Home InfoHronika Rajačke pimnice i Smederevska tvrđava ozbiljni kandidati na listu Uneska

Rajačke pimnice i Smederevska tvrđava ozbiljni kandidati na listu Uneska

redakcija

Jovan Ćirilov, naš ugledni teatrolog i višegodišnji predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije a potom i Srbije pri Unesku (2001-2007), kaže da su kriterijumi za upis lokaliteta na listu svetske kulturne baštine specifični, te da dva od pet naših predloga imaju lepu šansu da definitivno postanu svetska kulturna baština.

– Smederevska tvrđava je izuzetno važan lokalitet u regionalnom smislu jer je deo arhitekture koja je nastala pored reke Dunav i koja je prepoznatljiva u istorijskom kontekstu, ali i kao neimarski poduhvat. Smederevska tvrđava prema takvom kriterijumu Uneska predstavlja značajan deo regionalnog lokaliteta koji lako može da se nađe na Listi svetske kulturne baštine – kaže Jovan Ćirilov za „Blic“ i napominje da bi u takvom raspletu glasanja u Unesku, Smederevska tvrđava postala deo vredne evropske kulturne i turističke destinacije.
– U sferi interesovanja stranaca bili bi tada i kulturni sadržaji koji se odigravaju na lokalitetu poput pozorišnog festivala Tvrđava teatar – pojasnio je Ćirilov.

Osim karakteristika arhitekture u jednoj regiji, autentičnost lokaliteta se visoko ceni u kriterijumima Uneska za prijem na listu svetske kulturne baštine. Zbog svoje izuzetne autentičnosti, prema rečima Jovana Ćirilova, i Rajačke pimnice kao unikatni lokalitet u ovom delu sveta mogu da postanu deo svetske kulturne baštine.
– Od davnina su vinogradari smatrali da vino mora da odstoji u tišini, izvan ljudskih naselja, daleko od stoke, njene buke i mirisa. Zato su u značajnijim vinogradarskim regijama pored vinograda pravljena mala naselja u koja su vinogradari prelazili tokom berbe i muljanja vina. Potom je vino ostajalo da radi u tišini napuštenih naselja. Kod nas su takva naselja pravljena u Metohiji, Župi Aleksandrovačkoj i Negotinskoj krajini. U okolini Negotina su sačuvane Rajačke pimnice koje su autentične po svojoj arhitekturi i zato svakako pripadaju svetskoj kulturnoj baštini – pojašnjava Ćirilov.

Srpski manastiri na Kosovu i Metohiji, među kojima je nekoliko na listi svetske kulturne baštine, već dve godine zaredom predstavljaju političko pitanje jer Priština, uz podršku pojedinih uticajnih država zapada, nastoji da ih preimenuje u kosovske. Na sednici Komiteta Uneska za svetsku kulturnu baštinu krajem juna ove godine u Parizu, ponovo je pokušano preimenovanje Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške u “kosovske kulturne spomenike”.
– Svim diplomatskim sredstvima se treba boriti za spomenike kulture koji su oštećeni u neredima na Kosovu 2004. godine. Treba znati da Unesko ne kvalifikuje svetsku kulturnu baštinu prema nacionalnom identitetu, pa manastiri na Kosovu ne mogu biti ni kosovski ni srpski već samo pravoslavni. Jedina građevina koja je na listi svetske kulturne baštine je Kineski zid jer se zove tako, a ne zbog toga što je sagrađen na teritoriji Kine – kaže Jovan Ćirilov.

Izvor: Blic

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!