Info Naše priče
27.11.2014.

„U boj! U boj!“ - Serijal Smederevo u Velikom ratu

D790466bd285ee8b92f11feda5ae31e4

„Rekao nam je tada g. Naumović: ‘Junaci, danas je Mitrovdan! Setite se vaših braća, koji su se žrtvovali za oslobođenje vaše na Kumanovu, a naročito vi, koji ste iz Mladog i Starog Nagoričana! Bili ste očevici onih junaka, koji su pali za vašu slobodu, a sada je momenat da se palim junacima ovde na Smederevu odužimo!’“ - Iz pisma listu Vardar Spire Dimitrijevića, odlikovanog učesnika Smederevskog boja 1914.

U Smederevu su objave o opštoj mobilizaciji bile izlepljene na Načelstvu i ostalim javnim zgradama, a na Trgu je opštinski dobošar usmeno obaveštavao narod. Ubrzo su počela i neprijateljstva, a grad je do kraja leta bio često bombardovan. Svoj doprinos u početnim borbama, posebno onoj na Mačkovom kamenu, dali su Smederevci u sklopu Dunavske divizije I i II poziva. 

Za odbranu Smedereva bio je zadužen Braničevski odred sa štabom u Požarevcu. Smederevski odsek odbrane prostirao se od ušća Velike Morave do potoka Srednjak kod Orešca na Dunavu, a branili su ga trećepozivci, mahom stariji od 45 godina, koje su nazivali čiče. Odsek se delio na dva pododseka, levi – od potoka Srednjak do ušća reke Jezave, i desni – od Jezave do ušća Velike Morave. Postojale su tri linije odbrane. 


Drugog dana Mitrovdana, tačnije 27. oktobra po starom kalendaru, odnosno 9. novembra 1914. po novom, dogodilo se ono čega su se Smederevci pribojavali – iskrcavanje neprijateljske vojske na smederevsku obalu Dunava. Austrougarska 6. landšturm brigada, čiji je komandant bio general-major August Mrazek, započela je desant oko 2 časa i 30 minuta posle ponoći. Jurišna grupa sa čamcima bila je na našoj obali kod Rasadnika već oko 3 časa. U isto vreme je i neprijateljska artiljerija počela da tuče prostor od Pavlice do Karađorđevog brda, dajući time podršku pešadiji. Srpska prva linija odbrane je lako probijena. Austrougarske snage su brzo napredovale i nešto posle 4 časa već su se našle pred srpskom drugom linijom odbrane, kod Molerovog šanca. Napredovanje Austrougara jurišem je pokušao da zaustavi major Kaljević, koji je tom prilikom poginuo. Gubitak Molerovog šanca, važne tačke u odbrani levog pododseka, ozbiljno je ugrozio odbranu Smedereva. 

Ipak, komandant Smederevskog odseka, potpukovnik Svetomir K. Cvijović, uputio je jedan bataljon sa zadatkom da povrati izgubljene položaje. Pristigavši pred Molerov šanac, posle dva neuspešna juriša, konačno je ovaj bataljon oko 13 časova uspeo da ga povrati i oslobodi bateriju koju je neprijatelj zarobio pri osvajanju šanca. Srpska artiljerija je ponovo počela da dejstvuje sa ovog položaja, što je bio i odlučujući momenat boja, jer je tek tada protivnapad mogao da počne. 

U međuvremenu, u pomoć je pristigao i 2. bataljon Vardarskog puka pod komandom majora Jovana Naumovića, koji je bio stacioniran kod Petke, severoistočno od Požarevca. Vardarci su prepešačili 32 km za pet sati, i posle kratkog predaha odmah krenuli u juriš. Dvadeset godina kasnije, na stranicama skopskog lista Vardar, objavljeno je svedočanstvo pukovnika Svetomira Savića, učesnika ovog boja: „[...] Komandant polubataljona ode da primi zapovest, a starešine i ljudstvo uz pratnju neprijateljske artiljerije i mitraljeza otpevaše zakletvu 'U boj! U Boj!' od Zajca i posmatraše lepu sliku odanosti i neustrašivosti u službi za Kralja i otadžbinu.“ 

Nakon dolaska pojačanja, protivudar je izveden tako da su austrougarske snage potisnute do Rasadnika, gde je i obavljeno iskrcavanje, a ubrzo su i saterane u panični beg preko Dunava. Broj zarobljenih neprijateljskih vojnika iznosio je preko 2.000, dok je broj onih koji su poginuli ili su se podavili bio oko 700. Oni su pokopani u zajedničkoj grobnici bez ikakvog obeležja, iskopanoj pored puta koji je vodio od Smedereva ka selu Udovice. Još veća nemarnost ogleda se u nepostojanju tačnog podatka o broju srpskih žrtava, kojih je po nekim procenama bilo oko stotinak. Prigodno obeležje u znak sećanja na ove junake još uvek nije postavljeno. 

Tekst predstavlja izvod iz kataloga izložbe Smederevo u Velikom ratu koja će biti otvorena u Gradskoj galeriji savremene umetnosti Smederevo od 21. novembra do 21. decembra 2014.

Autori: Miroslav Lazić i Marko Stefanović

Pogledajte još:
U OSVIT RATA!

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
Dragoljub
30.12.2018.
Hvala Miroslavu Laziću i Marku Stefanoviću na velikom zalaganju u prikupljanju istorijskih podataka o Smederevskom boju.
Plusic 0 Minusic 0
Missing
mojesmederevo
01.12.2014.
Svaka cast za tekst.
Plusic 0 Minusic 0
Dodaj komentar
A64f651333b5f12be4329a94b51b8bd6
Naše priče
09.01.2020.
Smederevski arhitekta Živadin Milošević Žilic, džentlmen, vrshunski sportista, veslač i plivač, rođen je 30. avgusta 1942. godine u Smederevu, od oca Milorada i majke Nadežde, rođene Pirivatrić...
B1521928ad96a30990aad5d480dfb57b
Naše priče
22.11.2019.
Na samom kraju XIX veka, ili početkom XX u Smederevo je došao deo velike familije Mirković iz Carevca. Naselje Carevac je naselje u Srbiji u opštini Veliko Gradisšte u Braničevsko...
8b91e1405f3d7b272b62d19f68fb0a10
Naše priče
15.08.2019.
Leposava Glavonić rođena je 1935. godine u Smederevu, pod devojačkim prezimenom Pavlović. Osnovnu školu i gimnaziju učila je i završila u Smederevu. Studirala je na beogradskom Filolo&sc...
341e4a28a1d8a2bd3c3ec21be6a09029
Naše priče
03.06.2019.
 „Zelena aždaja“ je dizalica- kran (Der Kran-nemački, The Crane-engleski), koja je jedina (pre)ostala u Staroj smederevskoj luci od nekadašnje tri Ganz dizalice. Portal SDCafe ...
25963fab68452e0351e93a594b66645b
Naše priče
18.03.2019.
U ovoj 2019. godini navrašava se deset godina od smrti  proslavljenog smederevskog književnika, scenariste, novinara, pa i glumca  Živorada Žike Lazića. Godine 2017., 23. aprila ot...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
63d30f79e33ab54dd9466622fc739c10
Poslao: Creativo_Photo.Fun Pošalji fotografiju
Anketa
Šta po vašem mišljenju najviše utiče na povećanu zagađenost vazduha u Smederevu?
Železara Smederevo
Kotlarnice
Saobraćaj
Vazduh u Smederevu nije zagađen
Sve ankete
Ukupno odgovora: 372
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300