Pomeraju granice, ruše stereotipe: U Društvu za cerebralnu paralizu prave sapune, sveće, nakit…

U smederevskom Društvu za cerebralnu i dečiju paralizu, kreativne radionice nisu novost. To je praksa koja je zaživela pre nekoliko godina, ali sada „raste“ lista onoga što nastaje pod njihovim okriljem.

Projekat „Kreativni“ pružio je finansijsku mogućnost da nastave sa raznim idejama. Ministarstvo kulture projekat sufinansira sa 100 000 dinara. Isti iznos obezbedilo je i Društvo iz sredstava od Grada i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Taj novac se upotrebljava isključivo za nabavku materijala. Radionice su počele u junu i odvijaju se na četiri polja.

Kada smo birali šta ćemo raditi, vodili smo računa o tome šta je aktuelno. Svi imamo društvene mreže pa vidimo šta je trend.Na osnovu toga možete da procenite šta treba da ponudite. Postale su aktuelne sveće. Popularan je ponovo nakit, pa predmeti od epoksi smole i sapunčići koji su uvek najtraženiji. Jednostavno, pratimo šta je to što se traži.

Na taj način i članovi, uče i kako da osluškuju potrebe kupaca. To je takođe važno za one koji budu želeli da se time bave samostalno.  I da naprave ono zbog čega će biti prepoznati po kvalitetu, a ne kao grupa kojoj je potrebna milostinja.

Sve što prodamo ide u humanitarne svrhe, članovima kojima je to najpotrebnije, a oni koji su stalno na radionicama bivaju nagrađeni na drugi način, izletima i ekskurzijama. Dugujemo im veliku zahvalnost za trud i vreme, energiju koju ulažu – kaže, za SDCafe.rs Ivana Gvozdenović, sekretar Društva za cerebralnu i dečiju paralizu i stručni radnik.

Prva radionica u okviru projekta „Kreativni“ je bila proizvodnja sapuna. Nabavljeni su kvalitetni materijali. Prvo su rađeni na trostrukoj bazi – kakao, ši i mango puter su osnova ovih sapuna koji su hranjivi za kožu i mogu se koristiti za čitavo telo.

Dodaju im se mirisna ulja i boje, a za sada je najtraženija bila lavanda. Takođe, izrađuju i sapune na bazi kozijeg mleka, jer i za to takođe ima interesovanja.

Sveće prave od sojinog voska ili u kombinaciji sa pčelinjim. Izlivaju se u kalupe ili teglice i takođe mirišu na razne arome.

Juvelirske radionice za rezultat su imale nakit koji je ujedno i prvi proizvod koji je otišao van granica naše zemlje pa su rukotvorine iz Smedereva dospele do Nemačke.

Reč je o ogrlicama od fimo perli za devojčice, devojke, žene, a izrađuju se u kombinaciji sa srebrom i nerđajućim čelikom.

Tek sada, sa padom spoljnih temperatura, mogu da počnu i radionice za izradu predmeta od epoksi smole, a ono što će praviti jeste interesatnmo, dekorativno i ima primenu – činijice, podmetali za čaše i flaše, dekorativne daske za posluživanje, poslužavnici…

Na pitanje kakva je amtosfera na radionicama i šta im se najviše dopada, članovi Društva za cerebralnu i dečiju paralizu kažu:

Meni je odlično. Nije teško, sve je lako kad se čovek uhoda. Sve mi se sviđa i sve volim da pravim. Moguće je i da ću se i sam ovim na dalje baviti – kaže Miljan Pantić.

Uglavnom sam ovde zbog atmosfere. Kada se okupimo, radimo zajedno, razgovaramo, to je naš osnovni cilj. Da dolazimo, da se družimo i stvaramo nešto – dodaje Milan Dejanović.

Meni je prelepo na radionicama. Uživam. Kad pogledam šta sam sve napravio, pa ljudi to vide na Fejsbuku, veoma mi je drago. Skoro smo dobili 880 lajkova za objavu– priča Dragan Stojanović. Za njega, inače, ostali kažu da je poznat po izuzetnoj preciznosti i da kada nešto radi, „sve mora u milimetar da bude“. Ume i veoma lepo da dekoriše. Takođe je, na ranijim, kulinarskim radionicama naučio da spremi tortu, picu, galete. Njihovi roditelji su sve stariji pa im svaka pomoć dobro dođe.

U suštini, kakve god da su radionice u pitanju, one su važne jer se članovi među sobom povezuju, socijalizuju.Usput nauče nešto i otkriju sve svoje sposobnosti.

„Kada smo počinjali, tada sa radionicama za dekupaž koje su bile među prvima, malo ko je verovao da nešto može. Često su i oni mislii da nisu stanju za nešto, a onda se ispostavilo da mogu mnogo toga. Pomeraju svoje granice. Svake godine otkrivamo nove talente i nove ideje“ – objašnjava Ivana.

Nedavno su deo svojih proizvoda, članovi predstavili na štandu tokom „Smederevske jeseni“. Ta prodajna izložba je protekla sjajno.

Na tim izložbama nama je najpre cilj da ljudi upoznaju osobe sa cerebralnom paralizom, da imaju prilike da sa njima porazovaraju i da sruše predrasude da osobe koje imaju neku vrstu telesnog invaliditeta ne mogu da ništa urade same.

Mi želimo da pokažemo da osobe sa telesnim invaliditetom ili mentalnim smetnjama,uz dobro mentorstvo i prave instrukcije i te kako mogu da naprave mnogo toga čime bi u nekom trenutku mogli i da dodatno zarade.

Kad god organizujemo izložbe, svaka ima humanitarni karakter. Novac koji sakupimo, namenjen je članovima za lečenje ili našim najugroženijim porodicama.

Do sada smo vrlo zadovoljni kako to nailazi na prijem kod naših sugrađana.Zaradimo u proseku po 10 000 dinara, što je u redu ako znamo da su cene onoga što prodajemo simblične.

Takođe smo primetili da ima ljudi koji hoće u tim situacijama da doniraju novac. Ali, to nije ono što mi želimo. Nije poenta deljenja milosrđa, već da naši članove naprave proizvod koji će neko da kupi, da dođe na izložbu i da se te tezge zaista i ponese nešto što će koristiti. A svako može da nađe nešto za sebe ili za poklon nekom drugom.

Prodajne izložbe su i inkluzija na delu, o kojoj govorimo, to je prilika u kojoj su oni glavni. Oni su proizvod napravili, oni su prodavci, blagajnici, svako ima neko svoje zaduženje. Kada je nešto zahtevnije onda rade u parovima, pa tako onaj ko je fizički snažniji pomaže u tome, a onaj ko ima bolji vid može da niže perle. Jedan broji, drugi niže na strunu. Svako ima svoju ulogu– zaključuje Ivana.

Upravo 6. oktobra, povodom Međunarodnog dana osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom, biće priređena još jedna prodajna izložba.Sve pomenute proizvode, sugrađani i sugrađanke će moći da pronađu na gradskom trgu od 12 do 14 sati.

Ujedno, ovim se pokazuje i da postoji osnova za formiranje socijalnog preduzeća. To je ideja za budućnost. Slične su već zaživele u praksi pa, ko zna – možda neko od preduzetnika u Smederevu, kada bude video ove proizvode, poželi da uloži u osnivanje takvog preduzeća i u našem gradu.

foto: Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Smederevo