Važiš za jednog od najboljih muzičara Srbije. S’ bratom Miroslavom si oformio bend „Alogia“ koji traje preko 10 uspešnih godina. Jedan si od retkih koji živi i radi u svom rodnom gradu; ovde imaš poznati studio u koji na snimanje dolaze i legende metal i rok scene. Kakvi su bili počeci u Smederevu, i šta te je zadržalo?
Počeo sam da se bavim muzikom devedesetih, još kao dete. Tada je muzička scena u Smederevu bila totalno drugačija, gotovo da nijedan od bendova iz tog perioda više ne postoji. Inače, vezan sam za Smederevo. Nikada ne možemo biti toliko vezani za neki drugi grad koliko za onaj u kojem smo odrasli. Još jedna od jako bitnih stvari jeste i studio u kojem imam dosta posla, svu opremu, to je mesto gde provodim najviše vremena dok sam u Smederevu. Pored toga što snimam i produciram druge muzičare i grupe, tu komponujem i svoju muziku i radim sve ono o čemu sam, u stvari, maštao još kao dete. Moj savršeni kutak se nalazi u Smederevu, zato sam i ja još uvek ovde.
Dug je period između poslednjeg albuma grupe “Alogia” i novog koji je u pripremi. Šta nam spremate, kad se već toliko dugo krčka?
Puno vremena je prošlo, ali se u međuvremenu dosta toga izdešavalo. Objavili smo DVD sa snimkom koncerta iz beogradskog SKC-a i mnogo smo svirali – obišli smo gotovo čitavu Srbiju i Bih, svirali na velikim festivalima (Exit, Beer fest…). Novi album će konačno biti objavljen u martu ove godine – ovih dana ćemo objaviti tačan datum, kao i ime izdavačke kuće. Pesme će biti prilično raznolike, što je i logično, jer su nastajale u periodu od 2005 – 2011. godine. Za neke pesme su već snimljeni spotovi i možete ih pogledati na youtube-u (Za nove pobede, Od svega umoran, Kad prođe sve).
Pored benda koji je proslavio smederevsku muzičku scenu, imaš još dva benda i mnogo studijskog rada iza sebe. Da li sve bendove (“Alogia”, projekat “Expedition delta”, i najmlađi “Lunar Pocket”) voliš kao svu decu, podjednako? Da li namerno “Alogia” pripada Balkanu, “Expedition delta” Americi, a “Lunar Pocket” Evropi?
„Expedition Delta“ mi puno znači, ponosan sam na taj album, jer su na njemu svirali neki strani muzičari, moji idoli iz detinjstva. Ipak, smatram da je „Alogia“ moj jedini pravi bend, jer jedino sa tim bendom nastupam uživo. „Lunar Pocket“ je za sada „jedan od studijskih projekata“, još uvek je u procesu nastajanja, još uvek nije završen album, niti je objavljen. Istina je da je „Alogia“ namenjena balkanskoj publici, „Expedition Delta“ je objavljen u Americi, a za „Lunar Pocket“ ćemo tek videti. Svaki od ovih albuma zvuči stilski drugačije.
Koje saradnje bi do sad izdvojio kao najdraže, a koje kao najdragocenije?
Svakako mi je najdraža saradnja sa legendarnim američkim bendom „Shadow Gallery“, bio sam srećan kada sam dobio poziv da gostujem na njihovom poslednjem studijskom albumu „Digital Ghosts“. U proteklom periodu sam snimao gitare za „tribute“ albume nekih grupa koje jako volim – „Rush“, „King crimson“, „ELP“, „The flower kings“, što mi takođe puno znači, jer se na ovim albumima pojavljujem kao jedini srpski muzičar. Naravno da sam ponosan i na saradnju sa članovima grupa Riblja Čorba, Kerber, Divlje Jagode… Trenutno radim na novom albumu Vukašina Brajića, a pre par godina smo uradili i jednu zajedničku pesmu sa Slađanom Milošević. Inače se osećam najprirodnije kada radim sa Saškom Janković i Acom (Orthodox Celts), sa kojim spremam jedan zajednički album. Devojka koja napravi da svaka pesma zvuči 3 puta bolje kada je otpeva je Saška Janković – Miss Jukebox!
Da li ideš van žanrova koji ti leže ili ne odstupaš od onoga što voliš?
Kao producent, trudim se da se ponašam profesionalno i da se prilagodim i nije mi problem da shvatim različite stilove. Kada komponujem za svoj bend, muzika uvek reflektuje ono što osećam. Znam da budem i povodljiv, pa se često dešava da neki novi ljudi koje upoznajem i neke nove stvari koje mi se dešavaju utiču na to kako će mi zvučati pesme.
Svirao si na albumima najboljih svetskih muzičara koji neguju isti ili sličan stil kao ti. Sa kim bi voleo da zasviraš, a nisi još?
Bilo bi fantastično ako bih nekada imao Bruce Dickinsona u nekoj svojoj pesmi!
Gde voliš da izađeš u Smederevu i koja te mesta opuštaju?
U poslednje vreme jako retko izlazim u Smederevu, a kada izadjem, najčešće sam u „Doc Holliday“-u i „George“-u.
Postoje li mesta u tvom rodnom gradu koja ti bude inspiraciju za svoja nova dela?
To su najčešće neka mesta iz prošlosti. Mada me uglavnom mnogo više inspiriše ono što je aktuelno u mom životu.
Za tebe znamo da se sveobuhvatno baviš muzikom od kad znaš za sebe. Koliko instrumenata sviraš i koji instrument najviše voliš da sviraš pored gitare u kojoj si neprikosnoven?
Teško je reći da sam „neprikosnoven“, znam mnogo dobrih gitarista koji su tehnički bolji od mene – uostalom, niko nije „neprikosnoven“, a mislim da to i nije toliko važno, nije važno biti „najbolji“, već pronaći svoju sreću i svoje mesto na muzičkoj sceni. Mislim da je za svakog muzičara mnogo važnije da bude emotivan i maštovit, nego dobar tehničar. Volim bubnjeve, mada ih uopšte više ne sviram, osim ponekad kada snimam u studiju.
A kada se Srđan ne bavi muzikom, kako provodi slobodno vreme?
Kada se ne bavim muzikom, u poslednje vreme sam uglavnom u Beogradu. Dok sam u Smederevu, koristim svaku priliku da se nađem sa nekim starim drugarima, gledam filmove, puno vremena provodim na telefonu, a i na internetu, pošto sam u proteklih nekoliko godina dobrim delom preuzeo i funkciju „organizacije“, pa sam mahom sam ugovarao nastupe „Alogije“, što oduzima zaista puno vremena.
Postava “Alogie” se malo menjala kroz godine rada. Ko sada čini sastav benda?
Miroslav Branković, Nikola Mijić, Vladimir Đedović, Vladimir Ranisavljević – Zmaj, Miloš Kovačević je odnedavno počeo da radi sa grupom „Miligram“, pa će ga na nastupima, kada bude bio zauzet, menjati Srđan Golubica.
Čime se oni bave kada nisu “Alogia”?
Miroslav drži klub „Doc Holliday“, Đeda je uglavnom u Beogradu, gde studira i ponekad svira sa nekim „cover“ bendovima. Nikola snima i producira u Senti. Kada nemamo puno obaveza sa Alogijom, Vlada Zmaj uglavnom ode u Trst, gde mu živi ostatak porodice.
I pored svetskog uspeha u svom žanru, kao što smo spominjali, živiš i radiš u Smederevu. Da li bi se preselio ili je ovaj grad tvoj mir i kreativna baza?
Razlika između Beograda i ostatka Srbije je sve veća i veća i čini mi se da smo došli do trenutka kada nijedna srpska umetnost više ne može da postoji ako nije barem na neki način povezana sa Beogradom. Mislim da se to već pretvara u veliki problem, jer se čini da jedino Beograd živi, dok ostatak Srbije umire, ili se u najboljem slučaju davi u kolotečini. Smederevo jeste moja kreativna baza, ali se na kraju ipak sve završi u Beogradu – tamo su izdavačka kuće, mediji, tamo se organizuju promocije, nastupi… Nekada su veliki bendovi nastajali i u unutrašnjosti Srbije, danas je to mnogo teže. Smederevo je lep i miran grad, možda idealan za porodičan život, ali je teško baviti se ozbiljno autorskom muzikom, a provoditi vreme samo ovde.
Misliš li da treba obogatiti kulturni život Smedereva?
Naravno. Mislim da nam je kulturni život dosadan. Zar nije tužno to što nam nije pružena šansa da u Smederevu, na primer, gledamo predstave sa poznatim glumcima? Mislim da bi država trebalo mnogo više da ulaže u unutrašnjost Srbije. Mislim da nam treba nešto što bi bilo kulturno obeležje ovog grada, a da to nije „Smederevska jesen“.
Živiš u porodičnoj kući gde se nalazi tvoj studio. Veliki broj mačaka živi sa vama. Voliš li životinje I da li si nekom fanu poklonio nekad neku macu?
Da, volim životinje, za mace i nisam baš toliko vezan – mace su u prizemlju sa mojim roditeljima. Bio sam veoma vezan za jednog psa koji je živeo sa nama skoro 10 godina. Nikad nisam poklonio macu nekom fanu.
Čuvaš li poklone koje dobijaš sa nastupa i koji pamtiš kao najdraži?
Bilo je raznih poklona, svašta smo dobijali – od brushaltera do lubenica, svakakve ceduljice sa šaljivim i ozbiljnim porukama, a dešavalo se i da nas gađaju novčićima, neki što nas ne vole (verovatno).
Da li će smederevci imati tu privilegiju da slušaju uživo i neki od tvojih bendova koji nisu “Alogia”?
Ne verujem da će se tako nešto desiti u skorije vreme.
Tebi omiljena stvar po kojoj je Smederevo prepoznatljivo, a da to nije SD Cafe?
Smederevska tvrđava. Znam da bi to svaki drugi Smederevac rekao, ali, tako je. Mislim da je to „trademark“ ovog grada.
Misliš li da Smederevo ima talentovane muzičare? Koliko im grad odmaže, koliko pomaže?
Mislim da Smederevo ima puno kvalitetnih muzičara za koje se nije nikada čulo možda baš zato što su iz Smedereva. A ima i toga da se verovatno nisu dovoljno potrudili.
Znamo da, kao i svi smederevci koji imaju pristup internetu, posećuješ redovno naš sajt?
Da, često završim na vašem sajtu! Usput, imate li opciju za poklanjanje mačaka na vašem sajtu? 🙂
