„Zelena aždaja“ je dizalica- kran (Der Kran-nemački, The Crane-engleski), koja je jedina (pre)ostala u Staroj smederevskoj luci od nekadašnje tri Ganz dizalice. Portal SDCafe ju je tada, kao jako zanimljivu i neobičnu, objavio u rubrici -Fotografija nedelje.
Na Pristaništu u Smederevu, u posleratnom periodu obnove i izgradnje države i grada, na desnoj obali Dunava postavljena je 1922. godine, najpre parna dizalica zbog ondašnjeg brodogradilišta Sartid 1913 i nalazla se na Velikom keju. Godine 1937. ona je obnovljena zbog izgradnje Simens-Martinove peći u tadašnjoj Železari.
Nizvodno od nje, na starom Pristaništu 1958. godine, izgrađena je prva elektro dizalica Ganz. Sa ulaskom u projekat izgradnje Nove železare u Radincu i potrebe pretovara (istovara i utovara) rasute robe (ruda, koks, kreč…) doneta je odluka da se pored nje, na istim šinama, izgradi 1970. godine druga, a onda 1973. godine i treća elektro dizalica Ganz.
Prva Ganz dizalica iz 1958.god.
One su kao takve postojale i radile poslove pretovara (istovara i utovara) rasute robe za potrebe smederevske Železare: najpre Rudnici i Želazara Smederevo, a kasnije Metarurški kombinat Smederevo. U to vreme one su poslovale okviru tadašnjeg gradskog predužeća „Pristanište“. Preimenovanjem Železare u Sartid 1913., svekolikim ukrupnjavanjem i reorganizacijom, ovo preduzeće je ušlo u sastav Železare i postalo jedan od njenih radnih jedinica. Sve to je postala Stara Luka kada je američki US Steel 2003. godine kupio smederevsku Železaru.
Osnovni zadatak i posao ovih dizalica bio je pretovar (istovar i utovar) roba za potrebe proizvodnje u Železari. Pretovar je isporuka roba, dobara ili teretnih kontejnera na međudestinaciju, a zatim na još jedno odredište. Prvi razlog za pretovar je promena načina transporta tokom putovanja (npr. Iz transporta brodom u drumski, ili železnički transport). Drugi razlog je spajanje malih isporuka u jednu veliku isporuku koja se ponovo razdvaja u manje na konačnoj destinaciji / cilju.
Stara luka iz 70-tih godina prošlog veka
Pretovar se najčešće odvija u taransportnim centrima ili lukama. Mnogi međunarodni pretovari se odvijaju i u određenim carinskim oblastima, čime se izbegava potreba za carinskim pregledima i carinom, što je inače velika prepreka za efikasan transport. Pošiljka koja je prevezena odjednom (sa stanovišta špeditera) ne smatra se pretovarenom, čak i ako se promeni prevozno sredstvo iz jednog u drugo u više navrata.
Za ilustraciju šta su i koliko roba ove tri dizalice Ganz morale da pretovaruju (istovar i utovar), navode se neki osnovni podaci :
– Za proizvodnju 1 tone sirovog gvožđa potrebno je da se obezbedi ca. 3 tone rude gvožđa, koksa i kreča (topitelj). Ulaganje rude gvožđa, koksa i kreča u visoku peć sprovodi se u odnosu ca. 2/3:1/6:2/6. To znači da su za proizvodnju 1 tone sirovog gvožđa dizalice morale da iz brodova u železničke vagone pretovare 2 tone rude, 0,5 tone koksa i 1 tonu kreča.
Ova roba, tj. sirovine za proizvodnju gvožđa i čelika spada u tzv. rasute terete. Inače, u rasute terete spadaju materijali koji se zbog svojih karakteristika prevoze neupakovani, u rasutom stanju. U rasute terete spadaju: 1. Krupniji rasuti tereti: ugalj, rude i kamen u gromadama, 2. Sitniji rasuti tereti: ugljena prašina, koks, kreč, sumpor, cement, šljunak, pesak, so, šećer, itd., i 3. Žitarice: pšenica, ječam, raž, kukuruz, soja, brašno.
Pretovar rasutih tereta, u ovom slučaju rude gvožđa, koksa i kreča, izvodio se dizalicama, a prevoz ovog tereta sprovodio se vodenim, drumskim i železničkim transportom. Za prevoz rude gvožđa i kreča korišćeni su veliki kamioni za rasute terete, a za koks vagoni za prevoz rasutog tereta.
Prva elektro dizalica Ganz demontirana je i uklonjena kao prevaziđeno tehničko rešenje, ali i zbog teškoća održavanja i snabdevanja neophodnim rezervnim delovima. Druga elektro dizalica Ganz je u vreme sankcija UNO prema Srbiji pala u Dunav zajedno sa vozačem. Srećom, vozač dizalice ostao je živ, ali sav preplašen i sa neznatnim povredama. Razlozi pada ove dizalice u Dunav bili su višestruki: *zbog nedostatka (nemoguća nabavka) rezervnih delova nije bilo moguće adekvatno održavanje i remontovanje ; *preopterećenje – podizanje tereta mnogo većeg od dopuštenog ; *nepažnja vozača dizalice pri manipulisanju sa teretom.
Od tada je u Staroj luci za pretovar (istovar i utovar) sve robe za Železaru preneto na ovu treću Ganz dizalicu, ali su zbog velikog obima roba, morale da budu angažovane i autodizalice. Kada je američka kompanija US Steel kupila Železaru, ona je na godomiskom polju pored Dunava ispod Smederevko-Kovinskog mosta, izgradila Novu luku, sa željom i potrebom da železnicom doprema rasutu robu do Železare. Tako je u Staroj luci ostala samo ova treća Ganz dizalica.
Već je navedeno da je jedina postojeća, inače treće izgrađena elektro dizalica Ganz, na Dunavu u Staroj luci, namontirana 1973. godine. Šta je zanimljivo za ovu dizalicu – „Želena aždaja”? Pored toga što je jedina ostala u Staroj luci kao “Poslednji Mohikanac”, još je zanimljivije to što su je tada namontirali, na šine postavili i pustili u rad, stučnjaci i radnici tadašnje Železare: Metalurški kombinat Smederevo.
U okviru tadašnje fabrike MKS – Smederevo postojala je Radna jedinica „Montaža“, u kojoj su bili zaposleni iskusni stručnjaci i majstori. To su uglavnom bili ljudi koji su proveli po 3 meseca u inostranstvu na obuci (speijalizaciji) za rad u budućim pogonima Železare, koje je trabalo izgraditi i u tadašnjim kriterijumima zaposlenosti, nazivani su „kadar u pripremi“.
Ovo je bila prilika i mudar potez rukovodstava fabrike da iskusni majstori, ali i novo primljeni radnici, budu angažovani na montaži objekata, pogona i postrojenja na kojima će kasnije, kada počne redovna proizvodnja, raditi na održavanju istih.
Svi glavni projekti i montažni projekat bili su zajedno sa svom opremom u delovima isporučeni od strane Nemačke i Mađarske kompanije Ganz. Oni su svi bili na nemačkom jeziku, a superviziju (nadzor nad montažom) izvodili su mađarski stručnjaci. Osnovni tehnički podaci o ovoj dizalici su sledeći:
Isporučilac : MTB Ganz- Budimpešta, Mađarska,
Nosivost: 50 t i 60 t,
Pogon: kuka, grajfer,
Raspon: 10,5 m,
Brzina: 70 m/min,
Dohvat kuke: min 8 m, max 30 m,
Godina proizvodnje: 1973. godina
Tehnička priprema dokumentacije, opreme i delova obavljeno je u okviru same fabrike u Radincu, a onda se pristupilo fizičkoj predmontaži podsklopova, sklopova i finalnoj montaži dizalice. Rukovodilac RJ „Montaža“, odnosno direktor, bio je Dobrivoje Marković Doba, dipl.maš.inženjer, a tehničku pripremu montaže obavio je Nikola Tasić Cale, dipl.maš.inženjer, dok je direktnu montažu sprovodio i izvodio Maćaš Lazar Maki, vkv mašinbravar. Po oceni supervizora, mađarskih inženjera iz Ganz-a, montaža je obavljena stručno i kvalitetno. Dokaz za to je i današnje postojanje i rad te dizalice.
Ova treća elektro dizalica ostala je jedina u Staroj luci na Dunavu, od pređašnje 3 elekro dizalice mađarskog isporučioca Ganz da vrši pretovar, bolje reći istovar koksa i starog gvožđa za potrebe Železare, najpre američkog US.Steel-a, a sada kineskog HBIS-a.
– Kako je „Zelena aždaja“ postala „Poslednji Mohikanac“?
Ova naša elektro dizalica Ganz na Dunavu kod Tvrđave, koja je zbog svoje grandioznosti nazvana „Zelena aždaja“, skoro 15 godina čeka svoje uklanjanje ili izmešatanje, jedina je preostala dizalica u Staroj luci, pa je tako postala i „Poslednji Mohikanac“ !
Već skoro 15 godina smederevci slušaju kako im lokalni vlastodršci, a i oni gore, nekako uvek pred izbore, obećavaju izmeštanje industrijskog koloseka i Stare luke iz centra grada i otvaranje izlaza na Dunav. Ali, od 2004. godine, kada je kapitalni projekat najavljen, pa do danas, seoba Stare luke nije odmakla dalje od političke parole. Još 2004. godine započeta je priča o izmeštanju koloseka, ali se od toga do danas nije dalje odmaklo. Razne vlasti, koje su se smenjivale, vadile su se jedni na druge, tobož zbog opstrukcije.
Da li će se dizalice, vagoni, barže i kamioni konačno preseliti u Industrijsku zonu, a Stara luka prerasti u Pristanište za „belu flotu“, ili će nova obećanja potonuti poput prethodnih?
U Staroj luci nadomak centra grada decenijama se pretovaraju ogromne količine tereta za Železaru što, osim buke, predstavlja i ekološki problem. Odmah preko puta, duž cele ulice paralelno sa Dunavom, prostiru se stambene zgrade, čiji stanari jedva opstaju od prašine opasne po zdravlje. Da bi ušli u Tvrđavu, smederevci i turisti preskaču šine, a pruga prolazi i kroz najlepše gradsko šetalište kraj Dunava. Za izmeštanje Stare luke u Industrijsku zonu potrebno je novim kolosekom spojiti reku Dunav i postojeću železničku trasu. Preduslov je izgradnja 5,3 kilometra železničkog koloseka od Nove luke u Industrijskoj zoni do postojeće pruge.
Podizanjem šina i preseljenjem Stare luke stvorili bi se uslovi za izgradnju novog Pristaništa za turističke brodove. Nezvanično, godišnje oko 3 hiljada putničkih brodova prođe pokraj Smedereva, jer nemaju gde da pristanu, a turisti nekadašnju dvostruku prestonicu posmatraju samo iz daleka. Kapaciteti Stare luke nalaze se na Dunavu, uz glavno gradsko šetalište, a teretni saobraćaj se ranije i sada odvija kroz strogi centar Smedereva – blizu Tvrđave.
Nikola Tasić Cale
SDCafe.rs
Izvor: SDCafe