Nova izložba u Muzeju Smederevo rezultat je dugogodišnjeg rada i sakupljanja materijala koji svedoče o putovanju na Istok – hadžiluku kralja Milana koji se tada susreo sa kulturom Orijenta.
Ovoj temi posvetili su se autori izložbe i kataloga. To su dr Snežana Cvetković, muzejska savetnica i istoričar umetnosti Muzeja u Smederevu i Dejan Vukelić, diplomirani master istoričar i doktorand na seminaru za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Živopisno putovanje kralja Milana Obrenovića odvijalo se u periodu od 17. marta do 13. juna 1889. godine prema starom kalendaru. Glavna ideja vodilja je knjiga „Sa Njegovim Veličanstvom Kraljem Milanom na istoku“. Napisao ju je i 1891/92. objavio ađutant kralja i njegov saputnik, pukovnik, kasnije general, Mihajlo Rašić – kazao je na svečanosti otvaranja Miroslav Lazić, viši kustos istoričar.
Realizacija izložbene postavke i kataloga finansirani su na osnovu Konkursa za projekte iz oblasti muzejskog nasleđa Ministarstva kulture i sufinansirani su sredstvima Grada Smedereva. To je bio dug i složen proces koji je tokom različitih etapa, obuhvatio više desetina saradnika iz brojnih ustanova, institucija i kolektiva.
Milica Božić Marojević sa Filozofskog fakulteta, recenzent, kazala je ovom prilikom da postavljena izložba nije poput ostalih, mahom „dosadnih, dinastičkih, biografskih i fotografskih“ izložbi. Naprotiv, ovo je postavka ponajmanje o samom kralju:
To je izložba o kolekcionaru, hodočasniku, o lutalici bez cilja. Postavivši temu kroz jednu toplu ljudsku priču, autori su zapravo napravili krucijalni korak – obezbedili publiku. To su dodatno proširili jer su našli lokalni kontekst istražujući građu.
Uz to su i publiku aktivno uključili. Videćete da je veliki broj eksponata, deo privatnih kolekcija. Istakla bih i kao posebnu, dodatnu vrednost ove izložbe koja je pojačana kontekstom i periodom u kome se dešava.
Kada je otvorena beogradska železnička stanica 1884. kralj Milan je bio prvi putnik. Pet godina kasnije će sa tog istog mesta krenuti na hadžiluk. Danas ta železnička stanica više ne postoji.
Kada je kretao na svoje putešestvije, mislim da nije ni pretpostavio da će taj deo grada biti nosilac jednog arapskog duha prestonice. Doduše, ne onog duha i kulture koju je on negovao i poznavao.
A posebno nije mogao da pretpostavi da će jedna od njegovih fascinacija na ovom putu, Damask, biti granatiran od strane Izaraela pre nekoliko dana. To otvara nova tumačenja i čitanja.
Često se pitamo zašto naši ljudi hrle u muzeje širom sveta, a u domaće ne idu. Ovde imamo odgovor. Kada napravite izložbu sa kojom stanovništvo može da se poveže nećete imati problem da namamite publiku. Ovo je primer dobre prakse.
I drugi recenzent, Nenad Makuljević, takođe profesor Filozofskog fakulteta, ističe da ova izložba iskače iz uobičajenih okrvira u kojima se kod nas govori o vladarima, proširuje vidike i posvećena je veoma važnom događaju. Kako za ličnost kralja Milana, tako i za razumevanje kulture tog vremena.
Putovanje na istok je opsesija 19. veka u Evropi. Na Istok koji znači svašta. To je i Mala Azija, Azija, arapski svet, Japan, Kina. Takođe bi korisno za sve nas bilo da shvatimo da su Balkan i Srbija takođe posmatrani kao istok ili Orijent od strane Austrougarske.
Putovanje koje preduzima kralj Milan jedno je od onih koje su u tom trenutku različiti bogati Evropljani preduzimali, otkrivanja tog „drugog“. Mi mnogo toga znamo zahvaljujući knjizi Rašićevoj. Ona nam govori o tome kakvi su njihovi doživljaji, imamo neke opise, imamo uvid u to kako su oni doživljavali taj prostor u koji su išli. Ova izložba nam pokazuje sve to.
Kralj Milan se kreće kroz prostor Osmanske imperije čiji je deo u tom trenutku bila i Srbija. Nisu postojale države Sirija, Liban, Jordan, Izrael. On se susreće sa osmanskim velikodostojnicima sa kojima obilazi sveta mesta.
Vidimo kako to utiče na njega, kako se transformiše i doživljava jednu vrstu duhovnog preporoda. Doduše, tek pred kraj života. On u Jerusalim dolazi zaista kao hodočasnik, na praznik Vaskrsenja i to ga razlikuje od drugih, stranih vladara – kazao je Makuljević.
Ukratko, postavka nam donosi egzotiku i naslućivanje kakva su se sve bogatstva u tom trenutku mogla videti na ovakvom putovanju. Jedan od autora, Dejan Vukelić skrenuo je pažnju na to da se realizacija ove postavke poklopila sa jubilejom – 170 godina od rođenja kralja Milana, izuzetno neshvaćene ličnosti.
Tek savremena istoriografija skida višedecenijske naslage negativnog mita i koprenu zaborava koja se nadvila nad njim, pozamašnom zaostavštinom i kulturnim dostignućima ovog vladara koja su nekako pala u zapećak u odnosu na neka druga stremljenja koja se uglavnom vezuju za njegovo ime.
Bio je veliki izazov napraviti izložbu posvećenu događaju o kome nema mnogo materijalnih tragova. A nema zato što je nakon Majskog prevrata 1903, najveći deo pokretnog imetka otuđen i ne nalazi se u zemlji.
Mi smo pokušali da najveći rezultat ovog putovanja, a to je svakako Arapski salon, oživimo uz pomoć savremenih alata. Inače, to je bila najraskošnija prostorija u okviru Starog konaka i pokazuje do koje je mere putovanje ostavilo utisak na kralja.
Obratili smo se za pomoć savremenim tehnologijama koje su oživele putovanje ali i deo enterijera Arapskog salona koji se ne nalaze u zemlji.
Njih je, na aukciji 1905. otkupio grof Jan František Palf najveći kolekcionar u tadašnjoj Ugarskoj. Kako bi ih prilagodio svom radnom kabinetu, grof je naredio neke modifikacije tako da smo izgubili autentični sklad koji je nadomešten upravo uz pomoć virtuelne stvarnosti.
Inače, mnogi elementi sa ovog putovanja, kasnije su postali deo naše tradicije što je, na primer slučaj sa čuvenim motivom šare pirotskog ćilima koji je zapravo ađutant Rašić doneo sa Orijenta i dao našim tkaljama.
Dr Snežana Cvetković, koautorka izložbe, objasnila je zbog čega se ovakva postavka predstavlja baš u Smederevu. Za to ima mnogo razloga:
U vreme vladavine kralja Milana, Smederevo je doživelo najznačajniji urbani razvoj. Pored Dunava napravljeno je reprezentativno pristanište. Kroz grad je prošla železnica. U centru je poignuto Okružno načelstvo po nacrtima dvorskog arhitekte Aleksandra Bugarskog.
Kralj je dolazio u Smederevo. Iako letnjikovac u našem gradu nije bio njegova omiljena rezidencija, kamera je zabeležila kako lično fotografiše nezaboravne prizore koji se pružaju iz smederevskih i kraljevskih vinograda.
Kada je preminuo, građani Smedereva uputili su venac od cveća manastiru Krušedol gde je prvi srpski novovekovni kralj sahranjen sa posvetom: „Počasnom građaninu grada Smedereva“.
Ovde sada u priču uključujemo još jednog Smederevca, Milana Jovanovića Stojimirovića. Bio je veoma pasionirani proučavalac istorije dinastije Obrenović i kolekcionar koji je u svom najpoznatijem delu „Siluete strog Beograda“.
Njegova priča iz te knjige, „Kralj hadžija“ nas je inicirala da organizujemo ovu izložbu. I okrenula nas ka Mihajlu Rašiću koji je imao impresivnu vojnu karijeru. Knjiga koju je objavio toliko je živa, pitka, aktuelna tako da smo osetili potrebu da to podelimo sa vama – poručila je dr Cvetković.
Jako je malo svedočanstava sa ovog putovanja, svega nekoliko fotografija koje su obezbeđene u saradnji sa institucijama kulture mahom u Beogradu.
Izložba „Put na Istok kralja Milana Obrenovića: hadžiluk i kultura Orijenta na srpskom dvoru“ biće u Muzeju postavljena do 15.marta.
Inače, u prvoj fazi projekta, tokom 2022. godine, sprovedeno je istoriografsko istraživanje događaja i priprema izložbe u okviru koje je konzervatorka i restauratorka MA Snežana Mijić modelovala Arapski salon i posvetila se složenoj izradi replike adžami panela – drvene polihromne obloge kojom su bili dekorisani zidovi pomenutog salona.
U režiji Tibora Varge snimljen je dokumentarni film o ovom putovanju i njegovom istorijsko-umetničkom značaju o čemu u filmu govore autori izložbe, a odlomke iz knjige interpretira glumac Marko Nedeljković. Film se takođe može pogledati i nudi jedinstven doživljaj uz VR naočare.
U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu urađena je digitalizacija knjige Mihaila Rašića Sa NJ. V. Kraljem Milanom na Istoku pa je sada mnogo dostupnija.
Arhitekturu i dizajn izložbene postavke realizovali su arhitekta Igor Stepančić i dizajn studio Blueprint, a oblikovanje i priprema kataloga za štampu povereni su arhitekti Marku Aleksiću.
1 comment
Dva truta.