Počelo je, kao i uvek, od 11 i 52, ali uz prisustvo tek desetak građana, da bi ih, minutima kasnije, dok je u podne otkucavao sat na hramu Svetog Georgija, bilo oko tridesetak. Kako se to često čuje u ovim prilikama, bilo bi dobro da na 16 minuta u tišini ovde zastane više ljudi, onoliko koliko ih je bilo ranije. Ali – koliko god da dođe – dovoljno je jer „jedan koji ne mora već želi vredi više od desetoro onih koji moraju ili su plaćeni“ pri čemu ta paralela aludira na razlike između protesta na koje pozivaju građani koji podržavaju zahteve studenata i okupljanja koja organizuje vladajuća stranka. Naravno, između broja onih koji zastanu i onih koji povremeno dobacuju postoji uzročno – posledična veza jer ovi drugi su najsilniji kad je pred njima tek nekoliko osoba, dok su znatno tiši kada ispred Gimnazije odavanju pošte prisusutvuje više ljudi…
