Home Naše selo naši ljudi UDOVICE – Naše selo, naši ljudi

UDOVICE – Naše selo, naši ljudi

by Redakcija

UDOVICE – NAJRODNIJI BRESKVAR SRBIJE

Naselje Udovice, na jugozapadnoj linija Smedereva, najveći je gradski voćnjak, najveći breskvar Srbije. Na sedam stotina hektara “dunavske terase” godišnje rodi 10 miliona kilograma voća. Bogato selo- bogato i voćem i ljudima.

Udovice se pominju u aračkim spiskovima za porez iz prvih desetina 19. veka. Prema zvaničnim podacima,  1818. godine imalo je 25 kuća, a po popisu iz 1921. imalo je 204 kuće sa 1.097 stanovnika.  Najmanje stanovnika selo Udovice imao je 1948. godine –  1.662,  a najviše 2002. godine – 2018. Prema popisu iz 2011. imalo je 1837 stanovnika. Danas, verovatno, ima nekoliko desetina manje, prema projekcijama statističara državnog Zavoda za statistiku.

Udovice

Prema popisu iz 2002. godine, prosečna starost stanovništva iznosi 41,8 godina (41,0 kod muškaraca i 42,7 kod žena). U naselju ima 526 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,49.

Kada je o starosedeocima sela reč, kao najstarije smatraju se porodice: Simići, došli iz “preka”, Stokići  iz okoline Požarevca, Jankovići iz Trstenika,  Miloševići, Radosavljevići, Švabići i Živkovići. Ostali su doseljeni iz okoline i iz Južne Srbije. (podaci s kraja 1921. godine),

„Među najstarijim porodicama su Jovkovići, Simići, Đorđevići, Dinčići. To je i do 12 kolena Udovčana. Ovde su dolazile i naseljavale selo i familije iz Crne Gore, Banata, sa Tare i Zlatibora. Moj predak došao iz Kladova, ja sam sedma generacija, a unuk deveta, a spadamo u mlađe porodice“, kaže za SDCafe.rs Slobodan Jovanović, zaljubljenik u svoje rodno mesto.

Sloboadan Jovanović

Stariji meštani svedočili su da današnje selo Udovice nije na mestu sela Podgorica, nego između stare Podgorice i današnjih Udovica. Tu je postojao manastir Kokora. Danas se vide tragovi temelja i groblja koje je bilo u okviru manastira. Tu se nalazi i izvor Zmajevac.  Ovi lokaliteti nisu istraženi, niti zaštićeni, i samo najstariji seljani znaju gde se nalaze ostaci, doduše retki, zbog zuba vremena.

 

PET UDOVICA IZRODILE UDOVICE

Ime sela večna je misterija, tema za prepričavanje, zanimljivost za medije. Evo  teorije o nastanku imena sela koja se najčešće pominje.

Prema narodnom verovanju, ovde je nekada postojalo selo Podgorica. Navodno, despot Vuk Grgurević Branković (u narodnoj poeziji opevan i kao Zmaj despot Vuk),sin slepog Grgura Brankovića, a unuk despota Đurđa Brankovića odlučio je da kazni seljake koji su prikrili Turčina Albega koji je ovde zanoćio, pa je 60-70 seljana javno pogubio. Nakon toga, u selu su ostale samo udovice, te je tako i dobilo ime.

„Predanje kaže da je na tlu tadašnje Podgore ili Podgorice ostalo u pet kuća pet udovica, koje su se naselile ovde, na mesto sadašnjeg Udovica. Od njih je nastalo naše selo. To je priča koju ja znam kroz sedam generacija svojih predaka. Da nije bilo tih pet žena, ne bi, možda,  bilo ni današnjeg Udovica“, kaže Slobodan Jovanović.

 

GDE JE BRESKVA NAJSLAĐA I  NAJRANIJE ZRI

Voće se u smederevskom kraju gaji na više od 15.000 hektara, što ga čini dominantnim voćarskim regionom na Balkanu.  Zovu ga i „Srpska Kalifornija“ jer se ovde prepliću plodna zemlja panonske nizije, južna i jugozapadna ekspozicija terena „Dunavske grede“ i  više od 200 sunčanih dana godišnje.

U tom nesvakidašnjem smederevskom voćnjaku, najveći proizvođači breskve, ovde ali i u Srbiji, jesu voćari iz Udovica . Voće ovde, tvrde voćari iz Udovica, stiže sedam dana ranije od sledećeg mesta koje je udaljeno tek desetak kilometara. Imaju oko 270 metara nadmorske visine.  Istina, rame uz rame sa njima se za prestiž bore meštani Vodnja. Zajedno, mogu poneti i titulu najvećeg breskvara Srbije.

Niko ne vodi preciznu računicu koliko voća godišnje poizvedu Udovčani. Ipak, gruba računica voćara kaže bar 10 miliona kilograma.

Katastarska opština Udovice ima 900 hektara, od toga je oko 750 ha pod voćem. Najviše se uzgaja  breskva, nektarina i jabuka, zatim kajsija, trešnja, grožđe, kruška, borovnica. Kad im je atar postao tesan, voćari iz Udovica počeli su da kupuju ili zakupljuju voćnjake u ataru Petrijeva, Landola, Vučaka, Vodnja.

Prvi vinogradi i zasadi breskve ovde podignuti su pre jednog veka. Udovčani su bili najpre nadničari kod bogatijih smederevskih porodica i tako su izučili zanat.  Ovde se potom „primila“ tradicija gajenja voća, i poslednjih 30, 40 godina se čak 90 odsto prodica bavi voćarstvom.  Računica kaže da 450 domaćinstava uzgaja voće na 750 hektara.

Danas, međutim, nije isto biti voćar kao pre pola veka. Nekada, porodice su imale po dva ili tri hektara najviše. Imale su svoje tezge u okolnim gradovima, ali i u bivšim republikama nekadašnje SFRJ.  Sami su činili čitav krug – od voćnjaka do trpeze  – od proizvođača do potrošača. Sami su prozvodili, brali i prodavali na svojim  tezgama.

„Tada se manje radilo, a više zarađivalo.  Paradoksalno je da naši ljudi mnogo više rade sada, ali  za manje para. Ovo danas što vidite u selu, uglavnom je iz tog perioda 70 tih godina. Onda smo imali sudbinu cele države, naš posao počeo da se menja. Počeli smo da snabdevamo kvantaše i distributinve centre po Srbiji. Ljudi su uvećavali plantaže, više se radilo, više ulagalo, a para je bilo manje.“– objašnjava nam Slobodan Jovanović voćar iz Udovica.

Iako nema preciznih podataka o proizvodnji i izvozu, voćari Udovica kažu da se breskva i nektarina gaje na 300 do 400 ha hektara, a prosečan rod  je 10, 12 do 15 tona po hektaru. To je oko 5.000 tona samo ovog voća.

Ako se na ovo doda i ono što prozvedu glavni konkurenti iz Vodnja, ne čudi račinica od pre par godina koja pokazuje da Smederevo sa 30% učestvuje u ukupnom izvozu srpskih jabuka i nektarina.

Od 2002. godine do nedavno, Udovčani su najviše voća izvozili za Rusiju. Tržište je bilo ogromno.  Zbog geopolitičkih dešavanja, problema sa logistikom, rusko tržište više nije toliko atraktivno. Rumunija je bila glavni kupac do ulaska u Evropsku uniju.  Trenutno, možda se najviše izvozi u BiH, a potom ide Rusija, Rumunija, Crna Gora, Češčka i Slovačka.

 

Nebojša Todorović

A među najvećim proizvođačima u selu Udovice je i Neboša Todorović, peta generacija voćara u svojoj porodici.

„Moji se od čukundede bave voćarstvom. Prvu jabuku posadili smo pre šest decenija preciznije 1961. godine. Od tada smo se svake godine širili, ulagali u nove voćnjake, vredno radili, i danas voće uzgajamo na 15 hektara“, kaže za SDCafe.rs Nebojša Todorović koji sa svojom porodicom godišnje poizvode čak između četiri stotine i četiri stotine pedeset tona voća.

Todorovići imaju sopstvenu hladnjaču kapaciteta 500 tona što im daje sigurnost u skladištenju roda, koju, na žalost nemaju svi voćari iz Udovica.

Nebojša s ponosom ističe da su računice na ponos Udovčana tačne.

„Najveći smo proizvođači breskve u Srbiji. Takođe, i izvoznici, o čemu svedoči činjenica da skoro sve izvozničke firme ovde imaju otkupna mesta. Oko 90 odsto našeg voća ide u izvoz, a da roba nije roba dobra, ne bi je stranci ni kupovali“– smatra Todorović.

Dva su ključna problema koja voćara imaju -plasman i naplata.  Zarada je dobra, voćari koji imaju hladnjače su u prednosti, dok ostali moraju da prate tempo otkupljivača, kao i ponuđene cene koje nisu uvek po volji.

Ono na čemu bi moglo više da se radi jeste međusubno zbližavanje i osnaživanje voćara. Udruženje voćara, koje je u Udovicama postojalo, danas više ne postoji. Svako je zagledan u svoj voćnjak i džep.

A i nadležni ne mogu da se pohvale podrškom voćarima. Gradska uprava Smederevo pre više godina pokrenula je internet portal smederevskovoće sa idejom da poveže voćare i olakša plasman. Ipak, sajt više ne radi.

 

KVANTAŠ -EPICENTAR UDOVICA

Kvantaška pijaca u Udovicama je mesto koje kupci Rusije, Ukrajine, Rumunije i bivših jugoslovenskih republika dobro poznaju. To je žila kucavica sela. U sezoni, od zore do mraka kupci i prodavci bore se za dinar. Kakva god da je godina, a svaka je teža, prodavci uvek jednako jadikuju. Država sve manje mari za njih, klima sve nepovoljnija, cene isto. Retko kada se pohvale, češće kažu da znoj i suze prodaju za bagatelu.

„Džabaleksu“ – kaže jedan prodavac o ceni kajsije. Krivi su im svi –  država, otkupljivači, nadničari, vreme.

„Kupujemo avione i kamione, a seljak izumire. Umiljavamo se velikima, pa prodajemo voće u trgovinskim lancima pitaj boga odakle, dok naše propada.“– žali se voćar iz Umčara.

Ovde ima prodavaca sa raznih strana, ponajmanje, reklo bi se, iz Udovica. Udovčani su na svome, svoju robu prodaju, kao stare mušterije, nekom od desetak otkupnih centara.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

UDOVIČKI PLATO – SVE ŠTO SU UDOVČANIMA OBEĆALI A NIKADA NISU ISPUNILI

Smederevo će dobiti novac za projekat navodnjavanja iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata – ovako je glasilo obećanje Udovčanima dato pre desetak godina. Nikada nije ispunjeno. Projekat kršten kao „Udovički plato“  ostao je samo to-projekat.

Sa projektom navodnjavanja „Udovičkog platoa“, po proceni stručnjaka, prinosi  bi bili uvećani za 30%. Projektom je trebalo da budu obuhvaćena četiri smederevska sela – Udovice, Seone, Petrijevo i Vodanj. Nadležni su izjavljivali da novac nije problem.

Tadašnji Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je javno tvrdio da će najkasnije u martu 2017. početi da se gradi sistem za navodnjavanje „Udovički plato“  na 1.200 hektara  – 500 u prvoj i 700 u drugoj fazi. Vrednost prve faze je trebalo da bude oko četiri miliona evra.

„Za taj projekat je završena kompletna dokumentacija za prvu fazu i sada je u toku izrada projekta za drugu. Mi ćemo u martu najkasnije početi pravljenje crpne stanice, što će se finansirati iz republičkog budžeta“, obećavao je ministar pre pet godina.

I nije ispunio. Udovčani ne znaju gde je zapelo. Znaju da je to investicija koja bi podigla čitav voćarski kraj u smederevskom ataru.

„Navodnjavanje – to je sramotna priča. Dva kilometra od nas je Dunav, a to nismo iskoristili. Udovički plato propagiran je politički, na veliko, čak je i tadašnji kandidat za premijera, a sadašnji predsednik obišao naše selo. Pričalo se da para ima, samo da se projekat uradi. Prošlo je deset godina, urađen je projekat i objekat crpne stanice na Orešcu, ali ništa više od toga. Mi danas ne znamo šta je zaustavilo pojekat i da li će ikada nešto od toga biti“, kaže Slobodan Jovanović.

Uprkos svemu, mnogi smatraju da će se tradicija uzgoja voća održati, iako nove generacije sve češće posežu za lakšim biznisima.

Sloboadan Jovanović

„Naša deca su ranije kad izađu u provod, u kafiću pričali više o voću nego o sportu i devojkama. Poslednjih godina, videći koliki je trud potreban, koliko je klima nestabilna, mnogi su prestali da se bave proizvodnjom voća. To me muči i boli“, navodi  Slobodan Jovanović koji ima pet hektara trešanja, i koji se bavi otkupom i plasmanom od 2000. godine, u porodičnoj firmi za koju rade osim njega, njegova supruga, sin, snaha. Počeo je, kaže, da sadi vinograde jer ima u planu otavranje vinarije. To mu je ulog za budućnost da u nekom trenutku, kaže, njegov sin i snaha odlučili da batale proizvodnju i odu da rade za minimalac .

 

I dok mladi imaju izbora, najstariji nemaju. Milorad Simić Loća (80) rođeni Udovčanin je među najstarijim voćarima ovde, i ostaće u voćnjaku, kaže, dok diše, nema mu druge.

„Družim se s voćem 60 godina.  Do smrti će ostati tako. Dok me pop ne opeva, tu sam. Ako ne otidnem ja u voćnjak, i žena, nema ko.“ – kaže za SDCafe.rs Milorad Simić Loća.

Milorad Simić Loća

Na pitanje šta najviše voli u svom seli kaže:

„Najviše volim ljude, poštene ljude, ne prevarante, ne volim kad cimaju seljaka , uzmu voće, a plate kad hoće. Treba da se kaže – bogati smo ljudima, ne samo voćkama“, veli seljanin.

 

Ovde se radi od jutra do sutra. Kad nije sezona, ima malo  vremena za predah. Žene su iz zadovoljstva osnovale aktiv koji je kako mu ime kaže veoma aktivan. Pojavljuju se sa svojim ručnim radovima na raznim manifestacijama, ne odustaju. Imaju vremena, i snage, urpkos teškom poslu u voćnjacima.

Željka Krstić

Mladi nemaju mnogo zabave. Mesto okupljanja za sada jedino je Kulturno-umtetničko društvo.

„Naš KUD je mlad. Osnovan je 2018. godine na inicijativu meštana i uz podršku grada. Naše selo nikada pre nije imo KUD. Ovo je prvi put. Cilj nam je da mlade i decu vratimo u Dom kulture, sačuvamo tradiciju, običaje spasimo od zaborava. To je dobro prihvaćeno. Imamo 60 članova u tri foklorne grupe. Najmlađi članovi su od 5 do 7 godina, stariji od 18 do 20 godina. Formiraćemo uskoro i grupu veteranara“, priča za SDCafe.rs Željka Krstić predsednica KUD -a.

Pored nje, umetnički rukovodilac KUD-a je Sanja Živović, a članovima pomaže i Bojan Lukić kooordinator svih KUD-ova o na teritoriji grada.

Crkva posvećena Svetoj Marini u Udovicama

Za Udovice se često može pročitati u virtuelnom svetu da ima jedno od najuređenijih grobalja među 27 smederevskih sela.

Ima i crkvu posvećenu Svetoj Marini. U selu kažu da je crkva sagrađena u periodu od 1938. do 1940. Prvi sveštenik doživeo je targičnu sudbinu 1944. godine kada je zbog jedne čestitke neprimerene političke sadržine za to vreme ubijen na ulici, na mestu sadašnjeg doma kulture. Priča kaže da tri dana niko nije smeo da ga skloni sa puta u strahu od odmazde.


SDCafe.rs

 

* Projekat Naše selo-naši ljudi je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva.
Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne izražavaju stavove sufinansijera.

 

 

Slične vesti

Leave a Comment

error: Sadržaj je zaštićen !!