U svetu arhitekture sasvim je uobičajena stvar projektovati objekte za klijente iz različitih kultura, sa različitim namenama i zahtevima. Dobar arhitekta treba da bude sposoban da udovolji svakoj želji svog klijenta. Međutim, kako se snaći kada za klijenta imamo jednog psa?
Sredinom prošlog veka jedan od najistaknutijih arhitekata našeg doba, Frenk Lojd Rajt, dobio je interesantno pismo od dvanaestogodišnjeg dečaka po imenu Džim Berger. Naime, Džim je zamolio poznatog arhitektu da projektuje kućicu za njegovog psa Edija. Dečak je imao vrlo jasnu ideju o tome kakva bi ta kućica trebalo da bude i koje uslove bi morala da zadovolji: da bude tako projektovana da Ediju zimi u njoj bude dovoljno toplo, da bude jednostavna za izvođenje i da se estetski uklopi u dizajn njihove porodične kuće, pored koje je trebalo da bude smeštena. Takođe, napisao je Frenk Lojd Rajtu dimenzije svog psa (visina: dve i po stope; dužina: tri stope), kao i starost – u ljudskim (4) i u pasjim godinama (28) i obećao je da će platiti idejno rešenje i materijal od svoje ušteđevine.
Frenk Lojd Rajt mu je odgovorio – "Kućica za Edija je dobra prilika. Jednog dana ću je dizajnirati, ali u ovom trenutku sam prezauzet da bih se koncentrisao na to". Zamolio je dečaka da mu piše ponovo sledeće godine rekavši mu – „Možda ću tada imati nešto za tebe.“
Džim je postupio kao što mu je rečeno i podsetio arhitektu na svoju ponudu i naredne godine. Nakon toga, dobio je pismo sa kompletnom grafičkom i tekstualnom dokumentacijom o Edijevoj kućici. U specifikaciji je napisano da treba da bude napravljena od ostataka filipinskog mahagonija i kedra kojeg ima i na glavnoj kući.
Kućica je uspešno realizovana 1963. godine i svima se veoma dopala osim – Ediju. On je nastavio da spava ispred ulaznih vrata glavne kuće, jer mu je tamo bilo toplo. Činjenica da se Ediju nije dopala njegova nova kućica za Džima je bila veoma depresivna, ali je bio srećan zbog toga što je svoju ideju, uz pomoć stručnjaka, uspeo da realizuje.
Frenk Lojd Rajt je, kako kažu, bio čovek „težak za saradnju“. Mnogi koji su radili sa njim bili su više nego iznenađeni ovom pričom, ali izgleda da je sa Džimom ostvario dobru komunikaciju. U svakom slučaju, danas se može govoriti o jednom od najznačajnijih arhitekata prošlog veka kao o čoveku koji je tokom svoje sedamdesetogodišnje karijere projektovao više od 1000 zgrada i – jednu kućicu za pse.
Korišćen materijal sa: http://www.santacruzsentinel.com/pets/ci_20011032
Jelena Dasukidis
Izvor: SDCafe