Da je Branislav Nušić danas živ imao bi pune ruke posla. Ovih dana bi se bez sumnje latio pera, a inspiraciju bi našao baš u Smederevu, gradu u kome je odrastao i stasao u duhovitog mladića, gradu u kome je isklesao svoju pronicljivost, kritičnost, upečatljivi humor. Tema bi mu bila neuobičajena jer bi morao da piše o sebi i na sopstveni račun, doduše kroz karakter današnjih likova – poslenika kulture koji su odlučili da Nušić nestane iz „Nušićevih dana”.
Da, dobro ste pročitali, jer da nije predfestivalskog programa u kojem se našlo „Sumnjivo lice”, festival posvećen najvećem srpskom komediografu prošao bi bez ijednog njegovog dela. U takmičarskom delu programa prvi put nakon 36 godina nema Nušićevih komada, ako ne računamo dve predstave inspirisane njegovim opusom. Tako se svrha festivala da neguje nušićevski duh pretvorila u nešto sasvim suprotno – stvorila je nasušnu potrebu za jednim današnjim Nušićem kome bi ovaj festival, moguće je, bio povod za novo delo. Organizatori su, svesno ili ne, ipak ispunili jednu svrhu festivala – pokazali su da je Nušić zaista živ i vanvremenski.
Međutim, nije sve ovo od „juče”. Odstupanje od Nušićevog traga počelo je pre dve godine kada je festivalski repertoar prvi put utanjio sa njegovim delima. I tada, i sada kada Nušića više nema u zvaničnom programu, direktor festivala Dragoljub Martić dao je isto obrazloženje.
– To je zato što ga nema ni u pozorištima. Selektor daje prioritet Nušićevim delima, ali ove godine nije imao izbora. Ono što je značajnije i kvalitetno, a tiče se obrade Nušićevih dela, toga nije bilo na tržištu – kaže Martić za Politiku.
Ali, izostanak Nušića na festivalu u njegovu čast nije jedini nonsens. Ove godine ukinuta je i Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini po oceni stručnog žirija. Reč je o priznanju koje je ustanovljeno pre tačno petnaest godina i dodeljivano u kontinuitetu. Zašto je ocena struke odjednom izostala?
– Zato što smatramo da je smederevska publika dovoljno kompetentna i stručna da može da donese tu odluku. U krajnjem slučaju predstave se igraju zbog publike, a ne zbog žirija. Mislimo da na taj način damo veći značaj publici – objasnio je Martić.
Na konstataciju da već dvanaest godina postoji nagrada publike za najbolju predstavu, ponovio je istu rečenicu da je „smederevska publika stručna da donese validnu odluku nakon svih ovih decenija trajanja festivala i svih drugih pozorišnih aktivnosti u Smederevu”. U javnosti su se pojavile i spekulacije da je politika uplela prste u „Nušićeve dane” jer se, navodno, sve ovo dešava iz „straha” od kritike vlasti kroz eventualna obrazloženja glumaca koja bi mogla da aludiraju na sadašnja vremena.
I to nije sve. Novinari koji godinama prate „Nušićeve dane” primetili su da je ime laureata Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru ovaj put saopšteno na sam dan početka festivala, a ranije je bila praksa da dobitnik bude poznat znatno ranije.
– To nam je saopštavano u februaru, eventualno u martu, na konferenciji za novinare kada smo imali priliku da nam se i laureat lično obrati. Sada je saopštenje, bez zvaničnog obrazloženja žirija, poslato u danu početka festivala, dok selektora nijednom nismo videli, niti se oglasio da obrazloži program – kaže Anika Živanović, novinarka lokalnog nedeljnika.
Dragoljub Martić ovo objašnjava „tehničkim razlozima jer kasne odluke o laureatu”, dok na pitanje kada je tačno žiri doneo odluku kaže da ne zna tačan datum, ali je to bilo nedavno. Konferencije za medije nije bilo jer se, kako tvrdi, kasnilo i sa selekcijom predstava.
Ove godine „Nušićevi dani” prvi put u novijoj istoriji protiču i bez slogana ili to medijima nije saopšteno. U poslednje tri godine odvijali su se pod sloganima: „Nušić je sam život”, „Nušić, savremeni, svevremeni” i „Nušićeva era, naša mera”.
Selektor festivala u Smederevu od 2015. godine je Bratislav Petković, reditelj i dramski pisac. Tada je na pitanje zašto je nakon 12 godina promenjena Dragana Čolić Biljanovski odgovoreno da je to odluka Organizacionog odbora.
foto: politika
Izvor: Politika