,,Dokle god mogu da priuštim sebi da pre spavanja razmišljam o rasporedu pesama i izgledu albuma, nije mi važno u koliko će se primeraka prodati. Prvi album pripremali smo dok je Damir vežbao bubnjeve na prevrnutim kofama, a mi sanjali o Fender i Gibson gitari. To je ono što danas nedostaje.’’
Pitajte bilo kog Smederevca za braću Branković. Oni koji vas ne upute na déspota i lepu tvrđavu, znaće da vas upute na Poligon, deo Smedereva u kom žive Miroslav i Srđan Branković. Braća koje komšije vole uprkos ,,glasnoj muzici’’ koju stvaraju godinama, a koju slušaju ljudi na tri kontinenta. Pun je svet onih nedodirljivih koji pobegnu iz rodnog mesta da bi veštije glumeli uspeh izdaleka. Srđan je poslednji put glumio rok zvezdu sa 13 godina, u svojoj dnevnoj sobi, dok je svirao na metli i bio fasciniran Edijem, čudovištem Iron Maiden-a. ,,Mnoge stvari me vezuju za Smederevo. Kuća, studio u kome stvaram, moj intimni kutak, ljudi. Odatle crpim inspiraciju. Tačno je da sam živeo u Beogradu. U neku ruku, to je bilo vreme u kom sam shvatio da mi je najvažnije da radim ono što osećam kao prirodno i suđeno. Shvatio sam da ne želim priznanje i popularnost za ulogu u filmu koji mi se ne sviđa. Tada mi je Beograd delovao kao mesto sastavljeno od ljudi koji uvek imaju savet za sve. Kako da se obučeš, kako da se ošišaš, kako da namestiš gitaru, šta da kažeš i u kom trenutku… Onda prestaješ da se osećaš prirodno i postaješ izveštačen. Žele da te pojednostave i uopšte. Da postaneš još jedan bezličan bend za pravljenje para koga razlikuju po tome da li peva tužne ili srećne pesme. Tako ustvari funkcioniše taj šou biznis. Mnogo biznisa, malo iskrenosti’’. Govori odmereno svojom specifičnom bojom glasa: ,,Vozio sam se jednog dana kroz Beograd. Bio je baš haotičan saobraćaj. Jednstavno sam se osvrnuo oko sebe i shvatio da nerazumevanje na koje nailazim potiče od činjenice da nisam na pravom mestu u pravo vreme niti sa pravim ljudima. Ponekad treba da se vratimo na mesto odakle sve počinje, da bismo shvatili šta zaista želimo od života i sebe. To je bio težak zadatak.’’
Sve je počelo matičnim bendom nakon burne decenije na Balkanu. Za vreme rastućeg trenda turbo cirkusa i haosa u društvu, Srđan i njegov stariji brat Miroslav su bežali u umetnost: ,,Alogija je nešto atipično i nelogično. Osećali smo da pisati o metafizici, smislu života i pritom svirati hevi metal u Srbiji jeste pomalo alogično. Postoji još jedno značenje te reči- smrt za filozofa. Padom u alogiju filozof gubi pravo na razmišljanje. Godinama osećam da društvo proživljava onaj neprijatan momenat pre sna u kom se streseš od provalije u koju padaš i padaš… zaustavio se sa ozbiljnim i pomalo sažaljivim izrazom lica, ‘’samo što mi nikako da se probudimo. U to buđenje smo verovali i 2000, baš kad je nastao bend i kada je toliko promena bilo na pomolu.’’
Proteklih godina je sa svojim bendom nagrađen u Los Anđelesu, Kaliforniji ,, The Akademia Music Awards- om’’. U Italiji njihov nastup sa trga u Rimu se prenosio na javnom servisu RAI 1, a u Srbiji im je za 2015. dodeljena nagrada na Balkan Music Awards- u za najbolji metal bend na ovim prostorima. U toku 2016. godine ostvario je nekoliko interesantnih saradnji, te s jesenjom sezonom stiže i singl sa Lione Fabiom, pevačem italijanskog benda Rapsody i Angra. Trenutno radi na pesmi o mističnoj istoriji rodnog grada, čiji je naziv “Semendria”. Pesmu će otpevati Michael Boals, jedan od najpoznatijih i njemu omiljenih pevača švedskog Yngwie Malmsteena. ,,Vremenom sam shvatio da čak i kada je poenta raditi hevi metal u Srbiji skoro nevidljiva, ona u mom malom svetu sasvim ima smisla’’, kaže prosviravajući neobavezno skalu na jednoj od gitara, koju je spontano tokom razgovora uzeo u ruke. Još gitara složeno je u studiju čiji zidovi u bordo bež tonovima podsećaju na omot pretposlednjeg albuma “Priče o snovima”.
..Mašta i ideja su bitne. To je ono što pravi razliku između trenutno popularnog i onoga što je večno. Danas večnost samo deluje marginalizovano. Ideja marginalizovanog roka, metala ili džeza je poput filmova meni inspirativnog Almodovara. Oni na prvu deluju nerazumljivo ali zahtevaju da se posvetimo materiji i podstaknemo maštu. Sa druge strane imamo lake, ukalupljene španske serije u kojima su svi lepi. Radnju znamo i pre početka, a budu popularne samo zato što se lako konzumiraju.
Kad sam već spomenuo maštu, to je ono što me je pokretalo i kao dečaka. Dokle god mogu da priuštim sebi da pre spavanja razmišljam o rasporedu pesama i izgledu albuma, nije mi važno u koliko će se primeraka prodati. Prvi album smo pripremali dok je Damir (bubnjar benda AlogiA, prim.aut) vežbao bubnjeve na prevrnutim kofama, a mi sanjali o Fender i Gibson gitari. To je ono što danas nedostaje. Zbog površnosti, ljudi zaboravljaju da se posvete i da istraju. A za sve to, potrebno je i malo dečije mašte.’’ Upravo tako je uređen prostor Paradox studija u kom stvara ovaj dugokosi metalac dečačkog srca. Uz stepenice do studija na trećem spratu nanizana su zabeležena sećanja i slike muzičkih idola, koji su pažljivo postavljeni da vas uvedu u ovaj muzički hram.
‘’Dok produciram druge bendove, po ceo dan slušam glasne bubnjeve i gitare, pa mi ponekad prija da udarim svemu tome kontru. Obično pustim Engelberta Hamperdinga, skuvam čaj i posmatram nebo kroz ovaj krovni prozor. Ko bi rekao, je l da? Nije sve tako metalno kao što bi očekivali ljudi. Čak je i prozor drven!’’, smeje se dok pravi pauzu. Tu bi verovatno bilo logično da izvadi paklicu nekih krš cigara i da to nevešto bude opisano kao skromnost ili uživanje buntovničkog stila života. Ali ovaj ,,metalika’’ ne puši i pije čaj od kamilice iz šolje koju je dobio od svog vernog fana. Nebo dobro izgleda kroz taj krov. Energija i smisao cirkulisali su kroz prostor. ,,Važni su mi momenti, a ne priznanja koja blede vremenom. Tu postajem malo sebičan. Bitno mi je da se osećam lepo, a ne da se osećam bitno, iako se ti pojmovi danas često mešaju. To je potrebno svakom čoveku, čime god se bavio. Bio on muzičar ili novinar, doktor ili čistač. Zato imamo jako bitne ljude koji su iskreno nesrećni. I to je najčešće i jedina stvar u kojoj uspevaju da budu iskreni. Ja bih ipak da ostanem iskren u svemu što radim.’’
Andjela Išić
Izvor: SDCafe