Sa prvim danima proleća u živote mnogih ljudi ušetaju i brojni izazivači alergija koji otežavaju svakodnevno funkcionisanje organizma. Saznajte na koje bi alergene trebalo da obratite pažnju u zavisnosti od doba godine.
Polen je fini, cvetni prah koji se sastoji od nekoliko hiljada polenovih zrna biljaka. Polenovo zrno je specijalizovana biljna ćelija za prenos muških gameta. Polen se obrazuje u polenovim kesicama. Stvaranje polenovih zrna počinje znatno pre otvaranja cvetnih pupoljaka. Količina polena koja se obrazuje zavisi u prvom redu od biljne vrste.
Veličina polenovih zrna je u opsegu od 10 do 200 mikrometara. Polenova zrna koja su veličine od 30 do 50 mikrometara su najčešće uzročnici alergije. Boja polenovih zrna može biti bela, siva, crvena, a najčešće je žuta. U pogledu biohemijskog sastava jedno polenovo zrno sadrži: lipide, ugljene hidrate, organske kiseline, slobodne aminokiseline, najčešće minerale (Na, K, Ca, Mg), terpene, enzime, vitamine, pigmente i regulatore rasta.
Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini i unutar samog polenovog zrna. Naprimer, kod ambrozije je utvrđeno 6 alergenih proteina. Kad polenovo zrno dođe u kontakt sa vlažnom sluznicom, oslobađa biološke aktivne supstance, koje dovode do senzibilizacije i reakcije pacijenta na taj polen.
U prirodi polen se može prenositi na različite načine: vetrom, preko životinja i vodom. Rasprostiranje polena pomoću vetra je najveći problem za većinu alergija jer ne postoji način da se spreči njegovo širenje i prisustvo u vazduhu.
U toku vegetacionog perioda na području Srbije postoje tri maksimuma koncentracije polena u vazduhu:
1. ranoprolećni (drveće i žbunje)
2. letnji (trave)
3. letnje-jesenji (korov)
Drveće počinje da cveta u rano proleće, sredinom februara i taj proces traje do početka maja. Prvo cveta leska, zatim jova, pa vrbe i brestovi. Kasnije cvetaju breza, bukva, javor i hrastovi.
Trave cvetaju od maja do polovine jula, a većina manjim intezitetom cveta i u septembru.
Korovi cvetaju od druge polovine maja do novembra. Ovaj period obuhvata cvetanje ambrozije, raznih vrsta loboda, kiselice, bokvice i pelena.
Kad polen dostigne određeni stupanj zrelosti, nastaje emitovanje polena. Rasipanju i širenju polena pogoduju: viša temperatura i niža vlažnost vazduha, kao i vetrovito vreme. Kišni periodi onemogućavaju širenje i smanjuju koncetraciju polena u vazduhu. Dugotrajna visoka vlažnost vazduha dovodi do bubrenja i prskanja polenovih zrna i oslobađanja alergenog materijala u vazduh, te se mogu javiti tegobe kod osoba koje pate od polenskih alergija.
Izvor: B92