Home ZanimljivostiNauka Nestaju vrapci u Srbiji!

Nestaju vrapci u Srbiji!

redakcija

Vrapci, ugrožena i zaštićena vrsta, skoro pred nestajanjem. Opstanak vrabaca pre svega zavisi od brige čoveka.

Mudri su uvek birali vrapca u ruci, a sada je vrabaca sve manje – i na grani! Crna statistika beleži da je vrabac, vrsta ptice, ugrožena i u Beogradu i u Srbiji, ali i u zapadnoj Evropi.

Dživdžan, zaštitni znak Beograda, vodi tešku bitku za opstanak sa golubovima, svrakama, vranama… Da li će opstati zavisi i od čoveka, pišu "Novosti".

"U konkurenciji sa grabljivicama, vrapci polako gube bitku, jer sporije stižu do hrane, a i slabiji su", kaže Vojislav Vasić, jedan od naših najpoznatijih ornitologa i dugogodišnji direktor Prirodnjačkog muzeja Srbije.

U odnosu na minule godine, kad su vrapci bili gospodari naših parkova, njima sada gospodare svrake i vrane. Svake godine ih je sve više i postale su pravi eksperti da love ptiće, a i jaja u gnezdu.

Vrabac je vrsta ptica koja je veoma zavisna od čoveka, objašnjava Vasić i kaže da je njihova "golgota" počela mnogo ranije.

Računa se da ih u Beogradu ima oko pet hiljada, a u celoj Srbiji oko pedest hiljada.

Kako čovek da pomogne ovoj ugroženoj vrsti? Nedavno je kod nas donet pravilnik o strogoj zaštiti vrabaca: planinskog, španskog i vrapca kamenjarca, a zaštićeni su i pokućar (domaći vrabac) i poljski vrabac. Za njihovo hvatanje i prisvajanje zaprećene su i novčane kazne.

"Ipak, za opstanak ove vrste presudan je čovek", kaže Vasić. "Možda je rešenje u hranilicama, na terasama ili u parkovima, ali da ih ne hranimo otpacima, već suvim zrnevljem."

Oko zaštite vrabaca angažovala se i Liga za ornitološku akciju i pokušava na sve načine da pomogne ovoj ugroženoj vrsti. Ali to nije dovoljno. Neophodna je briga svih nas da zaštitimo ovu lepu i veselu pticu.

Da je vrabac ugrožen u celoj Evropi, pokazuju istraživanja obavljena i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Češkoj, Holandiji, Belgiji, Italiji, Finskoj…

Na primer, broj vrabaca u nemačkom gradu Hamburgu smanjio se za 50 odsto, a u Pragu u poslednjih dvadeset godina je opao za 60 odsto.

"On je gradska ptica, njemu staništa nisu šume i planine, ali ni grad mu više ne pruža ono što je imao šezdesetih godina. Tada se hrana, pšenica i druge žitarice, prevozila otvorenim kolima, pa je u tom "rasipanju2 ostalo nešto i za vrapce. Kasnije, kada je to počelo da se pakuje, vrapcima nije preostalo mnogo", objašnjava Vasić za "Novosti".

Izvor: Večernje novosti

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!