Home InfoČitaoci pišu Odbranimo demokratiju

Odbranimo demokratiju

redakcija

„Da bismo uspostavili svoj identitet kao ljudi, naroda, moramo uništiti svet nacionalizma ispunjen mržnjom u kome smo odvojeni jedni od drugih. Sjedinjenje. Idemo iz zemlje u zemlju, ne iz ’države u državu’, da bismo prestvorili svoj identitet kao naroda: jer svetost je sred ljudi i nikad sred nacije.“ (Džulijan Bek: „Život teatra“)

 

Poslednji tekstovi na ovom sajtu izazvali su veliku polemiku u jasnosti, a pre svega mislim na građane Smedereva. Tekst koji govori o tome da je nekadašnji Grand predat Ekonomskoj školi u Smederevu izazvao je, čini mi se, najviše polemika ovog meseca.

Iz velikog i neizmernog poštovanja koje imam prema urednicima i vlasnicima ovog sajta, a i prema svojim sugrađanima koji u velikom broju čitaju tekstove sa ovog sajta, nikada nisam na ovom sajtu iznosio svoja politička razmišljanja, niti sam ikada želeo da ovo mesto pretvorim u sredstvo neke političke borbe.

Dakle, da se razumemo odmah: politika kao takva mene ne zanima. 

Ono što mene zanima jeste unapređenje i pre svega izgrađivanje jednog građanskog društva u našem gradu. 

U svim tim brojnim polemikama koje smo imali prilike da čitamo, i na ovom sajtu i na Fb stranici, ogleda se zapravo celo jedno društvo. Svi ti komentari su zapravo lakmus papir i analizirajući njih vidimo stanje u društvu. U brojnim polemikama i u medijima i izmeđju komentatora na netu i “uživo”, među prijateljima, a kad je nesreće i u samoj porodici, ljudi polemišu o  nekim stvarimana jedan strahovito grub način. Raspravlja se kao da je u pitanju borba na život i smrt, taktika “čovek na čoveka”, najvažnije utuviti onom drugom sopstvenu ideju u glavu, isterati đavola iz tuđeg tela, banalno i vulgarno izvredjati “protivničkog” kandidata, ad hominem lažima. Sve ovo imali smo prilike da se uverimo na FB stranici SD CAFE-a.

Najzapaženiji komentrari bili su upućeni Srbima sa Kosova. Znamo svi da ih u gradu imamo mnogo, ali za to nismo krivi ni Vi, ni mi, ni ti ljudi koji tako sa velikom strašću komentarišu te građane, kao da su sa druge planete, kao da nisu kao mi, kao da će nam oni nešto oteti, nešto što imamo samo mi.

U životu se mora razgraničiti bitno od nebitnoga. Ovde, naši građani nikako da shvate da je mnogo važnije to koliko imamo gladnih  a ne to ko je odakle.

I danas čitamo komentare, kako nismo mi za Turke, šta će nama oni.

Kad posmatrate i ovu divnu decu koja odlaze u svet na neke ekskurzije kao najbolji studenti i kao studenti generacije, što je lepo što se omogućava, meni je užasno tužno i boli me kad se ozareni vrate i kažu: -jao, kako je tamo divno, pa znate, ne sme da se pljuje na ulici. Oni percipiraju na tom nekom najbazičnijem nivou, zaista kao neka mala zajednica iz divljine koja nije imala mogućnosti komunikacije sa svetom, a mi koji smo ipak iz nekih starijih generacija ne znamo kako da reagujemo na to. Ali treba biti optimističan, konzumiranjem se stiču navike. Znači, što više putovanja to ćeš manje biti frustriran i imati problem akomodacije. Treba jesti kavijar da bi čovek zavoleo kavijar, jer ako ti stave čvarke i kavijar verovatno ćeš prvo reći „daj čvarke, znam šta je“, a posle desetog konzumiranja kavijara možda će neko reći „ovo je prava stvar“. Lično nemam ništa protiv čvaraka, da se razumemo, samo je metafora u pitanju.

Kada naučimo da imamo empatiju prema svojim sugrađanima, zavolećemo i nekog sa strane, to je tako jednostavno. Onda ćemo odvojiti bitno od nebitnog i znati šta nam je više potrebno; hleba ili igara?

Lepo su stari Latini govorili; ako ćutiš umrećeš od gladi. A ovde ima više onih koji ćute, jer se za spasenje žive glave ne usuđuju da prokomentarišu ni reč.

 

 

 

Autor: Velimir Mladenovic

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!