Nikad ne biste pogodili poreklo ovih reči

U svakodnevnoj komunikaciji upotrebljavamo hiljade reči, ne ražmišljajući da li su one domaće ili su preuzete iz drugih jezika.

 

U srpskim rečnicima zabeleženo je više stotina hiljada reči, među kojima su i pozajmljenice, koje su se odomaćile do te mere da ih i ne doživljavamo kao reči stranog porekla.

 

  U zavisnosti iz kojeg jezika su pozajmljene, mogu biti:

 

• grecizmi (iz grčkog):
ikona, anđeo, manastir, freska, đak, energija, demokratija, atom, meteor, okean, hor, gramatika, hiljada…

 

• latinizmi (iz latinskog):
direktor, vakcina, nacija, genije, vulkan, milicija…

• italijanizmi (iz italijanskog):
opera, arija, tenor, flauta, štampa, pošta, salata, salveta, pasta…

• galicizmi (iz francuskog):
avantura, parfem, šarm, adresa, atelje, roman, portret, buket, bulevar, režiser…

• hispanizmi (iz španskog):
vanila, bolero, flamenko, kastanjete, toreador, aligator, gerila…

• germanizmi (iz nemačkog):
vaga, pegla, šporet, šolja, cigla, plac, farba, štof…

• hungarizmi (iz mađarskog):
bunda, cipela, gazda, vašar, doboš, gulaš, lopov, ašov, alas…

• anglicizmi (iz engleskog):
vikend, parking, sport, tinejdžer, film, kompjuter, marketing, biznis, tenis, basket, čips, sprej…

• crkvenoslovenizmi (iz crkvenoslovenskog):
blagoslov, božanstvo, preljuba, vasiona, vaskrsnuti, ispovest, sveštenik, suština, savest…

• rusizmi (iz ruskog):
knjaz, odličije, mazut, ličnost, obmana, paluba, zapeta, ukaz…

• bohemizmi (iz češkog):
časopis, naslov, zbirka, povod, obred, okolnost, poprsije…

• turcizmi (iz turskog):
kašika, jastuk, jorgan, marama, čarapa, papuče, čizme, boja, pamuk, šećer, bunar, duvan…

 

  

Posebnu vrstu pozajmljenica čine internacionalizmi, reči koje potiču iz klasičnih jezika, ali su postale sastavni deo rečnika evropskih jezika: gramatika, fizika, istorija, biologija, literatura, drama, metafora, arheolog…

 

Poslednjih decenija izvršena je globalizacija upotrebe engleskog jezika, tako da je i on postao internacionalni jezik, naročito na polju informatike: internet, disk, fleš, modem, softver, fajl…

 

Iako se sa sigurnošću ne može tvrditi kada je nastao, izvesno je da je jezik jedinstvena ljudska datost, koja se kreće, menja, nastaje i nestaje, kodira život kroz vreme, materijalizujući čovekovo misaono i emotivno biće. Na vremenskoj skali traje neodvojivo od čoveka i jedino je njegova privilegija.