Home InfoČitaoci pišu “Uzbunjivač vlasti”

“Uzbunjivač vlasti”

redakcija

Vladan Cvetković, sada već poznatiji kao „uzbunjivač javnosti“, najmanje je, čini se, uzbunio baš tu javnost. Narod kao narod, vazda reaguje po principu „svako čudo tri dana“. Tako je i u ovom slučaju. Sa novinskim natpisima strasti se uzburkaju. Internet se usija od podrške iz udobnih fotelja, u stilu: „To, brate, razvali ih!“, „Vlado, uz tebe smo“, „Samo napred, ti si pravi Smederevac“, „Bravo, care!“. I, to je to. Sa novim vestima euforija se seli na druge teme, usklici jenjavaju, podržavaoci ostaju u svojim foteljama,a „uzbunjivač“ ostaje sam.

Ukratko da podsetim: Cvetković je kao radnik Sektora za vanredne situacije MUP-a prijavio sumnju na korupciju u procesu gradnje skladišta gasa na obali Dunava kod Stare železare. Zato je od Agencije za borbu protiv korupcije u aprilu dobio status „uzbunjivača javnosti“. Podneo je i krivične prijave protiv većeg broja državnih službenika i uhvatio se u koštac, praktično sa državom.

Na prvu, zvuči utopistički. Neki bi čak rekli i suludo. Ali, da stvar nije ni malo naivna, govore nedavne reakcije Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. Umesto da odgovore na konkretna pitanja novinara, odande su odgovorili napadom. I to na „uzbunjivača“. Zatražili su od MUP-a (gde Cvetković radi) pokretanje krivične i prekršajne procedure. Koji prekršaj i delo je počinio, ne preciziraju. Umesto toga, za svoj krucijalni motiv Antikorupcijski tim ministarstva iznosi sumnju da Cvetković sve ovo radi iz nekog ličnog interesa, budući da to ne radi službeno, već kao običan građanin. Brže bolje povezali su ga sa nekom konkurentskom firmom koja je takođe podnela prijavu protiv „Petrol LPG“, vlasnika skladišta TNG u Smederevu. Izražavaju sumnju da je povezan sa njima. Dokaze, naravno, ne nude, ali eto, sumnjivo im je da neko toliko potencira na zakonitosti bez ličnog interesa, a pritom još „uzbunjivač“ i ne živi blizu skladišta. Pa, šta onda ima da uzbunjuje javnost?

To se pita resorno ministarstvo. A jedina logična pitanja ovde su: da li je posao ministarstva da utvrđuje interese i motive građana koji podnose prijave za korupciju i da na osnovu nekih svojih zaključaka sugeriše disciplinske mere? Da li je to njihova nadležnost? Zašto ne kažu koje je to krivično delo počinio „uzbunjivač“ i pruže dokaze za to? Baš kao što je on taksativno naveo krivična dela za koja njih optužuje, sa papirima „ crno na belo“.

Zato smatram da je Cvetković više uzbunio vlast, nego javnost. Neću da sudim, vreme će pokazati gde je istina, ali jedno se oduvek zna – napad je najbolja odbrana. Ili barem pokušaj. Da li je napad na Vladana Cvetkovića novi „gaf“ državnih organa? Jeste, ako se zna da je „uzbunjivač“ zaštićen od bilo kakve „odmazde“ (tu se navodi i pokretanje disciplinskog postupka), naročito od strane poslodavca, u naredne dve godine. Država to mora da zna, a ipak su njeni organi zatražili da se i tu zgazi propis. Jer, ni status „uzbunjivača“ se ne deli „šakom i kapom“. Ne ide to baš glatko. Podrazumeva se da Agencija za borbu protiv korupcije prethodno utvrdi „da lice koje prijavljuje sumnju na korupciju postupa u dobroj veri , da ima dokaze i da nema nameru da ostvari nezakonit i neetički cilj.“

Međutim, ovde svrha napada nije bila samo odbrana. Resorno ministarstvo je na ovakav način vešto preusmerilo pažnju javnosti sa slučaja na uzbunjivača. Cilj je da se svi bavimo Vladanom Cvetkovićem, a ne onim što se radi u Smederevu.

Da li će javnost „progutati“ kosku koju je bacilo ministarstvo? Ovo u velikoj meri zavisi od daljih poteza Smederevca. Ali i od nas Smederevaca. „Uzbunjivač“ je odmah „uzbunio“ zaštitnika građana predstavkom protiv čelnice Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednice vlade Zorane Mihajlović, zbog ugrožavanja ustavnih prava garantovanih Ustavom Srbije. Podneo je i tužbu protiv tog ministarstva, kao i krivičnu prijavu protiv šefa njihovog Antikorupcijskog tima za zloupotrebu položaja i prekoračenje ovlašćenja. Ovaj put na teret im stavlja krivično delo uvrede, povrede tajnosti postupka i lažnog prijavljivanja .

I dok se ceo slučaj vrti u začaranom krugu i pljušte prijave na sve strane, gradska administracija „mudro“ ćuti. Nije se oglasio ni predsednik lokalnog parlamenta Branče Stojanović kome se „uzbunjivač“ nedavno obratio otvorenim pismom. Dom kojim predsedava usvojio je Plan detaljne regulacije za koji Cvetković tvrdi da je suprotan višem aktu – Planu generalne regulacije i Zakonu o planiranju i gradnji i za to nudi dokaze. Predsednik našeg parlamenta nije javnosti ponudio nikakv odgovor.

Ćuti i gradonačelnica Jasna Avramović sa sve službenicima koji su svojim (ne)činjenjem dozvolili kršenje urbanističkih akata i zakonskih propisa. Ako je istina pak na njihovoj strani, zašto ćute? Zašto oni javnosti ne ponude kontradokaze? Da li je ćutnja znak „uzbune“? Prebacivanja odgovornosti na viši nivo? Šta li je?

Javnost mora da zna na čijoj strani je istina.

Olja Milošević, novinarka Politike

Autor: olja milošević

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!