Pisac Sretenjskog ustava, koji je pre smrti u Smederevu 1838. zaboravljen, a taj mu je usud i posthumno ostao. Grob sa jedva vidljivim epitafom niko ne posećuje, zvaničnici čak ni 15. februara, na Dan državnosti.
Koji viđeni Srbin je sahranjen pored crkve na Starom groblju u Smederevu, pitanje je na koje će odgovor znati poneki stariji Smederevac, dok mladi, kao i najveći broj građana Srbije, ne zna da to mesto uopšte postoji. A upravo tu počiva Dimitrije Davidović, jedan od najzaslužnijih Srba, otac srpske štampe, tvorac Sretenjskog ustava. Obeležavajući Dan državnosti, srpski državnici retko ga spomenu, a niko ne obiđe njegov grob, kao ni nedavno, na godišnjicu smrti.
Kakva će nam biti budućnost ako nam je prošlost ovako malo bitna? Možda bi nas, danas, da može, isto pitao Davidović, rođeni Zemunac, nesvršeni student medicine u Beču, knežev sekretar, ustavopisac, novinar, diplomata…
Davidovićev rad imao je znatan uticaj na srpsku kulturu početkom 19. veka. Ubraja se u idejne začetnike ustavobraniteljskog pokreta, a čitavo svoje delovanje posvetio je političkom i kulturnom napretku mlade srpske države.
Mnogo prostora je potrebno kako bi se pobrojale Davidovićeve zasluge za Srbiju. U službu kneza Miloša Obrenovića stupio je 1821, postao je knežev sekretar, potom 1834. popečitelj, a iste godine i pokretač "Novina serbskih", prvih novina na tlu Srbije.
Davidović je izradio Sretenjski ustav, jedan od prvih demokratskih ustava i tada najliberalniji koji je Evropa videla. Vlast je bila podeljena na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, a Ustavom je Davidović utvrdio i boje zastave – crvena, bela, plava.
Ipak, taj ustav bio je na snazi samo dve nedelje, a onda ga je knez suspendovao na nagovor velikih sila tadašnje "prosvećene" Evrope, jer je, po nekima, davao previše prava običnom čoveku. Da se ne bi zamerio velikim silama, knez je čitav teret svalio na svog sekretara, oslobodio ga svih dužnosti i poslao u penziju, čak ga primoravši i da se iseli iz Beograda.
Davidović je odabrao Smederevo, kako je kasnije sam izjavio, radi lepote predela i svojih zdravstvenih razloga. Ostalo je zabeleženo da je dobio kuću u centru grada, kod Karađorđevog duda, i imanje u okolini sa 60 stabala šljiva i apanažu od 300 zlatnih groša godišnje.
Dimitrijevićevi poslednji dani bili su teški i tužni. Bez porodice, zaboravljen od svih, često je samovao u bedi, a ostala su i pisma u kojima je kneza molio za dodeljivanje obećanih sredstava.
Davidović je preminuo 6. aprila 1838. u 48. godini. Nijedne novine, pa ni one koje je osnovao i sam uređivao, nisu prenele vest o njegovoj smrti. Sahranjen je na livadi, na svom imanju, kako, navodno, niko ne bi znao gde mu je grob.
Kasnije, kada je Miloševa strahovlada završena, njegove mošti su prenete na smederevsko groblje i položene pored crkvice iz 15. veka. Na zahtev Bečke akademije nauka, posle decenije njegovog počinka gradski inženjer je uspeo da pronađe nadgrobnu ploču na smederevskom groblju.
Danas, na nadgrobnoj ploči, jedva vidljiv stoji epitaf ispisan starom srpskom ortografijom, koji je on sam odredio "Dimitrije Davidović, sav Srbin".
Davidović je zaboravljen umro, i taj mu usud i posthumno ostaje.
Iako Srbija 15. februar obeležava kao Dan državnosti, upravo povodom Sretenjskog ustava, ovog čoveka ni na taj dan niko se ne seti.
– Njegov grob u Smederevu, 182 godine otkako je Srbiji podario prvi ustav, sablasno je pust. Državnicima, izgleda, ne pada na pamet da baš ovde, gde počiva, makar jednim vencem odaju poštu srpskom ustavotvorcu. Smederevo je nadomak Beograda, a ne nakraj sveta – kaže Olivera Milošević, novinarka iz Smedereva i član Uprave Udruženja novinara Srbije UNS.
Ona kaže da se čak ni predstavnici lokalne samouprave na ovaj dan ne sete Davidovića.
– Nažalost, nisu retki ni Smederevci koji ne znaju da u centru, na Starom groblju, počiva Dimitrije Davidović, niti da je poslednje tri godine života proveo baš u Smederevu – kaže Olivera Milošević.
Nagrada "Dimitrije Davidović" u UNS-u za uređivački rad u novinarstvu ustanovljena je 1987, a od 2001. dodeljuje se za jednogodišnji uređivački učinak.
SPOMENIK IZ 1938.
Povodom stogodišnjice smrti 1938. godine, u organizaciji Odbora za podizanje spomenika Davidoviću, na čelu sa dr Živadinom Stefanovićem, tadašnjim predsednikom opštine Smederevo, održana je svečanost otkrivanja spomenika Davidoviću. Spomenik u bronzi, rad vajara Alojza Dolinara, osveštalo je njegovo preosveštenstvo braničevski episkop Venijamin. Spomenik se nalazi ispred Centra za kulturu i Osnovne škole "Dimitrije Davidović". Drugi je na Zemunskom keju u Beogradu.
"NIT SAM ŽIV, NIT SAM MRTAV"
Sklanjanje u Smederevo je potpuno skrhalo Davidovića, te je zapisao:
"Lišen službe i lišen čina, bivam ja sad jedan kao izvrg svega roda Srbskoga, niti mogu među ljude više izlaziti, ni po braći pogledati. Ja sad uprav nit sam živ, nit sam mrtav, niti znam kuda glavu da podklonim." U potpisu: "Najverniji sin Otečestva, Dimitrije Davidović".
J.Ilić
foto: N.Živanović
Izvor: Večernje novosti