Home Zanimljivosti Zašto lažu u vezi sa holesterolom?

Zašto lažu u vezi sa holesterolom?

redakcija

Farmaceutski lobi ima 29 milijardi razloga za to.

Milioni ljudi širom sveta koriste lekove poznate kao statini da bi snizili svoj holesterol. Trenutna vrednost industrije lekova za snižavanje holesterola procenjena je na oko 29 milijardi dolara i to je jasna procena s obzirom na to da je potrošnja lekova za nivo holesterola samo u SAD dostigla 19 milijardi dolara u 2010. godini. Jesu li činjenice o holesterolu i srčanim oboljenjima iskrivljene od strane proizvođača željnih povećanja profita? Novi dokumentarni filmski projekat je u toku traženja odgovora i pronalaženja istine u vezi sa holesterolom, jednom za svagda. Postoji 29 milijardi veoma dobrih razloga zašto… Da li je moguće da je skoro sve što vam govore vaš doktor i mediji u vezi sa visokim holesterolom i njegovim odnosom sa zasićenim mastima, srčanim oboljenjima i šlogom – netačno? Apsolutno da!

Može li takođe biti moguće da oni koji proizvode lekove statine stvaraju ogroman, nečasno stečen profit na ovoj potpuno pogrešnoj i očigledno netačnoj medicinskoj dogmi, dok pacijenti, možda čak i vi ili neko vama drag, rizikuje loše zdravlje ili čak smrt kao posledicu? Da! I vreme je da svet to čuje.

Da li nizak holesterol zaista vodi ka boljem zdravlju?

Glavni znak da nešto veoma isključuje ideju o tome da visok nivo holesterola izaziva srčane bolesti je u ovome: čak i kada je nivo holesterola snižen, stopa smrtnosti od srčanih oboljenja to ne prati. U izveštaju Džastina Smita (Justin Smith) je napomenuto: "… između 1994. i 2006. procenat muškaraca starosti od 65 do 74 godine sa "visokim" holesterolom smanjen je sa 87% na 54%… Uprkos tome, stopa srčanih oboljenja u ovoj starosnoj grupi ostala je ista. U ostalim starosnim grupama se pojavio porast stope srčanih oboljenja, kako se broj ljudi sa "visokim" holesterolom smanjio."

Postoji nešto što će vas možda iznenaditi: ispostavilo se da je dokaz kako visok holesterol dovodi do srčanih oboljenja veoma slab, uključujući i Framingham Heart Study koja se često navodi kao dokaz ove hipoteze o lipidima (ideja da ishrana bogata mastima dovodi do visokog holesterola i srčanih oboljenja).

Fremingemska studija o srcu (The Framingham Heart Study) počela je 1948. i obuhvatila je oko 6000 ljudi iz grada Fremingem, Masačusets, koji su popunili detaljan upitnik o svom načinu života, navikama i ishrani. Studija je odobrena za prepoznavanje faktora rizika za srčane bolesti, kao što su: pušenje, visok krvni pritisak, nedostatak fizičke aktivnosti i, da, visok holesterol.

Uprkos tome što je široko objavljivana, veza holesterola je bila veoma slaba; kako što su istraživači napomenuli, oni koji su imali povećanu telesnu težinu i abnormalno visok nivo holesterola imali su malo povećan rizik za buduća srčana oboljenja. Ono što niste čuli je činjenica da što su više holesterola i zasićenih masti ljudi unosili sa hranom, nivo njihovog holestrola u krvi je bio niži. U uvodniku objavljenom 1992. u Arhivu interne medicine, Dr Vilijam Kasteli (William Castelli), bivši direktor Fremingemske studije o srcu, izjavio je:

"U Fremingemu, Masačusets, što su više ljudi jeli zasićenih masti, više holesterola, više kalorija, njihov serumski holesterol je bio niži. Otkrili smo da oni koji su unosili najviše ovih sastojaka, imali su najmanju telesnu težinu i bili su najviše fizički aktivni."

Holesterol jednostavno nije glavni činilac koji izaziva srčana oboljenja.

Veći deo telesnog holesterola proizvodi jetra, a ne unosi se putem ishrane

Ako visok holesterol i masnoća u ishrani nisu uzrok srčanih oboljenja, kako je uopšte počela ova kampanja masovne dezinformacije? Počela je zapravo pre više od sto godina, kada je nemački patolog Rudolf Firhov (Rudolph Virchow) razvio hipotezu o lipidima. Posle proučavanja naslaga masnoća sa zidova arterija na leševima, postavio je teoriju da je holesterol u krvi doveo do taloženja masti u arterijama.

U međuvremenu, 1913. u St. Petersburgu, Rusija, Nikolaj Nikolajevič Aničkov (Nikoláй Nikoláevič Aníčkov) hranio je zečeve holesterolom i utvrdio da je to dovelo do aterosklerotskih promena (pri čemu niko nije doveo u pitanje činjenicu sa su zečevi biljojedi i prirodno ne konzumiraju holesterol!).

Tako je nastao utisak da konzumiranje holesterola dovodi do masnih naslaga u arterijama, i u to vreme se verovalo da sav holesterol u krvi dolazi kroz ishranu. To, međutim, nije tačno, kao što je sada poznato da naša jetra proizvodi oko 75% našeg telesnog holesterola. Čak i ako ne jedete nikakav holesterol, imate ga u telu, što je dobro s obzirom da je on potreban svakoj vašoj ćeliji za proizvodnju ćelijske membrane.

Vaša ishrana je zapravo naknadna misao kada je u pitanju to, koji će biti vaš nivo holesterola, ali ovu jednostavnu istinu mnogi lekari u velikoj meri ignorišu ili je čak ne shvataju. U stvari, statini su inhibitori koji redukuju HMG-CoA, i koji deluju tako što u jetri blokiraju enzim koji je odgovoran za proizvodnju holesterola.

Koliko nizak bi trebalo da bude vaš holesterol?

Ovo je takođe proizvod dezinformacije. 2004. godine Komisija za nacionalni edukativni program o holesterolu pri Vladi SAD (U.S. government's National Cholesterol Education Program panel) savetovala je sve one koji su pod rizikom za bolesti srca da pokušaju da smanje svoj LDL holesterol do novih, veoma niskih nivoa.

Pre 2004. nivo LDL holesterola od 130mg smatran je zdravim.

Ažurirane smernice preporučile su nivoe niže od 100mg, čak niže i od 70mg za pacijente sa veoma visokim rizikom – to su nivoi koji, da bi bili postignuti, često zahtevaju višestruke lekove za snižavanje holesterola. 2006. godine revizija u Analima interne medicine je utvrdila da nema dovoljno dokaza koji bi podržali ciljne brojeve navedene od strane komisije. Autori revizije nisu bili u stanju da pronađu da istraživanje pruža dokaze da je postizanje određenog specifičnog LDL nivoa bilo važno samo po sebi, i utvrdili su da su studije, koje su to pokušale da učine, imale velike mane.

Nekoliko naučnika koji su pomogli da se razviju nove smernice čak su priznali da naučni dokazi koji podržavaju nivo manji od 70mg nisu bili dovoljno jaki! Kako je onda došlo do toga da budu na snazi ove preterano niske vrednosti holesterola? Osam od devet lekara koji su bili u komisiji koja je razvila nove smernice za nivo holesterola bilo je plaćeno od strane farmaceutskih kompanija koje se bave proizvodnjom statina – lekova za snižavanje holesterola u krvi. Ako niste znali, to je iznenada stvorilo dramatično veće tržište u SAD.

Vašington Post je objavio: "Stepen povezanosti je bio zapanjujući: od devet članova komisije, šestoro je dobilo stipendije za istraživanje, najmanje troje honorare za održane govore ili konsultantske naknade, u nekim slučajevima čak i od svih pet proizvođača statina; samo jedan nije imao nikakve finansijske veze."

Da li ste znali da statini zapravo mogu da oštete vaše srce?

Ako statini snižavaju vaš holesterol, a on nije vinovnik srčanih oboljenja, kojoj svrsi onda oni služe? Novi pogled na statine – lekove za snižavanje holesterola sa Masačusetskog tehnološkog instituta (Massachusetts Institute of Technology) tvrdi da ni jedna studija nikada nije dokazala da statini otklanjaju uzročnike smrtnosti – drugim rečima, oni ne produžavaju vaš život više nego ako ih i ne uzimate. Umesto da poboljšavaju vaš život, oni doprinose pogoršanju, uništavajući mišiće, ugrožavajući jetru, bubrege, pa čak i funkciju srca.

Da li ste spremni da prestanete da kupujete laž o holesterolu?

Suština je ovo: vašem telu je potreban holesterol – on je važan za produkciju ćelijskih membrana, hormona, vitamina D i žučne kiseline koja vam pomaže da svarite masnoću. Takođe pomaže vašem mozgu kod formiranja memorije i od vitalnog je značaja za vaše neurološke funkcije. Dalje, nesumnjivo je da statini prave pustoš u vašem zdravlju. Većini ljudi koji ih trenutno koriste, oni nisu potrebni.

Ako vaš lekar insistira da proverite svoj totalni holesterol, treba da znate da vam taj test neće reći skoro ništa o riziku od srčanog oboljenja, osim ako je njegova vrednost 330 ili viša. HDL procenat je daleko moćniji indikator rizika. Evo dva pokazatelja na koje treba da obratite pažnju:

  1. HDL/Ukupni holesterol: trebalo bi idealno da bude iznad 24%. Ako je ispod 10, imate značajno povišen rizik za bolesti srca.
  2. Trigliceridi/HDL: treba da bude ispod 2.

Činjenica je da 75% vašeg holesterola proizvodi vaša jetra, što je pod uticajem nivoa vašeg insulina. Dakle, ako optimizujete nivo svog insulina, automatski ćete optimizovati svoj holesterol. Izmenom svoje ishrane i načina života na sledeći način, bezbedno ćete optimizovati holesterol i smanjiti rizik od oboljenja srca:

  • Redukujte žitarice i šećer, zamenjujući ih uglavnom celim i svežim biljnim ugljenim hidratima. Takođe, pokušajte da veći deo hrane koristite u sirovom stanju.
  • Uzimajte dovoljno kvalitetnih omega 3 masti životinjskog porekla.
  • Ostale namirnice zdrave za srce su: maslinovo i kokosovo ulje, sveži organski mlečni proizvodi i jaja, avokado, sirovi orasi i semenke, kao i organsko meso od životinja hranjenih travom.
  • Vežbajte svakog dana.
  • Izbegavajte prekomerno konzumiranje cigareta i alkohola.
  • Spavajte dovoljno, okrepljujućim snom.

Treba napomenuti da Dr Senef (Dr. Seneff) zapravo veruje da je teško ishranom uneti previše holesterola, naročito standardnom američkom ishranom (šta tek onda reći za našu – prim.prev.), ali se može uneti premalo, a to može izazvati probleme.

Namirnice koje su veoma bogate holesterolom, kao što je kavijar, jetra i nadbudrežne žlezde medveda, visoko su cenjene u nekim kulturama koje ipak imaju veoma nisku stopu srčanih i nekih drugih savremenih oboljenja. Isto tako, neke namirnice koje se danas izbegavaju jer su pune zasićenih masti, kao što je govedina hranjena travom, žumanca, kokosovo ulje i puter, pa su zato "loše" za vaš holesterol, zapravo spadaju u najzdravije masti koje možete jesti!

Izvor: http://www.mercola.com/

Prevela i uredila: Gordana Jujić

Izvor: SDCafe

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!