Srpska železara opet će biti američka!
USS je ispraćen suzama, Esmark je dočekan sa oduševljenjem.
Mesecima se pripremao teren, peglali međusobni interesi, državi klecala nejaka kolena pred velikim zahtevima i zahvatima strateškog partnera. Transparentno se favorizovao ovaj investitor, tender se pisao prema merama Esmarka, državni činovnici utrkivali se ko će više pohvaliti strateškog partnera. Predsednik Vlade, koji je najpre bio protivan bacanju para u visoke peći bez dna, predomislio se, shvatajući valjda visinu političkog uloga spasavanja Železare.
Pripremajući teren, prvi put je u svojoj političkoj istoriji pre nekoliko meseci zakoračio na tle čeličane koja hrani bar 5.000 porodica. Radnicima, koji su ga organizovano oduševljeno dočekali, nije tajio da investitor nije skroman – “Mnogo traže, ali Srbija neće da napusti Železaru. Mirno spavajte.“ Oni su odgovorili frenetičnim aplauzom. Kao u predizbornoj kampanji.
Konačno, tender je završen. Danima poručuju da našoj sreći ne sme biti kraja, ali ne govore i koliko će koštati sreća. Detalje ponude Esmarka još ne znamo. Znamo samo šta nam predsednik Esmarka Džejms P. Bušar poručuje. Bušar je oduševljen, kao i Premijer, kao što moramo biti svi.
– Oduševljeni smo što nas je Vlada Srbije izabrala za strateškog partnera. Srbija sprovodi pravedan i transparentan proces privatizacije, a mi delimo viziju premijera Aleksandra Vučića da Železari Smederevo vrati stari sjaj i ponovo je učini motorom srpske privrede-naveo je Bušar u pisanoj izjavi.
Sve izgleda tako lepršavo i lako u ovoj teškoj industriji koja zbog cene lima posrće svuda u Evropi i svetu, da nama, rođenim skepticima, daje pravo da sumnjamo.
Šta smo dobili? Kažu iz Esmarka 400 miliona dolara investicija u narednih pet godina. To je 80 miliona godišnje, odnosno 6,5 miliona mesečno. Država sada mesečno daje 8 do 10 miliona evra
Šta dajemo? Milionske dugove Železare uzećemo na nejaka finansijska pleća. Koliko je to u milionima, ne znamo, a teško da ćemo i saznati. Cifra se kreće od 350 do 450 miliona evra.
Hoćemo li čitati ugovor na sajtu Vlade? Videćemo. Ili nećemo. Ništa novo. Ni prethodne ugovore nismo videli. Sporna privatizacija SARTIDA ostala je sporna, nije se dalje odmaklo. Ali, ko to još pamti.
Sada oduševljenje i sreću kvari samo činjenica kako ćemo finansirati udeo države od 19 odsto u strateškom partnerstvu sa Amerikancima. Sporazum o stabilizaciji i priduživanju kaže da od 1. februara više ne sme biti para za Železaru iz budžeta.
Plan restrukuriranja čeličane i biznis plan budućeg investitora, sada je na stolu Evropske komisije, a na Vučiću je da ubedi EU da nam dozvoli da fabrici uputimo državnu pomoć. Kakvu ili sa koliko nula, ne znamo.
Ostaje nam da se još malo preznojavamo.
Opšte mesto je – ako stane Železara, najgori je scenario za Smederevo i srpsku privredu. Ima istine. Država, tj. Premijer neće dozvoliti da grad utihne, niti da se osiromaši BND koji je ionako sirotinja.
Zato, „godine će proći pune muka”, dve od odlaska prethodnih Amerikanaca USS, daleko veće i profitabilnije kompanije, i svi ćemo se uskoro opet radovati. Bolje iko, nego niko, deviza je kojom čekamo investitora. A i engleski smo naučili. I ne pitamo mnogo, samo da se radujemo, jer ako mogu svi, možemo valjda i mi.
Premijer je obećao veliko slavlje, brojimo sitno. Do 1. februara biće sve rešeno, pozitivno. Premijer najavljuje i do sada neviđeni vatromet u Smederevu, koji, kaže, neće platiti parama iz budžeta.
Koliko košta neviđeni vatromet i ko će ga platiti, biće nam izgleda jedina muka od 1. februara.
Ko ovu dramu režira?
Zavapila bi JK.
Mi ne.
Izvor: SDCafe