Home ZanimljivostiUmetnost Viže Lebrun – slikarka i majka

Viže Lebrun – slikarka i majka

by redakcija

   U pregledima istorije umetnosti vrlo često možemo da primetimo da se brojni primerci vrhunske umetnosti neevropskih delova sveta ne pojavljuju ili su nedovoljno zastupljeni. Razlog tome je verovatno proevropski nastrojen kulturni razvoj zapadnih zemalja i viševekovno verovanje u to da je Evropa centar sveopšte kulture. Međutim, čak i u samom srcu Evrope, u zemlji koja je veoma dugo bila centar zapadne kulture, zajedno sa Italijom i Nemačkom, dogodio se takav „propust“.

   Naime, najvažnija slikarka 18-tog veka, Viže Lebrun, nepravedno je zanemarena u većini pregleda istorije umetnosti. Ova francuska slikarka je za sobom ostavila 660 portreta i oko 200 pejzaža u rokoko stilu sa elementima neoklasicizma.

   Maja 1783. godine Viže Lebrun je, zajedno sa još tri slikarke, primljena za člana na Kraljevskoj Akademiji Slikarstva i Skulpture u Parizu. Naslikala je portrete mnogih znamenitih ljudi tog doba, ali je najpoznatija po tome što je bila slikarka na dvoru Luja XVI i lična slikarka Marije Antoanete. U periodu od šest godina (koliko je služila francuskoj kraljici) naslikala je više od 30 portreta članova kraljevske porodice.

   Iako stilski pripada baroku, čije su glavne odlike raskoš i kitnjasti elementi, slikarstvo Viže Lebrun odiše neposrednošću i jednostavnošću. Moglo bi se reći da je sa takvim stavovima živela i svoj život, o čemu svedoče njeni memoari. Isto tako, na autoportretima ona je sebe slikala u odevnim kombinacijama koje su, za to vreme, bile izuzetno svedene i skromne. Zbog toga je baš ovakva osoba bila više nego dobrodošla na kraljevom dvoru, jer je kraljevsku porodicu uspevala da prikaže kao ljude ne tako drugačije od drugih. Na ovaj način Marija Antoaneta je pokušala da – koliko može – umanji jaz između sebe i svoje porodice na jednoj strani i „običnih“ ljudi na drugoj.

   Privrženost Marije Antoanete slikarki Viže Lebrun bila je izrazita od prvog dana njihovog poznanstva. U svojim memoarima Viže piše o svom prvom susretu sa kraljicom na dvoru. Došla je po pozivu da se upozna sa kraljicom, koja je prema njoj odmah pokazivala veliku naklonost. Međutim, Viže je imala tremu koju ni kraljičin blagi pogled i osmeh nisu mogli da otklone, te se dogodilo to da su joj se četkice prosule po podu zbog uznemirenosti. Kraljica je lično prišla, pokupila četkice i vratila ih slikarki uz osmeh podrške i pokroviteljstva.

   U svojim memoarima, pored izuzetno teškog, dramatičnog i života ispunjenog patnjom i strahom (jer je živela u vreme buržoaske revolucije i ne samo to – radila je na dvoru!) pisala je i o anegdotama iz svog profesionalnog života. Tako ju je, na primer, jednom prilikom neki mladi grof pozvao da naslika njegov portret. Nakon nekog vremena rada, shvatila je da ju je pozvao samo zato što joj se udvarao i netremice je gledao u nju, smeškajući se i šaljući ljubavne signale. Pošto joj je bilo neprijatno i nije mogla da radi neometano, kad god bi primetila da on nešto pokušava rekla bi mu – „Pogled u stranu, molim Vas. Radim oči.“

   Viže Lebrun je uspela da izgradi sopstveni slikarski izraz i prepoznatljiv stil. Veoma hrabra, istrajna i odlučna – ova slikarka spada u retke umetnike, koji su za života dobili priznanje za svoj rad – ne od konzervativne akademske elite za koju je bilo nečuveno da žena drži četkicu u ruci, već od mnogih koji su njen rad i trud poštovali i kojima je pomogla da kroz portrete ovekoveče neke periode svojih života. Takođe, biće upamćena po tome što je možda jedna od prvih žena ili prvih slikara ikada, koja je naslikala autoportret sa ćerkom. To je nešto što odiše senzibilitetom žene-majke i što svakako zaslužuje posebnu pažnju prilikom analize motiva u umetnosti uopšte.

 

Jelena Dasukidis

Izvor: SDCafe

Slične vesti

Leave a Comment

error: Sadržaj je zaštićen !!