Home InfoHronika Moderno ropstvo, zločin ili kazna

Moderno ropstvo, zločin ili kazna

redakcija

 

Za prva dva meseca ove godine u Srbiji je uhapšeno osmoro osumnjičenih za trgovinu ljudima. Policija u Smederevu uhapsila je petoro, dok su pripadnici MUP-a iz Sremske Mitrovice uhapsili tri osobe zbog krijumčarenja 11 državljana Avganistana, među kojima je bilo i dvoje dece
 
Poslednjih nekoliko godina u Srbiji je postignut značajan napredak u borbi protiv trgovine ljudima. To je veoma bitno, s obzirom na to da EU posebno prati rezultate postignute u borbi protiv modernog ropstva u svim zemljama kandidatima.
 
Takođe je i ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi nedavno izjavio da američka administracija smatra Srbiju partnerom u borbi protiv trgovine ljudima, i da napori koje preduzima na tom planu mogu poslužiti kao uzor drugima.
 
Prema izveštaju američkog Stejt departmenta, Srbija se od 2005. godine nalazi u grupi 2 po postignutim kriterijumima u borbi protiv trgovine ljudima. U grupi 3 nalaze se države koje ne ispunjavaju ni minimum standarda. Prošlogodišnji izveštaj Stejt departmenta Srbiju je označio kao zemlju porekla, tranzitno područje i krajnje odredište žrtava iz Istočne Evrope i Centralne Azije, koje u nju stižu preko Kosova i Makedonije. Srbija je kao tranzitna zemlja označena za žrtve iz Bosne, Hrvatske i Slovenije, koje iz nje nastavljaju put ka Zapadnoj Evropi. Iako je navedeno da Vlada Srbije ne ispunjava minimalne standarde za eliminisanje trgovanja ljudima, istaknuto je da čini značajne napore da to postigne kroz povećanje broja optuženih za krivična dela, kao i sprovođenjem preventivnih mera i zaštite i pomaganjem žrtvama.
 
 
Sve uspešnija policija
 
Pripadnici srpske policije u poslednje vreme uspešno su izveli nekoliko akcija hapšenja kriminalnih grupa koje se bave trgovinom ljudima. Za prva dva meseca ove godine uhapšeno je osmoro osumnjičenih. Krajem januara policija u Smederevu uhapsila je petoricu iz tog grada zbog sumnje da su se bavili trgovinom ljudima. Početkom februara pripadnici MUP-a iz Sremske Mitrovice uhapsili su trojicu osumnjičenih za krijumčarenje 11 državljana Avganistana, među kojima je bilo i dvoje dece.
 
Najbolje rezultate na planu borbe protiv trgovine ljudima postigla je Policijska uprava u Vranju, na čelu sa operativnim Odsekom koji se bavi suzbijanjem ilegalnih migracija i trgovine ljudima. Rekord na godišnjem nivou ostvaren je 2011. godine, kada je u širem graničnom pojasu sa Makedonijom, koja je u nadležnosti Policijske uprave Vranje, uhvaćeno oko 6.000 stranih državljana koji su ilegalno ušli u Srbiju.
 
U cilju sprečavanja porasta dela trgovine ljudima, premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić najavio je mogućnosti razmatranja uvođenja oštrijih kazni za to krivično delo. Prema važećem zakonu od 2009. godine, minimalna kazna za trgovinu ljudima je tri godine zatvora bez mogućnosti ublažavanja i uslovne osude. Kazna od pet godina zatvora predviđena je u slučaju da je žrtva maloletnik. Poseban akcenat dat je i na učešće MUP-a Srbije u regionalnoj saradnji sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima u regionu.
 
Prema Dačićevim rečima, od izuzetne važnosti je regionalna saradnja. Zbog toga je MUP Srbije u partnerstvu sa Zajedničkim programom agencija UN od juna 2010. godine na realizaciji aktivnosti za suzbijanje i borbu protiv trgovine ljudima.
 
Osim toga, Vlada Srbije preduzela je i određene preventivne mere edukacije stanovništva. Tokom 2011. godine pokrenuta je akcija „Bolje sprečiti nego lečiti“. Takođe je finansirala snimanje i promociju filma „Sestre“, na temu trgovine ljudima u Srbiji i regionu. Objavljen je i broj SOS telefona za borbu protiv trgovine ljudima, a Ministarstvo unutrašnjih poslova proglasilo je oktobar za mesec borbe protiv trgovine ljudima. 
 
 
Strategija EU    
 
Evropska komisija je 19. juna 2012. usvojila paket mera za borbu protiv trgovine ljudima u narednih pet godina. Paket predviđa primenu konkretnih mera, uključujući formiranje nacionalnih jedinica za borbu protiv trgovine ljudima u zemljama članicama EU, i stvaranje jedinstvenog tima inspektora na nivou te zajednice država radi borbe protiv prekogranične trgovine ljudima.
 
Trgovina ljudima je zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca jedna od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti. Ona međunarodnim kriminalnim organizacijama donosi godišnji profit od oko 25 milijardi evra. Većina žrtava potiče iz zemalja van EU. Međutim, u poslednje vreme zabeležen je porast broja žrtava iz članica EU. Zbog toga je predviđeno formiranje Evropske poslovne koalicije protiv trgovine ljudima. Posebno će biti dat akcenat na jačanje saradnje nevladinih i svih drugih organizacija i institucija koje se bave zaštitom i pomoći žrtvama u EU, kao i u zemljama koje nisu članice.
 
Predviđeno je organizovanje specijalističkih kurseva, na koje će biti upućivane sudije i stručna lica koja se bave navedenom problematikom. Cilj je da se žrtve što pre identifikuju, pravovremeno zaštite, i da im se pruži adekvatna pomoć. Predviđena je i koordinirana i formalizovana saradnja između vladinih i nevladinih tela koja rade sa žrtvama. Praktično to znači da bi u svakoj zemlji postojale dežurne službe sa jedinstvenim nadležnostima, koje bi omogućile da žrtve sve vreme budu zaštićene, posebno kada se vrate u zemlju čiji su državljani. Pored toga predviđeno je da sve žrtve trgovine u potpunosti budu informisane o svojim pravima prema zakonima EU i nacionalnim zakonima, naročito o pravu na pomoć i zdravstvenu zaštitu, boravišnu dozvolu i o radnim pravima.
 
Problem u ovoj oblasti predstavlja i teško utvrđivanje broja žrtava, što je posledica nepostojanja zajedničkih kriterijuma svih aktera u borbi protiv trgovine ljudima i nepostojanja jedinstvene objedinjene baze podataka.
 
Nesumnjivo je da fenomen „moderno ropstvo“ predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava, jer žrtve nemaju slobodu kretanja ili slobodu izbora. Očekujemo da će Srbija kroz saradnju sa nadležnim institucijama EU u narednom periodu ostvariti još bolje rezultate kako bi ono nestalo sa naših prostora.
 
Krivično delo
Trgovina ljudima je krivično delo koje obuhvata vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, predaju, prodaju, kupovinu, posredovanje u prodaji, skrivanje i držanje lica.
Ljudima se trguje radi eksploatacije rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, oduzimanja organa i korišćenja u oružanim sukobima.
 
Osumnjičeni i žrtve
U Srbiji su 2007. godine podnete 34 krivične prijave protiv 74 osumnjičenih za trgovinu ljudima, a evidentirane su 96 žrtve. Sledeće godine podnete su 32 prijave protiv 81 osumnjičenog, a bilo je 55 žrtava. Već 2009. godine broj žrtava povećan je na 127, podneto je 15 prijava i identifikovano 85 izvršilaca. Broj žrtava u 2010. godini smanjen je na 76, ali je registrovano 99 izvršilaca i podneto je 47 krivičniih prijava. U 2011. podnete su 32 prijave, registrovano je 52 izvršilaca i 74 žrtve. Prošle godine broj prijava povećan je za četiri, registrovano je 68 izvršilaca i 63 žrtve.
 
Ratko Živković

Izvor: Akter

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!