Vrapci, ugrožena i zaštićena vrsta, skoro pred nestajanjem. Opstanak vrabaca pre svega zavisi od brige čoveka.
Mudri su uvek birali vrapca u ruci, a sada je vrabaca sve manje – i na grani! Crna statistika beleži da je vrabac, vrsta ptice, ugrožena i u Beogradu i u Srbiji, ali i u zapadnoj Evropi.
Dživdžan, zaštitni znak Beograda, vodi tešku bitku za opstanak sa golubovima, svrakama, vranama… Da li će opstati zavisi i od čoveka, pišu "Novosti".
"U konkurenciji sa grabljivicama, vrapci polako gube bitku, jer sporije stižu do hrane, a i slabiji su", kaže Vojislav Vasić, jedan od naših najpoznatijih ornitologa i dugogodišnji direktor Prirodnjačkog muzeja Srbije.
U odnosu na minule godine, kad su vrapci bili gospodari naših parkova, njima sada gospodare svrake i vrane. Svake godine ih je sve više i postale su pravi eksperti da love ptiće, a i jaja u gnezdu.
Vrabac je vrsta ptica koja je veoma zavisna od čoveka, objašnjava Vasić i kaže da je njihova "golgota" počela mnogo ranije.
Računa se da ih u Beogradu ima oko pet hiljada, a u celoj Srbiji oko pedest hiljada.
Kako čovek da pomogne ovoj ugroženoj vrsti? Nedavno je kod nas donet pravilnik o strogoj zaštiti vrabaca: planinskog, španskog i vrapca kamenjarca, a zaštićeni su i pokućar (domaći vrabac) i poljski vrabac. Za njihovo hvatanje i prisvajanje zaprećene su i novčane kazne.
"Ipak, za opstanak ove vrste presudan je čovek", kaže Vasić. "Možda je rešenje u hranilicama, na terasama ili u parkovima, ali da ih ne hranimo otpacima, već suvim zrnevljem."
Oko zaštite vrabaca angažovala se i Liga za ornitološku akciju i pokušava na sve načine da pomogne ovoj ugroženoj vrsti. Ali to nije dovoljno. Neophodna je briga svih nas da zaštitimo ovu lepu i veselu pticu.
Da je vrabac ugrožen u celoj Evropi, pokazuju istraživanja obavljena i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Češkoj, Holandiji, Belgiji, Italiji, Finskoj…
Na primer, broj vrabaca u nemačkom gradu Hamburgu smanjio se za 50 odsto, a u Pragu u poslednjih dvadeset godina je opao za 60 odsto.
"On je gradska ptica, njemu staništa nisu šume i planine, ali ni grad mu više ne pruža ono što je imao šezdesetih godina. Tada se hrana, pšenica i druge žitarice, prevozila otvorenim kolima, pa je u tom "rasipanju2 ostalo nešto i za vrapce. Kasnije, kada je to počelo da se pakuje, vrapcima nije preostalo mnogo", objašnjava Vasić za "Novosti".
Izvor: Večernje novosti