Info Naše priče
17.08.2015.

Smederevsko Pristanište

2548b36439671b1ee8514f297ee02684

O izgrdanji Smederevskog Pristaništa i Keja nadahnuto je, u svojoj knjizi „Panorama starog Smedereva“, u izdanju GP “Dimitrije Davidović“- Smederevo, 1994.god., pisao poznati stari Smederevac, Dr. Slavko V. Domazet (1933. - 2005.god.), dipl. pravnik, doktor prava, ali i priznati istoriograf, publicista, hroničar i pisac. Zbog autentinosti, evo dela iz te knjige koja direktno o tome govori.

Štek na Smederevskom Pristaništu i Kej ranih 60-tih godina

„Kad je nizak vodostaj Dunava, lako je vidljiv Kej na pristaništu. Sa Šteka postavljenog za pristajanje brodova, koji je vezan kad je voda mala skoro na kopnu i blago nagnut prema sve udaljenijem toku Dunava, lako je bilo pročitati natpis *J. Babel – Orašica*. U gornjem desnom uglu, izbledele od dugog vremene, naziru se brojke. Stručnjaci konstatuju da tu piše : 1885, - godina kada je Kej izgrađen.
O tom Keju dosta iscrpno pisao je Feliks Kanic (1829-1904), istaknuti austrijski arheolog i putopisac, koji je pored ostalog, proučavao teritoriju Srbije u XIX veku i više puta bio u Smederevu. U  IV glavi I kjige „Srbija - zemja i stanovništvo“, koja  nosi naziv „Smederevevo i okolina“, Kanic piše o Pristaništu u Smederevu, koje je građeno pre Beogradskog, i na tome čestita Smederevskoj opštini.

Smederevski Kej oko 1900. godine

Po Kanicu, Pristanište i Kej u Smederevu započeti su 1883., a samo dve godine kasnije su završeni. Kej je dug 220 metara, ima dva – po sedam metara visoka – krila sa prilaznim stepeništima. Tako je stvoren prilaz i prostor za strane i domaće brodske kompanije, kojih je bilo na Dunavu. Tom prilikom iskopano je 40.000 kubika zemlje, ali se ne navodi gde je odneta. Kanic daje zvanične podatak, da su „izvrsni kristalni blokovi peščanika dobavljani iz kamenoloma preduzimača Babela iz Orašice u Mađarskoj“. Plan za Pristanište sa Kejom izradio je inženjer Bartoš, a radovi su izvršeni pod nadzorom gradskog inženjera Hessea - uz utrošak sume od tadašnjih pola miliona dinara. 
Tu na Pristaništu, gde je tekao život ondašnjeg Smedereva, bilo je više kafana: „Bela lađa“. “Evropa“, “Sinopa“, a svojom veličinom i glasom isticao se hotel „Laf“, koji je bio  na evropskom nivou.

Smederevsko Pristanište oko 1900. godine

Preko Smedereva tekao je izvoz rogate marve, loja, voska, žita, voća, vina, šišarki i svinja. Tako su i po 30 brodova talasalo u gornjem Pristaništu, čekajući da primi teret i otisne se put Pešte, Beča.... a i pautnički saobraćaj bio je takođe razvijen. Lađe su bile svetlih boja, belele su se na sunčevim zracima, pa je tako brzo osvanula na obali Dunava kafana „Bela lađa“. Ona je tu godinama stajala, dok su sve druge dolazile i odlazile. Iz tog vremena potekla je uzrečica „Brz kao Merkur“. Jedan od brodova zvao se „Merkur“, najbrže je hitao pored obale Smedereva, pa je po njemu ta uzrečica ostala do današnjih dana.

Austrijski brod na Smederevskom pristaništu 1915. godine

Iz tog vremena ostalo je sačuvano sećanje i na jednu ličnost za čije je ime vezano za podizanje Smederevskog Pistaništa. U ono vreme to nije bilo lako uraditi, ali, tada je u Smederevu bio predsednik Opštine Janaćije Konstantinović (1826-1916). Za vreme njegove „vlade“ Smederevo je dobilo Prisanište i Kej 1885. godine. On je dao i nalog da se zasade tri kanadske topole na sredokraći između hotela „Laf“ i novopodignutog Keja. 

Smederevski Kej oko 1900. godine

Tadašnji predsednik Smederevske Opštine ostao je zapamćen po nadimku Džandar. Kažu da je on stalno nadgledao radnike koji su radili na podizanju Pristaništa i Keja, opominjao ih, upozoravao, a možda i požurivao... Oni koji su radil, to sigurno nisu voleli, pa su ga prozvali - Džandar.

Po drugoj varijanti Janaćije ja kao terzija (krojač narodnog odela- abadžija), bio uvek lepo obučen, uglađen i sa tankim brčićima. Odelo mu je bilo plave boje, ukrašeno dugmićima, na glavi kapa, takođe ukrašena – pa su ga zbog načina odevanja prozvali - Džandar. On je u to vreme bio glavna i izvršna vlast u Smederevu. 

Janaćije Konstantinović je rođen u Kruševu, a u Smederevo je došao sa 16 godina, pešice sa kirijidžijama (prevoznici robe). Tu se zadržao i stupio na zanat kod terzije Koste. Bio je poreklom Cincarin, kao i svi ostali Smederevski trgovci i privrednici. Oženio se Jelenom, ćerkom imućnog trgovca Rašića iz Smederevske Palanke. U braku je imao desetoro dece. Stekao je veliko imanje sa kućom i veći plac, na kojem se nalazi Karađorđev dud. Prvi mlin u Smederevu, čekićar, podignut na kraju ulice dr. Jovana Cvijića, u dvorišnom delu imanja, bio je njegov. On je 1871. godine učestvovao i u osnivanju Smederevske kreditne banke“.

Minulo je evo već 150 godina, a Kej i danas ispraća niske i visoke vode umirenog Dunava, ali ne ispraća ni male ni velike putničke brodove, jer nema ni Šteka ni Pristana. Pristaju na Keju mali i veliki brodovi, tegljači i barže u gradskoj luci, radi istovara rude gvožđa, koksa i starog gvožđa. Tu se takođe vrši i utovar robe iz Železare : toplo i hladno valjani koturovi i toplo i hladno valjane trake trake u paketima. Dunav je sada usporen, jer je na Đerdapu dva puta pregrađen, a posiveo je od patine vremena i mnogo više od zagađenja.

Smederevski Kej 2015. godine

Dunavski Kej, po jednoj od definicija, je ozidana obala, ili put između vode i kuća u naselju, i ovde se prostire na dužini od oko 2,5 kilometra ; od 1115. km- ušće Jezave, pa do 1117,5. km- iznad Lomare ex Sartida. 

Dunavski Kej-Smederevsko šetalište

Sada je to šetalište sa pogledom na reku Dunav, Smederevsku Tvrđavu, splavove, brodiće i čamce. Šetalište je prilično dugačko i do njega se obično dolazi iz ulice Kralja Petra I, ali iz ulica Filipa Višnjića, Glavaševe, Branislava Nušića, Nemanjine i Kralja Milutina. Šetalište je noću osvetljeno i ima klupe za sedenje, a u letnjim mesecima se može sedeti i na betonskim ivicama obale - parapetu. 

Dunavski Kej, po nekoj drugoj definiciji, je mesto u pristaništu za utovar i istovar robe, pa je u ovom  Smederevskom slučaju danas - i pristanište i luka!

 

Nikola Tasić Cale
Dipl.maš.inženjer (U penziji)
Stari Smederevac

 

 

 

Izvor: SDCafe

Komentari

Missing
Zoran
21.07.2019.
Na ovakav tekst i pristojne komentare staviti "minuse",tj "ne sviđa mi se" ne može svako...
Plusic 0 Minusic 0
Missing
djema
22.08.2015.
Ej misleci,jel ti radis za pljeskavice?
Plusic 0 Minusic 6
Missing
Misleća javnost
19.08.2015.
Cale ,čim ih dirneš odmah njeni botovi reaguju i dobiju sendvič..Inače što se tiče komentara potpuno si u pravu i to je odavno elaborirano i dokazano.
Plusic 13 Minusic 4
Missing
N.T.Cale
19.08.2015.
smederevo : Hvala za pohvale ! Vidi se da ste "pravi Smederevac", i da znate šta smo sve izgubili. Po meni, u Grdaskoj upravi ubuduće, trebali bi da budu obrazovani i stručni ljudi, nebitno iz koje stranke, koji vole Smederevo i koji imaju viziju njegovog razvoja i napretka. Ne sme zaboraviti da je grad Smederevo 2 puta bio "Carski grad" !
Plusic 19 Minusic 9
Missing
Smederevo
18.08.2015.
Prosto gubim nadu da postoji neki buduci gradonacelnik koji ce ulagati svoj mandat,svoju licnost,znanje za svoj grad,da iskoristimo ono zasta su se zrtvovali nekadasnju celnici grada Smedereva. Da imamo hotel,luku,setalista,fontane,da sredimo tvrdjavu,jugovo,obalu Dunavsku,marinu da imamo,da nas ima u Evropskoj turistickoj mapi sa mestima za videti,da prosto iskoristimo to sto nam geografska pozicija dala,da nasi politicari ne deru privredu,gradjanstvo nego turistima usluge naplacivati...
Plusic 22 Minusic 3
Missing
Prastari SMEDEREVAC
18.08.2015.
Ma'' njih'' ne zanima SD i pristanište već kako će nešto da umuljaju.To je radijus ''njihovog'' interesovanja
Plusic 20 Minusic 3
Missing
Smederevo
18.08.2015.
Prelep tekst i trebalo bi vise ovakvih tema da budu ovde,da ljudi budu upoznati sa istorijom svog grada,da znaju nesto o njemu ako vec zive tu gde su. Nazalost sve je vise ljudi koji neznaju najosnovniju istoriju nasega grada ali zato o stranim desavanjima,licnostima... mogu predavanja da drze. Tacno se po ovome vidi posto ima nula komentara da smo generalno nezainteresovani za ovu temu kao narod. Bar rec pohvale za teks. A gluposti sto se pisu u komentarima drugih tema je pokazatelj svega.
Plusic 22 Minusic 8
Dodaj komentar
B1521928ad96a30990aad5d480dfb57b
Naše priče
22.11.2019.
Na samom kraju XIX veka, ili početkom XX u Smederevo je došao deo velike familije Mirković iz Carevca. Naselje Carevac je naselje u Srbiji u opštini Veliko Gradisšte u Braničevsko...
8b91e1405f3d7b272b62d19f68fb0a10
Naše priče
15.08.2019.
Leposava Glavonić rođena je 1935. godine u Smederevu, pod devojačkim prezimenom Pavlović. Osnovnu školu i gimnaziju učila je i završila u Smederevu. Studirala je na beogradskom Filolo&sc...
341e4a28a1d8a2bd3c3ec21be6a09029
Naše priče
03.06.2019.
 „Zelena aždaja“ je dizalica- kran (Der Kran-nemački, The Crane-engleski), koja je jedina (pre)ostala u Staroj smederevskoj luci od nekadašnje tri Ganz dizalice. Portal SDCafe ...
25963fab68452e0351e93a594b66645b
Naše priče
18.03.2019.
U ovoj 2019. godini navrašava se deset godina od smrti  proslavljenog smederevskog književnika, scenariste, novinara, pa i glumca  Živorada Žike Lazića. Godine 2017., 23. aprila ot...
3ac770fd8f9414f3330e3958520f86c1
Naše priče
18.09.2018.
Nakon Drugog svetskog rata Smederevo je dobilo značajnu ulogu kao administrativni centar. Pre toga Smederevo je sa svojom oblašću pripadalo Dunavskoj banovini (sedište Novi Sad). Tokom D...
Fotografija nedelje - sponzor Gajba caffee
411e0b5d5561a8cb890b8e6dddec0bab
Poslao: miroslav Pošalji fotografiju
Anketa
Šta po vašem mišljenju najviše utiče na povećanu zagađenost vazduha u Smederevu?
Železara Smederevo
Kotlarnice
Saobraćaj
Vazduh u Smederevu nije zagađen
Sve ankete
Ukupno odgovora: 9
Dešavanja
Video dana
Oglasi
Soho 125x300