Dan Muzeja u Smederevu ovoga puta je obeležen jednom veoma neobičnom i interesantnom postavkom.
Predstavljena je izložba „Vodozemci Smederevskog kraja“, autora dr Aleksandra Uroševića, višeg naučnog saradnika Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković Univerziteta u Beogradu i dr Gordane Paunović, muzejskog savetnika Muzeja u Smederevu.
Sumirajući ukratko dosadašnji rad i dalju misiju Muzeja, direktorka Tatjana Gačpar je skrenula pažnju na jednu specifičnost naše ustanove:
Muzej je jedan od retkih u Srbiji koji ima i prirodnjačku zbirku, bavi se različitim istraživanjima prirode smederevskog kraja zahvaljujući stručnom angažovanju Gordane Paunović i njenih saradnika. Želim da uživate u našoj izložbi, da ponesete lepe utiske koji će vas inspirisati da joj se vraćate.
Dr Aleksandar Urošević je podsetio da istraživanja vodozemaca u smederevskom kraju traju duže od 75 godina. Počev od rada našeg znamenitog biologa Stanka Karamana, koji je 40-ih godina prošlog veka boravio u Smederevu.
Ovde je za Srbiju prvi put detektovao prisustvo određenih vrsta vodozemaca kao što su podunavski veliki mrmoljak, balkanska češnjarka i mala zelena žaba. Nakon toga vodozemce su istraživali Georg Džukić i Miloš Kalezić, a na zelenim žabama je radio Imre Krizmanić.
Konačno, nakon ideje za realizaciju ove izložbe, kolegenica Gordana Paunović i moja malenkost smo počev od 2021. preduzeli intenzivna sitraživanja. Cilj je bio da kartiramo što veću površinu grada Smedereva, kao i da pokušamo da nađemo sve ove skrovite i malo ređe za pronalaženje vrste vodozemaca.
U najvećoj meri smo uspeli u tome, na ovom području trenutno živi ili je zabeleženo 13 vrsta vodozemaca, mi smo 12 uspeli da nađemo u protekle tri godine – kazao je Urošević.
Njihove fotografije i kratke opise pronaći ćete na postavci, kao i još neke interesantne detalje. Sve je podeljeno u tematske celine u zavisnosti od sredine koje naseljavaju, a posetiocima su naročitu pažnju privukle postavljene diorame.
Prirodnjačka zbirka Muzeja u Smederevu baštini veliki broj paleontoloških predmeta, ali smo slabo stajali sa biološkim predmetima.
Uzevši u obzir da je ovaj kraj bogat vodenom sredinom, kako barskim, tako i rečnim ekosistemom, došla sam do zaključka da bi bio red da uradimo jednu izložbu ovakvig tipa, da upoznamo smederevsku javnost sa vrstama vodozemaca koje egzistiraju ovde, a koje vrlo slabo poznajemo – istakla je koautor dr Gordana Paunović.
Dr Ana Ivanović profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu napomenuvši da je ova izložba sjajna ali da na žalost ima mnogo stvari koje nisu sjajne jer su vodozemci danas posebno ugroženi.
Svi smo svesni koliko se klima menja i kakav je utivaj čoveka na planetu i to je svakim danom sve uočljivije. Vodozemci su prvi na udaru. Na ovoj planeti oni su najugroženiji.
Svakim danom ih sve manje ima i naša pomoć i angažovanje da bi se oni održali je neophodna. Vodozemci su prvi kičmenjaci koji su kročili na zemlju.
Oni su živeli u močvarama Panonske nizije i u smederevskom kraju mnogo pre nego što je čovek kročio i na sreću, Smederevo ima i dalje ovakva staništa na kojima žive vodozemci, ali je neophodno da se pozabavimo time, da ih sačuvamo, da se angažujemo da oni tu i nastave da žive – kazala je Ivanović napominjući da je ova izložba važna za podizanje svesti o potrebi da čovek zaštiti ove vrste.
Muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja iz Beograda, dr Dragana Đurić rekla je da je neophodno voditi računa o našem okruženju i ostavštini, kao i da se ta briga mora preneti budućim naraštajima. Sada se neretko dešava da su ljudi, od staništa raznih vrsti napravili divlje deponije.
Kada idemo na teren, vrlo često, useci, urvine, provalije, kod nas čovek koristi za odlaganje đubreta bez dalje brige. Svakako treba da povedemo računa malo o tome. Napomenula bih i da je rad na temu ove izložbe publikovan u poslednjem Glasniku Prirodnjačkog muzeja koji se pojavio na proleće.
Dr Tanja Vukov predsednik naučnog veća Instituta za biloška istraživanja, ukazala je na to da je problem naučnika taj što naša saznanja u vezi sa biodiverzitetom, značajem prirode i zaštitom, uglavnom ostaju u okvirima naučnih radova. Ovom postavkom se otišlo znatno dalje:
Ovakva izložba je svetla tačka za celu Srbiju, mislim da nikada nije organizovana čak ni u Beogradu, koja pokušava da širokoj publici približi značaj očuvanja vodozemaca. Vrednost jednog društva se ogleda u tome koliko vrednujemo kulturu, istoriju, umetnost, ali i nauku i istraživanja.
Ovo je most koji treba da postoji da približimo znanje iz naše oblasti i da nam vi pomognete da sačuvamo vodozemce i gmizavce. Veliku zahvalnost dugujemo Muzeju u Smederevu koji je omogućio da se ovako nešto organizuje i da date glas vodozemcima bukvalno i metaforički.
Svog omiljenog vodozemca iz smederevskog kraja moći ćete u Muzeju da upoznate (a i čujete) do 14.juna do kada će izložba biti postavljena.
