Home Naše selo naši ljudi VRANOVO – Naše selo, naši ljudi

VRANOVO – Naše selo, naši ljudi

by Redakcija

Selo Vranovo se nalazi desetak kilometara jugoistočno od Smedereva u pitomoj dunavsko-moravskoj dolini, na levoj obali reke Jezave. Mesto na kome leži predstavlja jednu vrstu rečne trase, i u ovoj prostranoj ravnici idući dalje na istok, sve do Velike Morave, prostire se atar sela sa svojim seoskim imanjima. Vranovo se nalazi na raskrsnici puteva; na manje od tri kilometra stiže se do požarevačke petlje i izlaza na auto-put Beograd-Niš, a kroz selo prolazi i železnička pruga, linijom od Smedereva prema Maloj Krsni, velikom železničkom čvoru, koja se nalazi na samo kilometear od sela.

Vranovo

Vranovo je tipično ravničarsko selo sa odlikama svih moravskih naselja. Zbijenog je tipa sa kućama ušorenim duž seoskih puteva.

„Pretpostavlja se da je Vranovo starije naselje i da je nastalo pre austro-ugarske okupacije (1718-1739). Na Langerovoj karti iz 1718. godine ucrtana su dva naselja: Cerje i Karagaš. Cerje se nalazilo u neposrednoj blizini današnjeg sela; pretpostavlja se da je i u to vreme Vranovo postojalo kao naseobina, ali ga Langer nije ucrtao u svoju kartu zato što je bilo veoma malo naseleje, a nalazilo se u blizini većeg, ondašnjeg Cerja“, kaže za SDCafe.rs Vladan Simić, profesor srpskog jezika i književnosti iz ovog sela.

Današnje naselje je pod imenom Vranovo prvi put zabeleženo u aračkim, odnosno poreskim spiskovima za 1818. godinu. Međutim, u dokumentima i putopisima iz tog vremena ono se pominje kao Vranjevo, Vranovi i Vranova. Tako je te 1818. godine kada se prvi put beleži pod današnjim imenom, selo imalo dvadeset domova, da bi 1846. selo brojalo sedamdeset šest domova.

Svoje ime, po svoj prilici i kako se pretpostavlja, selo duguje vranama čija su se velika jata gnezdila u stoletnim hrastovim šumama, nadomak naselja, i gde, na žalost, tih hrastovih šuma danas više nema.

Smešteno uz bivši Carigradski drum, koji je nekada imao veliki ekonomsko- politički značaj, naselje se veoma brzo razvijalo. Takođe, veliki uticaj na razvoj sela imalo je i Smederevo, tada važan trgovački i kulturni centar ovog dela Srbije.

„Do prve polovine Dvadesetog veka Vranovo je pretežno bilo selo zemljoradnika, ratarsko-stočarskog tipa. Međutim, nakon nagle industrijalizacije Smedereva pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, a naročito nakon otvaranja smederevske Železare, mnogi će meštani sa njiva i polja preći u pogone fabrika, naročito mlađa populacija. Taj trend se nastavlja i danas, iako mnogih fabrika više nema.“– dodaje Simić.

Kako i samo selo spada u red starijih naselja i počeci školstva u selu sežu u prošla vremena, negde od sredine 19.  veka.

U Vranovu je 1894. Godine osnovana i prva zemljoradnička zadruga i tim događajem počinje istorija zadrugarstva u Srbiji. Sama ideja o zadružnom udruživanju potekla je iz inicijative Mihajla Avramovića, bankarskog činovnika i upravnika Smederevske okružne banke, koji je kao službenik banke putovao po Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, gde se i upoznao sa zadružnim pokretom tih zemalja. Sam Mihajlo Avramović bio je rodom iz sela Dubona; međutim, najviše razumevanja za svoju ideju osnivanja zadruge našao je upravo kod Lazara Savića, uglednog meštanina sela Vranova, kmeta, poslanika i predsednika opštine. Tako je 29. marta 1894., u kući Lazara Savića – Gedže, uz prisustvo najuglednijih ljudi iz smederevskog kraja i sela Vranova osnovana prva zemljoradnička zadruga u Srbiji.

Osnivači prve zemljoradničke zadruge

Bila je to kreditna zemljoradnička zadruga koja je je svojim članovima preko zajmova pribavljala novac za realizaciju poljoprivrednih radova. Neki od njenih ciljeva bili su i razvijanje svesti o značaju štednje, kao i popravljanje materijalnog stanja njenih članova.

Danas, kao spomenik kulture, u neposrednoj blizini škole i crkve, stoji zgrada zadružnog doma, podignuta 1930. godine.

Izgradnja zadružnog doma

OŠ „Dositelj Obradović“ u Vranovu

Prema podacima iz monografije iz 1970. “Vranovo, selo kod Smedereva” koju je napisao vranovski učitelj Milan Vuletić, prva zgrada škole je podignuta između 1857-1858. godine. Međutim, iako je zgrada podignuta tada, škola je počela sa radom tek 1871., kada je postavljen i prvi učitelj koji je vodio sva četiri razreda nastave. Od tada, pa do kraja Drugog svetskog rata škola je usled ratnih okolnosti radila s prekidima. 1939. godine podignuta nova zgrada škole koja, proširena i renovirana postoji i danas. Nakon Drugog svetskog rata četvororazredna nastava prerasta u osmorazrednu, kako je i danas. Škola u Vranovu nosi ime našeg istaknutog prosvetitelja Dositeja Obradovića.

„Škola ima 224 đaka, 107 učenika od prvog do četvrtog razreda, i 117 od petog do osmog. Nastava se odvija u dve smene, i imamo 35 zaposlenih u školi. U svojoj bogatoj istoriji, našu školu nekada pohađala su i deca iz okolnih mesta, te je odavde izašlo mnogo uspešnih i dobrih ljudi, doktora, iznženjera, zanatlija.  I kod nas se, nažalost, beleži negativan demokrafski trend kao i u čitavoj Srbiji. Opada broj đaka, tako da imamo samo jedno odeljenje prvog razreda koje broji 20 učenika, dok je u ostalim odeljenjima prosek dece između 15 i 16 đaka“, kaže za SDCafe.rs Nataša Golubović, direktorka OŠ „ Dositelj Obradović“ u Vranovu.

Nataša Golubović

„Sa velikim ponosom mogu da kažem da sam bila đak ove škole, i zbog toga, danas velika mi je čast, ali i obaveza da radim sa ove pozicije na unapređivanju nastave i promovisanju škole kao stecišta obrazovanja i vaspitavanja sadašnjih i budućih generacija u ovom mestu“, dodaje direktorka škole u Vranovu.

Obrazovanje i kultura su dve nerazdvojne celine koje nadopunjuju i šire jedna drugu.

Još je u vremenu između dva svetska rata u okviru škole postajala biblioteka čiji je fond bio dostupan svim Vranovcima. Na žalost, ceo taj fond je potpuno uništen tokom Drugog svetskog rata. U isto vreme selo ima i svoje amatersko pozorište kao i pevačko društo “Obilić”, osnovano 1929, koji takođe prestaju sa radom sa početkom Drugog svetskog rata.

Selo 1953. dobija zgradu doma kulture, koja je isprva bila zgrada novog zadružnog doma. U okviru tog kompleksa nalazi se i Mesna zajednica, kao i sportski tereni za fudbal i rukomet. Osamdesetih godina prošlog veka selo dobija i poštu, kada je uvedena i fiksna telefonija.

Fudbalski teren FK Proleter Vranovo

Nekoliko decenija unazad, sa prekidima u radu, aktivno je i kulturno-umetničko društvo, koje okuplja mlade naraštaje sela Vranova i čuva tradiciju izvorne narodne igre i pesme.

Tradiciju dužu od pola veka ima i fudbalski klub “Proleter”.

„Takmičimo se u Podunavskoj okružnoj ligi, trenutno smo na sredini tabele. Imamo 40 seniorskih fudbalera i 60- toro dece. Više od polovine igrače su iz Vranova. Napravili smo i školu fudbala „Panta“, tu imamo decu koja se takmiče na raznim turnirima, tako da bi budućnost vranovskog fudbala kroz školu i klub trebalo da bude svetla“, kaže za SDCafe.rs Nebojša Pantić PR FK Proleter iz Vranova.

Nebojša Pantić

Spomenik kulture je i crkva Svete Trojice, osveštana 1899. godine.

„Gradnja crkve je počela 1894. godine, a bogoslužbeni život 1899. godina kada je osveštana i traje do današnjih dana. Ikonostas je postavljen kada je izgrađena crkva, ne znamo autora. Za sada smo restaurirali samo jednu ikonu, a ostatak nismo završili, tako da se nadamo da kada se steknu uslovi za to, iza neke ikone sigurno bi trebalo da postoji i zapis ko je radio ikonostas“, navodi za SDCafe.rs sveštenik Goran Milenković koji je na službi u ovom selu već deset godina.

Crkva u Vranovu

Parohijska zgrada za potrebe vernika započeta je pre dosta godina, ali nije još uvek završena. Ovde se planira obnova stolarije na crkvi. Prozori i vrata su stari 132 godine, a tokom sanacije biće u potpunosti očuvana njihova autentičnost. Pokrenuta je akcija prikupljanja sredstava i donacija za ovaj posao.

Sveštenik Goran kaže da Vranovci sve češće dolaze u crkvu, posebno mladi i deca.

Goran Milenković

„Dolaze ljudi. I mlađi posebno. Služimo liturgiju, sabiramo se, i to je nešto najdivnije u našem hrišćanskom životu – da se sabiramo, molimo, pričešćujemo. Vranovcima bih poručio da se Bogu mole, okrenu našoj crkvi, da u nju dolaze što češće, da se sabiramo na liturgiji, u zajednici, na molitvi, jer samo tako možemo da se održimo, i idemo pravim putem“, zaključuje za SDCafe.rs sveštenik Milenković.

Vranovo danas ima 990 domova i nešto preko 3000 stanovnika. Ima infrastrukturu koja potpuno zadovoljava sve potrebe meštana: novu ambulantu, vrtić, apoteku, poljoprivredne apoteke, mesaru, prodavnice…
Vranovo ima seosku biblioteku sa  više od 3000 knjiga.

Vranovo

Selo je u nekoliko navrata aktivno učestvovalo i u realizaciji projekata koji su bili pod pokroviteljstvom republičkih i stranih fondova. Tako je 2015., u Vranovu  preko organizacije Mladi istraživači Srbije realizovan projekat Međunarodni volonterski kamp, pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Selo je tada ugostilo deset mladih ljudi iz celog sveta: Japana, Južne Koreje, Italije, Španije, Nemačke i Rusije.

U okviru projekta Nemačke razvojne saradnje “Perspektive za mlade u ruralnim sredinama u Srbiji”, koju sprovodi GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije, Fondacijom Jelena Šantić, i u saradnji sa udruženjem ProTok 21 iz Smedereva, uspešno je realizovan i projekat Kulturno leto Vranovo 2022.

 

SDCafe.rs

* Projekat Naše selo-naši ljudi je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva.
Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne izražavaju stavove sufinansijera.

Slične vesti

Leave a Comment

error: Sadržaj je zaštićen !!