Pomoću njih možete praviti kulinarske specijalitete ili ih koristiti za punjenje jastuka.
SVEŽE i sušene začinske biljke možete kupiti, ali poseban miris i ukus imaju ako su sveže ubrane iz vaše bašte ili saksije.
Pomoću njih možete praviti kulinarske specijalitete ili ih koristiti za punjenje jastuka. Većina začinskih biljaka ne gaji se u izvornoj, divljoj formi, nego su dostupni razni varijeteti koji se međusobno razlikuju po boji listova, cvetova, načinu rasta…
Neke začinske biljke imaju dekorativne cvetove, ali mnogo su interesantniji dekorativni listovi i njihov predivan miris.
Gajenje začinskog bilja – Može da se gaji na različitim mestima, ali mora biti zaštićeno od zagađenja (kućnih ljubimaca i automobila). Začinskom bilju je potrebno sunčano mesto. Seje se u saksije ili sandučiće ispunjene mešavinom plodne zemlje i trećine peska. Kada biljčice dostignu visinu od 5 centimetara rasadite ih na stalno mesto i ne preterujte sa zalivanjem, jer velika količina vlage u zemljištu smanjuje aromatičnost. Da bi biljke zadržale lep izgled, potrebno je zakidati vrhove i potkresati da biste pospešili grananje i sprečili cvetanje, odnosno formiranje semena. Na svakih 10-15 dana dodajte organsko đubrivo. Branje začinskih biljaka obavlja se neposredno pre upotrebe, i to otkidanjem vršnog dela koji sadrži najviše aromatičnih ulja.
Tipovi začinskog vrta – Oblikovanje začinskih bašta može biti formalno i neformalno. Formalni oblik zasniva se na pravilnim geometrijskim oblicima i podudara se sa stilom ostalog dela bašte i kuće. Kao najjednostavniji oblik leje pojavljuje se ona koja ima oblik točka postavljenog na zemljištu sa različitim vrstama biljaka koje su posađene u svaki deo. Prilikom izbora biljaka vodite računa da napravite kombinaciju onih vrsta koje rastu u visinu sa onim koje su niske i brzo se šire. Neformalne leje daju veću slobodu kombinovanja različitih oblika i visina. Pokušajte da posadite zajedno zelenolisne i zlatnolisne biljke, ili purpurnu i srebrnu kombinaciju.
Bosiljak – Bosiljak je začinska biljka za jednu sezonu. Cveta od maja do avgusta, može da izraste do 80 cm, a listovi se beru neposredno pred cvetanje. Dobro uspeva na sunčanom mestu, na laganim i toplim zemljištima koja su bogata humusom. Zbog prijatnog mirisa koristi se u kulinarstvu, protiv nesanice i upale sinusa.
Majoran – Cveta od juna do septembra, odgovara mu svetlo mesto i humusno, dobro propusno zemljište. Kod majorana se beru gornji nadzemni delovi u vreme cvetanja, a koristi se kao začin za poboljšanje ukusa jelima od mesa.
Nana – Odgovara joj polusenovito ili senovito mesto i duboko, vlažno humusno zemljište. Visine je 30 cm, cveta od jula do avgusta. Listovi se koriste za pripremanje čaja i koktela ili kao začin za jela od mesa i ribe.
Majčina dušica – Dobro uspeva na sunčanom mestu, u rastresitom i krečnjačkom zemljištu. Cveta tokom juna i avgusta. Kao začin koriste se celi listovi ili stabljike. Grančice se režu kada biljka procveta.
Lavanda – Cveta u julu i avgustu, a može da izraste oko 40 cm. Odgovaraju joj sunčana i topla mesta, laka i peskovita ili krečnjačka zemljišta. Mladi vršni listovi se koriste kao začin u kulinarstvu, a cvetovi u kozmetici i aromoterapiji.
Peršun – Ova dvogogodišnja biljka uspeva na polusenovitom mestu i u vlažnom humusnom zemljištu. Kao začin koriste se listovi, plod i koren.
Žalfija – Odgovara joj sunčano i toplo zemljište, propusno sa krečnjakom. Cveta od juna do jula, visine je od 30 do 80 cm. Postoje sorte sa šarenim i crvenim listovima.
Izvor: Večernje novosti