Događaj „Podseti me šta to beše čist vazduh“ u Smederevu, organizovalo je udruženje Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu iz Beograda, u saradnji sa aktivističkim centrom GRAD.
U prvom delu susreta, održana je konferencija za novinare na kojoj je predstavljena Analiza godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022.godinu, koji je uradio RERI.
Publikacija je nastala iz potrebe da se skrene pažnja na to da u sistemu javnih politika u Srbiji, nedostaje pravovremeni, kontinuirani monitoring kojim se javnost obaveštava ne samo o stanju kvaliteta vazduha, već i o tome kako se određene politike sprovode.
U prevodu, usvajamo razna dokumenta, strategije i planove, ali po pravilu izostaje bilo kakva dalja analiza i praćenje realizacije istih.
Postoje dva jako bitna elementa za kvalitet javnih politika. Jedan su ulazni podaci i to se dobija tako što se meri i procenjuje stanje. Drugi je da se promene i efekti mera i aktivnosti redovno prate i da se o tome izveštavaju građani. Budući da takva praksa izostaje, odlučili smo da radimo godišnje izveštaje, ovo je drugi takav.
Mi njih obično objavljujemo nakon što Agencija za zaštitu životne sredine objavi svoj Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha. Taj izveštaj bi po zakonu trebalo da bude objavljen i dostupan javnosti najkasnije 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu. Međutim, prošle godine je objavljen u oktobru, pretprošle u novembru, ove godine se pitamo kada će biti objavljen izveštaj za 2023.
Zato se ovaj naš izveštaj pretežno odnosi na podatke iz 2022. budući da javnih podataka za prošlu godinu još uvek nema. Mi smo ipak obuhvatili određene aspekte i informacije koje su bile dostupne za 2023. Svi podaci potiču iz zvaničnih izvora – kazao je Mirko Popović iz organizacije RERI.
U Srbiji je 21 grad ocenjen kao mesto sa trećom, odnosno kategorijom prekomerno zagađenog vazduha. Reč je o područjima na kojima čživi oko četiri miliona stanovnika. Apsurd je u tome što je celokupna zona Srbija ocenjena kategorijom jedan – čist vazduh. Pitanje „Kako je to moguće?“ takođe je jedan od motiva za nastanak ove vrste analize.
U ovom izveštaju RERI je dao osvrt na efekte i dinamiku sprovođenja Programa zaštite kvaliteta vazduha za Republiku Srbiju koji je usvojen u decembru 2022. godine. Međutim, od 12 konkretnih mera, šest nije primenjeno uopšte, a trebalo je da budu realizovane 2023. Tri su realizovane delimično, a tri su ostvarene. Poseban je problem što su među nerealizovanim one koje se odnose na izmene zakona i koje moraju da prethode primeni ostalih mera, pa je time praktično zaustavljena dalja primena.
Druga grupa jako važnih mera se odnosi na uspostavljanje pravnog okvira za ograničavanje emisija iz malih i srednjih ložišta. Te mere su realizovane delimično. I dalje nemamo ni bazični pregled stanja čime raspolažemo, šta je i obim i obuhvat problema kojim bi trebalo nadležni organi da se bave.
Ovaj izveštaj sadrži veoma obilnu analizu podataka koje pruža Agencija, takođe obuhvatili smo i podatke koji se prikupljaju u okviru građanskog monitoringa. On nije zvaničan ali je veoma važan posebno za ona naselja u kojima nema organizovanog sistema merenja.
Posvetili smo posebnu pažnju Boru i Smederevu budući da imaju velike industrijske komplekse i dali određene preporuke kako bi mogla da se unapredi zaštita vazduha, a pažnju smo posvetili i uticajima na zdravlje – dodaje Popović.
Konkretne preporuke za Smederevo se mogu podeliti u dve grupe. U prvoj su preporuke koje se odnose na najvećeg zagađivača, HBIS. U drugoj, one koje se odnose na lokalnu zajednicu.
U celoj priči u izveštaju Agencije, nema „najopasnijeg vuka“, a to je industrijsko zagađenje jer ono utiče na zdravlje ljudi, kvalitet života i degradaciju životne sredine. Preporuke koje se odnose na železaru su za preduzimanje konkretnih mera za smanjivanje emisije iz tih pogona.
HBIS je po izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine jedan od 20 najvećih zagađivača vazduha sumpor diokisdom i azotnim okisidima, a pored toga emituje velike količine prašine koje sadrže arsen, gvožđe i druge teške metale.
HBIS je preduzeo mere u pogonu aglomeracije, ali naše preporuke su da se pored toga što se posmatra jedan, glavni dimnjak, a njih ima 41 u železari, preduzmu mere za smanjenje emisije i iz tih drugih dimnjaka.
Ti mali dimnjaci emituju velike količine zagađenja. Takođe, naše preporuke se odnose na smanjenje prašine koja se podiže prilikom transporta, odlaganja sirovina, repromaterijala, energenata, opasne šljake.
Druga grupa preporuka se odnosi na samu lokalnu zajednicu, da se pojača sistem monitoringa, informisanja javnosti, edukacija, da građani prate i prepoznaju zagađenje i da se uključe u procese donošenja odluka o zaštiti vazduha – objašnjava Toplica Marjanović, inženjer životne sredine iz organizacije Društvo mladih istraživača Bora.
Jedna od glavnih preporuka je da se formira jedno stalno radno telo pri organima Skupštine Grada koje će se sastojati od predstavnika uprave, zagađivača, naučnih i stručnih organizacija, medicinske struke i civilnog društva koje će stalno pratiti kvalitet vazduha i sprovođenje važećih programa.
Suština politike zaštite životne sredine je da napravi ravnotežu između zahteva i standarda zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja, ali ne po cenu ugrožavanja prava, imovine i zdravlja ljudi. U našoj zemlji je najveći problem što se postojeći zakoni ne poštuju.
Zagađivači prolaze ili bez sankcija ili uz kazne koje ne samo da ih ne odvraćaju od daljeg kršenja zakona, nego su i stimulativne jer su zanemarljive u odnosu na profit koji ostvaruju.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije je govorio o problemu kontinuiteta u našem monitoringu stanja kvaliteta vazduha. Postoje višegodišnji „prekidi filma“ i to ranije stanje nikada nećemo moći da potpuno sagledamo jer podataka nema.
Sadašnje, bar kada je Smederevo u pitanju, pokazuje blago poboljšanje ali nedovoljno da se ponovo ne nađemo na listi najzagađenijih gradova u zemlji i to na osnovu podataka sa obe merne stanice u centru i Radincu.
Kako dodaje Lekić, na osnovu dosadašnjeg iskustva on procenjuje da je vazduh svuda u našojč zemlji zagađen. Razlika je samo u tome što negde ima, a negde nema mernih uređaja da to dokažu.
U prilog toj tvrdnji idu rezultati građanskih merenja koji na većini novih lokacija gde takva merenja zažive, pokazuju visok stepen zagađenja.
Prvi podaci tih indikativnih merenja pokazuju da je najverovatnije takva situacija u gotovo svim sredinama sa više od 50 000 stanovnika, a moguće i u onima sa 25 000 ljudi – napominje Lekić.
Dr Branislava Matić Savićević ukazala je na još nekoliko apsrudnih situacija. Ona, kao ekspret za javno zdravlje i radnik krovne nacionalne zdravstvene institucije u ovoj zemlji, od svojih kolega na „nižim“ nivoima mreže zavoda za javno zdravlje, neretko ne može da dobije podatke o kvalitetu vazduha.
Na žalost, meni se dešava da mi od kolega ne dolaze podaci. Onda se obratim lokalnom zavodu, pitam o čemu se radi. Konkretno, to je bio slučaj sa Požarevcem i Pančevom. Odgovor je da ne mogu da daju podatke jer lokalna samouprava ima vlasništvo nad tim. I da ne mogu da raspolažu nečim za šta nas je neko platio. Dakle, nikako ne shvatamo taj opšti interes građana i javnosti.
Za mene je bruka što kao stručnjak na nacionalnom nivou, od kolega neću dobiti podatke nego moram da idem na sajt Grada Smedereva koji ima pdf dokumenta, prekucavam ih i sama obrađujem. Izveštaje iz Kragujevca „skidam“ sa Eko biltena Grada Kragujevca. Komumikacija je toliko slaba da se svodi na lični entuzijazam onih koji to rade za platu – poručila je dr Matić Savićević.
Naravno, ste te analize koje lokalne samouprave plaćaju, finansiraju se iz gradskih kasa koje pune svi građani i zbog čijeg se interesa i zaštite zdravlja uostalom i rade takva merenja.
Njihova suština i jeste u tome da budu javno i vidljivo prezentovani. Umesto toga se nalaze na sajtovima gradova i opština tamo gde može da ih pronađe samo onaj ko tačno zna šta traži, a nikada kao važne informacije na naslovnim stranama.
U nastavku ovog susreta su okupljeni građani učestvovali na panel diskusiji na kojoj su još, pored pomenutih, govorili dr Branislav Todorović iz organizacije Pro Tok 21 i Srđan Kukolj iz organizacije RERI.