Pre nego što počnemo sa detaljnim opisima zanimanja u mašinskom području rada, želimo da vam pravim informacijama uklonimo predrasude, koje mogu da budu ograničavajući faktor u izboru budućeg zanimanja svršeniim osnovcima. Predrasuda, koja može da Vam opredeli loš izbor budućeg poziva, a koja je u velikoj meri prisutna u nama bliskom okruženju, odnosi se na predefinisani profil učenika koji treba da upiše zanatska zanimanja. I sami znate da se pre svega ova zanimanja preporučuju za učenike sa najnižim uspehom ostvarenim u osnovnoj školi, odnosno onim učenicima koji ne žele da nastave dalje školovanje posle završetka srednje škole. Međurim, to nije nušno uvek tako.
U praksi i realnom životu situacija je znatno drugačija. Zanatstvo je umetnost, jer se bazira na veštini (tehne – veština, umetnost, logos – racio, nauka… tehnika… tehnologija – nauka o veštini materijalizacije ljudske ideje). Stari zanati polako odlaze u istoriju, ali se novi rađaju, a većina njih odavno je prisutna u učionicama, kabinetima i radionicama Tehničke škole iz Smedereva. Moderni zanati pored manuelnih veština sve više od modernih zanatlija podrazumevaju značajan obim informatičkih i drugih, industrijskoj praksi potrebnih znanja i veština.
Zanimanje operater mašinske obrade je upravo jedno od modernih zanimanja koje potražuje savremeno tržište rada, a koje objedinjuje nekadašnje zanate metalostrugara, metaloglodača i metalobrusača, ali i novu veštinu obrade na kompjuterski upravljanim mašinama. Kompjuterski upravljane mašine svoja kretanja vrše po unapred napisanom „programu“ koji predstavlja zapravo zadate ciljne koordinate kretanja alata koji od radnog komada početnog oblika i dimenzija pravi upotrebni predmet namenjen eksploataciji ili daljoj montaži u složenije sklopove. Kompjuterski upravljane mašine, popularno nazvane CNC mašine (CNC – kompjutersko numeričko upravljanje) predstavljaju savremene vidove „automatskih mašina – procesnih robota“ koji su namenjeni obradi rezanjem i deformisanjem.
Radni prostor operatera mašinske obrade i CNC mašine (kompjuterski upravljane mašine)
Svaki operater mašinske obrade će u Tehničkoj školi iz Smedereva naučiti da radi na konvencionalnom strugu, glodalici i brusilici, ali će u završnom razredu naučiti da programira i radi na kompjuterski upravljanim strugovima, glodalicama i brusilicama i samim tim povećati šanse da pronađe posao u struci, jer se u bliskom okruženju velikom brzinom i u značajnoj meri povećava broj kompjuterski upravljanih mašina.
U realnom industrijskom okruženju mali je broj „majstora“ koji mogu da naprave složen predmet na univerzalnoj mašini konvencionalnog tipa – strugu ili glodalici. Ove mašine, iako nisu kompjuterski upravljane, imaju ogroman stepen univerzalnosti, i po svojim karakteristikama su prisutne u velikoj meri u malim i srednjim preduzećima koje se bave mašinskom obradom. Proizvodnih sistema ove veličine najviše ima u našem industrijskom okruženju.
Operateri mašinske obrade u Tehničkoj školi iz Smedereva najviše sati provode u radionicama u kojima stiču veštine potrebne za izradu predmeta različitog stepena složenosti na konvencionalnim mašinama – strugovima i glodalicama. Ovo zanimanje je u skladu sa potrebama tržišno prilagodljivog školstva jer učenici u završnom razredu, u toku radne nedelje tri nastavna dana imaju po 6 sati prakse, a samo dva nastavna dana su im namenjena za sticanje teorijskih znanja.
Treba napomenuti da sa značajnim brojem firmi u okruženju (Metech, Autotrade, Intermehanika, Mitrašinović…) Tehnička škola Smederevo dogovorili koncept uzajamnog sinergijskog dejstva u procesu odabira i preporuke vrednih i kvalitetnih učenika za zapošljavanje. Prostije rečeno, osnovni cilj nastavničkog kadra je da učenike vaspita i stručno pripremi, a svojim partnerima, lokalno i regionalno značajnim preduzećima, ostaje da ispune obećanje i da svake godine zaposle određen broj učenika, operatera mašinske obrade (operatera na CNC mašinama), mašinskih tehničara za kompjutersko konstruisanje i tehničara za kompjutersko upravljanje.
Zanimanje tehničara za kompjutersko upravljanje i mašinskog tehničara za kompjutersko konstruisanje treba značajno razdvojiti, iako po nazivu imaju dosta sličnosti. Za neinformisane učenike će reč kompjuter biti dovoljna za upisivanje nekog od ova dva smera.
Još veću zabunu može praviti još jedno zanimanje sličnog naziva u elektrotehničkom području rada. Reč je zanimanju elektrotehničara za procesno upravljanje, koje za razliku od pomenuta dva mašinska ima dijametralno suprotno predmetno područje. Oblast procesnog upravljanja pokriva programiranje i izradu elektronskih komponenti automatskih sistema. Predmetno područje procesnog upravljanja je veoma različito od zanimanja u mašinstvu sličnog imena koja pokrivaju savremeni dizajn – mašinsku konstrukciju (izradu idejnog rešenja, početnih idejnih skica i finalnih tehničkih crteža) i tehnologiju izrade i 3D štampe – kompjutersko upravljanje u mašinstvu.
Moderno mašinstvo integriše računarske tehnologije u svim segmentima – savremena automatika i robotika, kompjuterski dizajn i 3D štampa (3D izrada)
Zanimanje mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje pokriva ne samo dizajnerski koncept u mašinstvu već i oblasti nacrtne geometrije, tehničkog crtanja, mehanike, matematike, fizike, programiranja (u izvornom informatičkom smislu i programiranja koje tehničarima pomaže u zadacima mašinske tehničke prakse) i određen teorijski nivo automatizacije i robotike. Najviše časova nastave u ovom obrazovnom profilu posvećeno je kompjuterskoj grafici i modeliranju mašinskih elemenata i konstrukcija. Na ovim časovima učenici koriste najsavremenije računarske programe za izradu kompjuterskog geometrijskog modela koji predstavlja elektronsku reprezentaciju dela koji će u proizvodnom procesu biti izrađen nekim od postupaka obrade. Pored modela predmeta, pomenuti programi AutoCAD i SolidWorks (možete na Youtube videti demonstraciju ovih programa, 2D crtanje – AutoCAD, 3D modeliranje) se koriste i za izradu crteža delova i sklopova delova koji u ovim programima mogu da se animiraju u punom kinematskom smislu i da se pre same izrade proveri njihova funkcionalnost.
Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje može da se zaposli u velikom broju industrijskih sistema koji od ovakvog oblika obrazovnog profila zaposlenih potražuje praktično upotrebljivo znanje izrade tehničke dokumentacije (tehničkih crteža), koja u savremenom informatičkom dobu predstavlja formu 3D kompjuterskog modela.
Savremeni mašinski konstruktor svoj rad provodi za računarom izrađujući modele mašinskih elemenata i sklopove proveravajući ih simulacijom na računaru.
Modeli koji se rade u već pomenutim programima koji su namenjeni modeliranju mašinskih elemenata i sklopova mogu da predstavljaju izuzetno složene forme, a generalno se mogu podeliti u forme površinskih (Surface – Area), zapreminskih (Solid – Volume) i modela koji predstavljaju računarsku reprezentaciju kutijastih profila od lima (Sheet Metal).
Tipovi računarskih modela izrađenih u SolidWorks-u (Surface, Solid, Sheet Metal…)
Izvor: SDCafe