Uključite se u javnu raspravu jer studija tvrdi: Skladište uglja nije štetno?!

Nakon prvih reakcija na skladištenje uglja u Vranovu, inspekcija za zaštitu životne sredine Gradske uprave, izašla je na teren i to je činila više puta.

U startu je konstatovano da se na otvorenom prostoru, na lokaciji koja nije obezbeđena od neovlašenog pristupa, na 20 metara od domaćinstava, skladišti ugalj sitnih frakcija.

Posle nadzora inspekcije, naloženo je i pokretanje procene uticaja ovog skladišta na životnu sredinu. Izrada studije je gotova. Bila je poverena je Inžinjerstvu životne sredine Green and naturale environment.

Na sajtu grada je informacija da je javni uvid u studiju moguć do 13. februara, svakog radnog dana, od 10 do 12 sati u kancelariji broj 35. To znači da svaki zainteresovani građanin ima pravo da se upozna sa sadržajem nalaza. Upravo to je učinila i naša redakcija.

javna rasprava, kojoj mogu (i treba) da prisustvuju svi zainteresovani pojedinci, grupe, organizacije i udruženja, biće 20. februara u Gradskoj upravi od 12 do 13 sati. To će biti prilika da građani postave pitanja i daju  predloge. Do tada, evo kratkog prikaza sadržaja koji je dat na skoro 220 strana studije.

Parcele na kojima je ugalj, njih deset, privatizovane su od strane TP Dunav AD na osnovu ugovora o privatizaciji. Uzete su u zakup od strane nosioca projekta (Virom group) za formiranje privremenog skladišta. Konkretno, za potrebe TENT Obrenovac. Ukupna površina na kojoj se skladišteni ugalj nalazi je 43 522 metra kvadratna.

Kako se navodi, ovo je prelazno rešenje i na skladištu neće biti novih količina uglja. U opisu je data informacija da je nosilac projekta ugalj uvezao za potrebe Elektroprivrede. Ali, zbog problema otpreme u termoelektrane, zauzetosti njihovih kapaciteta i remonta pogona, bio je primoran da pronađe privremeno skladište.

Deo tih količina bio je u Zabrežju ali je odatle morao biti sklonjen. Procena tamošnjih nadležnih institucija bila je da ugalj može dospeti u Savu u čijoj je neposrednoj blizini bio.

U Vranovo je dopremljeno 100 000 tona uvezenog lignita iz Bugarske. Tu je više gomila piramidalnog oblika koje su visoke u proseku oko 10 metara.

Kao potencijali problem navedeno je da bi zagađenje moglo da usledi usled emitovanja zagaćujućih materija od samog skladištenja (vetar i raznošenje sitnih frakcija) kao i tokom otpremanja, istovara ili utovara za prevoz ka termoelektranama. Problem bi takođe mogao da bude i generisanje buke.

Svaka od tih stavki u nastavku je detaljnije analizirana. Rezultat je teško shvatljiv. U najkraćem, od nepreglednih gomila sitnog uglja, koji je na nekim mestima i sama prašina, a nalaze se na 20-ak metara od domaćinstava, nema veće opasnosti niti uticaja po životnu sredinu?!

“Skladište uglja ima zanemarljiv uticaj na životnu sredinu” – konstatuje ova studija. Merenja ukupnih suspendovanih čestica pokazala su da maksimalna 24 satna vrednost iznosi 25,7 mikrograma po metru kubnom. Granične vrednosti za taj parametar su 120. I to su najviše vrednosti  zabeležene u zoni najbližoj skladištu, a opadaju udaljavanjem od izvora.

Takođe, slični su i podaci o emisiji suspendovanih čestica većeg (PM 10, maksimalna satna vrednost 10,3 mikograma po metru kubnom, a granična vrednost je 50). Za čestice manjeg promera (PM 2.5) navodi se samo podatak da je u neopsrednoj okolini izmereno 0,5 mikrograma.

Više su koncentracije prilikom utovara i istovara, ali opet ispod propisane granice. Za ukupne suspendovane čestice izmereno je 110,6 mikrograma a granična vrednost je 120; za PM 10 maksimalna dvadesetčetvoročasovna vrednost 44 mikrograma, a granica je 50 mikrograma po metro kubnom. Ni ovde nema podataka o merenju PM2.5 koje su pak najštetnije po ljudsko zdravlje jer su sitne i unose se u organizam prilikom disanja.

U nastavku je dato razmatranje uticaja buke koje jeste značajno, ali daleko od prioritetnog pitanja kada je reč o skladištu uglja u Vranovu. Ni po tom parametru nisu evidnetirane vrednosti preko tolerancije. Buka od preko 60 decibela pojavljuje se samo u krugu skladišta, van njegovih granica je ispod 50 decibela.

Studija propisuje i mere koje firma koja ugalj skladišti treba da poštuje. Mere, su logično, u skladu sa nalazima – simbolične.

Tako im je naložena obaveza da prate kvalitet vazduha, beleže rezultate meranja, održavaju postrojenje tako da ispuštanje zagađujućih materija bude ispod graničnih vrednosti, zaustave rad ako dođe do zagađenja i da, u slučaju emitovanja gasova neprijatnog mirisa, “primene mere koje će dovesti do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u gasu ispod graničnih vrednosti”.

Za sprečavanje emisije praškastih materija i suspendovanih čestica mere su – više ili  manje vode. Konkretno, dužni su da redovno posipaju vodom sve površine sa kojih može doći do razvejavanja čestica; da skladište održavaju vlažnim posebno tokom sušnih perioda; da polivanje vodom intenziviraju prilikom utovara i istovara kao i da takav rad ne preduzimaju kada je vetrovito.

Ujedno, trebalo bi i da prate vremensku prognozu. Jedna od mera je da u slučaju najave olujnih vetrova, preduzmu dodatne korake za sprečavanje razvejavaja čestica uglja.

Kako se navodi, posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti najbližih stambenih objekata i po potrebi preduzimati dodatne mere, ali nema nikakvih daljih objašnjenja šta to zapravo u praksi znači.

Izdate su i preporučene mere za upravljanje otpadom, kao i one u slučaju udesa (havarije na opremi, izlivanja ulja i slično).

U delu monitoring, odnosno praćenja uticaja, dat je opis koji se ponovo odnosi na praćenje kvaliteta vazduha, potrebe merenja ukupnih taložnih materija i suspendovanih čestica u vazduhu. Interesantno je da autori studije smatraju da nema potrebe za monitoringom emisija zagađujućih materija u zemljište.

Kako je objašnjeno, skladištenje uglja nije na listi aktivnosti koje mogu da budu uzrok zagađenja i degradacije zemljišta pa stoga monitoring nije potreban.

Propisane su i mere koje treba preduzeti po prestanku rada skladišta, ali se ne nazire kada bi to moglo da bude.

U ovom dokumentu se navodi da je skladištenje počelo sredinom jula, da su poslednje količine dopremljeme sredinom avgusta, da od tada nove količine nisu pristizale, a da će ugalj najkasnije do kraja 2023. godine biti otpremljen dalje. Kao što vidimo – nije.

Sve u svemu, Vranovci, oči i nos vas varaju – naslage “uglja sitnih frakcija” iliti otpada istog, nisu  ni štetne, ni prljave, ni ružne, a 100 000 tona takve materije koja, kao što je i naša ekipa imala prilike da vidi, završi svuda pored, ima “neznatan uticaj na životnu sredinu”.

E – na zdravlje!