boravak. Nisam verovala da će se ipak usuditi da to uradi jer ja po zakonu, kao predsednik sindikata, ne mogu da budem prebačena na manje plaćeno i manje povoljno radno mesto u odnosu na ono na kome sam bila pre toga – dodaje Lidija.
Do odlučivanja o tome koji će učitelj iz te grupe zaposlenih koji treba da preuzmu novu generaciju ostati bez posla na nastavi, došlo je zbog smanjenja broja odeljenja. Te godine, nije bilo đaka za šest odeljenja pa je samim tim i jedan učitelj bio „višak“. Ispostavilo se da će to biti baš Lidija Petrovski.
Očekivala sam da će zdrav razum preovladati. Međutim, nije. Pošto radim decenijama i učila sam decu mnogih, pa i nekih funkcionera, ljudi su mnogi dolazili da mi kažu da su joj skrenuli pažnju da to ne sme da radi, da nije po zakonu, a ona je rekla da će uraditi i biće po njenom. Imam i poruke koje su mi slali. Oni su joj takođe rekli da ću ja sigurno tužiti, na šta je odgovorila – Neka tuži, dokle god ne stigne presuda, biće po mom, ja pobeđujem.
I dalji scenario se odvijao upravo tako. Posle nešto manje od dve godine procesa, sud je, pre nekoliko meseci presudio u Lidijinu korist. Njoj je kako poručuje žao što je uopšte moralo da ode do suda, ali Školski odbor i inspekcije kojima se prvo obraćala, nisu htele da odreaguju. Sindikat je organizovao advokatsku kancelariju i pravne zastupnike Lidije, ali ovde nije reč o privatnoj, već tužbi sindikalne organizacije.
Nakon mog saslušanja na sudu je bilo jasno da je zakon vrlo jasno predviđa šta ne sme da se desi, a što se u ovom slučaju dogodilo. Bilo je očigledno da je na više načina prekršen zakon. Advokat suprotne strane je pokušao da to relativizuje, da izjednači posao u boravku i posao u nastavi. To je smešno jer zašto bi se pisao aneks ugovora ako je to isto, nije ni plata ista, ni radno vreme, ni opis posla. Nisu imali nijedan konkretan razlog za tu odluku o premeštanju. Naročito jer, u toj grupi ljudi koji su radili samnom, dve kolegenice imaju šesti stepen stručne spreme, ja sedmi. I imam još jedan master, specijalistički program na fakultetu. Mislim da sam jedan od najobrazovanijih učitelja u Smederevu, ne znam da li, osim Nevene Perić, ima još neko toliko obrazovanja. Međutim, ja sebe ne smatram ništa više vrednom od ostalih. Imam više škole ali svoje kolege zbog toga ne potcenjujem ni jedne sekunde. Samo smatram da bi obrazovanje i školovanje trebalo da bude uvaženo. Ovakav potez je po mom mišljenju, šamar celom obrazovnom sistemu gde se znanje i kompetencije ne primećuju. Da ne pričam da se ne vrednuju i da se kažnjava neko ko misli, hoće da stane iza svojih reči i ostane dosledan.
Presuda u njenu korist još uvek ništa nije promenila – prvi septembar ove godine, Lidija je ponovo dočekala u produženom boravku jer je direktorka škole odlučila da pokrene postupak žalbe. Uprkos tome što joj je i na izricanju presude predočeno da pravo na žalbu svakako ostaje, ali da bi trebalo preispitati opravdanost takvog koraka jer se time samo prolongira slučaj i uvećavaju troškovi. Strana koja izgubi spor dužna je da plati nemale troškove suđenja, a Lidiji bi takođe trebalo da bude isplaćena razlika u primanjima tokom dve godine. Pa ipak, ona smatra da pitanje odgovornosti za rad, pogrešne odluke i njihove posledice nije uopšte bilo prioritetno iz vizure rukovodstva škole.
Nju to ne zanima. Kada sam nedavno na Nastavničkom veću tražila da izvesti kolege o tome kakva je presuda doneta, po koliko tačaka je prekršila zakon i pitala koliko dugo namerava da nastavi da krši zakon, ko će sve to da plati i kako će pravdati te postupke, kao i situaciju da će, kada presuda bude pravosnažna morati u sred školske godine da me vrati na nastavu, u odeljenje koje je pre dve godine, zbog njenog činjenja, neko drugi umesto mene preuzeo, kazala je da ne mora meni da odgovara ništa. Kada sam otišla, kolege su mi prenele da je kazala da će verovatno doći do promena u razrednoj nastavi ali i da postoji mogućnost da žalba bude usvojena, kao i da „Cvijićeva“ škola nije jedina koje je izgbila spor i druge su, pa im Ministarstvo plati šta treba i te škole nastave dalje da rade normalno – ističe Lidija i napominje da veruje da je „na meti“ pre svega zbog svog društvenog angažmana posebno vidiljivog u poslednje dve godine jer je ona kao član Foruma smederevskih škola bila aktivna najpre na protestima prosvetnih radnika, a potom i građana koji su podržavali studentski pokret. Bila je, kako tvrdi, izložena raznim pretnjama i pokušajima zastrašivanja ali se ni zbog čega nije pokajala.
Ja sam neko ko se ne miri sa nepravdom, problemima u sistemu i istrajno se borim protiv toga. To je i ono po čemu se razlikujem od drugih. Mnoge kolege su se vremenom ućutale. Nisu se pomirili sa tim ali su ućutali, podlegli pritiscima. Ja nisam. Naprosto, ne mogu drugačije, neću da se savijam i ne smatram ništa od ovoga svojom ličnom, već borbom svih prosvetnih radnika u sistemu protiv nepravde i politike u školama – zaključuje Lidija.
———————————————————————————
Povodom ovih navoda, naša redakcija se obratila direktorki škole postavljajući joj nekoliko pitanja: Na osnovu kojih kriterijuma je direktorka škole odlučila da Lidiju Petrovski iz redovne nastave premesti u dnevni boravak?
Da li je pravni tim škole upozorio rukovodstvo na mogućnost kršenja zakona zbog takve odluke s obzirom na to da poverenik sindikata, što je u trenutku premeštaja bila Petrovski, ne može biti raspoređen na nepovoljnije radno mesto od onog na kome se nalazi? Zašto je rukovodstvo škole i nakon prvostepene presude ostalo pri ranijoj odluci i odlučilo se za postupak žalbe?
Dobijene odgovore od direktorke Svetlane Mihajlović prenosimo u celosti:
Poštovani,
s obzirom na postavljena pitanja, ne mogu da se izjašnjavam detaljno, imajući u vidu da je sudski postupak i dalje u toku. Činjenica je da postoji prvostepena odluka Osnovnog suda u Smederevu, ali ista nije pravnosnažna, što znači da o ovoj pravnoj stvari još uvek nije u potpunosti odlučeno.
U odnosu na Vaše prvo pitanje, ne mogu da se izjašnjavam bilo kojem portalu ili novinama, jer se radi o unutrašnjoj organizaciji škole, kao i o odlukama koje se donose u najboljem interesu procesa rada, a koje svakako nisu javni podatak, već podatak koji se tiče zaposlenog i školske ustanove.
Drugo pitanje je apsolutno pravne prirode, a u cilju pravilnog postavljanja pitanja morate da imate celokupno činjenično stanje, koje je utvrđeno u prvostepenom sudskom postupku, tako da je Vaše postavljeno pitanje pretpostavka.
U odnosu na treće pitanje, svaka strana na sudu ima pravo da koristi sva zakonom dozvoljena sredstva, pa između ostalog redovan pravni lek ukoliko je nezadovoljna prvostepenom odlukom, a što je i zakonodavac imao u vidu prilikom donošenja zakona i predviđanja višestepenog odlučivanja po bilo kom pravnom pitanju, u bilo kom postupku. Posebno treba imati u vidu i mišljenje upravo sindikata na republičkom nivou o ovoj pravnoj stvari.
Inače, u OŠ „Dr Jovan Cvijić“ u toku je konkurs za izbor direktora. Nezvanično, Svetlana Mihajlović je jedini zainteresovani kandidat za tu poziciju.
