Mitrovdanska pobeda ili Smederevski boj 1914.

Koliko je Smederevaca, starih ili novih svejedno je, koji nikada nisu čuli za boj koji se odigrao 9. novembra 1914. godine u Smederevu, u kojem je srpska vojska za manje od 24 sata odnela pobedu nad austrougarskom vojskom? Sigurno je jednostavnije prebrojati one koji znaju za ovaj događaj. A i među njima ima onih koji mešaju ratne operacije iz novembra 1914. godine i oktobra 1915.

Pitala sam se zbog čega je tako? Jedan od odgovora je sigurno nedostatak interesovanja. S druge strane je nedostatak informacija. Krenula sam od svog slučaja. U kući ga nisu pominjali, nije ga bilo u školskom programu, ni na televiziji, ne sećam se da je ikada pomenut u nekom romanu, moji prijatelji nisu čuli za njega, ne postoji spomenik, niti groblje na teritoriji grada, a da su podignuti u spomen na ovaj događaj. Nema reči o njemu ni na internetu.

Smederevo je jednostavno zaboravilo na svoju pobedu. Sledeće godine će se navršiti stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata, a Smederevski boj još uvek nije zauzeo mesto koje mu pripada.

Da li je to zbog toga što je njegov značaj zanemarljiv ili zbog toga što se nije našao niko ko bi se sa njim uhvatio u koštac. I ko je taj neko ko je to trebalo da uradi? I da li je tačno da nije baš niko?

U rukama držim knjižicu „Mitrovdanska pobeda kod Smedereva 1914. godine – Svedočenja“ Gordane Ranković. Izdao 2003. godine Muzej u Smederevu, mek povez, tiraž 500 primeraka, na prvoj strani je čak ubeležena i cena običnom olovkom – 250,00 dinara. Moram priznati da je to prvi trag o ovom boju na koji sam naišla. Autorka je sakupila izvore koji su joj bili dostupni. Imam utisak da je na brzinu htela da spase događaj zaborava, ali da nije imala dovoljno vremena da se podrobnije pozabavi njime. Ostavila je nekim potonjim istoričarima da sklapaju delove slagalice. Ja to ne bih potcenila, hvala joj. Između ostalih svedočenja u ovoj zbirci, može se naći opis bojišta posle bitke našeg poznatog pesnika Vladislava Petkovića Disa, kao i veoma interesantan tekst „Mitrovdanska bitka kod Smedereva i druge uspomene iz 1914“ Milana Jovanovića Stojimirovića, novinara, diplomate i upravnika Arhiva Srbije, koji ne krije svoje gađenje prema ratu uopšte i koji zagovara čovečnost i dostojanstvo bez obzira na uslove u kojima se čovek nalazi.

Slagalicu o Smederevskom boju skockao je Slavoljub Šterić. Istorijski arhiv u Smederevu je 2010. godine izdao njegov „Smederevski boj 1914. godine“. Autor je sakupio, sredio i izučio izvore, koji se pretežno sastoje od novinskih članaka, svedočenja učesnika i ratnih dnevnika. Na osnovu njih je dao svoju rekonstrukciju bitke, koja je za sada i najcelovitija. To naravno ne smanjuje prostor za dalju analizu i naučnu kritiku. Naprotiv otvara jedno novo polje za istraživanje.

Kao što je poznato, posle atentata u Sarajevu, Austrougarska monarhija je objavila rat Kraljevini Srbiji 28. jula 1914. godine čime je počeo Prvi svetski rat, koji je trajao do 11. novembra 1918. godine. Tokom 1914. godine borbe su se odvijale mahom u severozapadnoj Srbiji. Ratna 1914. godina ostala je upamćena po Cerskoj, Drinskoj i velikoj Kolubarskoj bitki.

Smederevski boj, zauzima mesto dva dana pre završetka Drinske bitke i nedelju dana pre početka Kolubarske bitke. Odigrao se 9. novembra 1914. ili na drugi dan krsne slave Svetog Dimitrija, pa se pojavljuje i pod nazivom Mitrovdanska bitka. Ovaj boj je bio jednodnevna borba koja se završila pobedom srpske vojske, ali je njegov ishod bio na ivici da lako postane i poraz.

Smederevski boj je počeo u noći između 8. i 9. novembra 1914. godine prebacivanjem austro-ugarske pešadije sa leve na desnu obalu Dunava kod Rasadnika, a završio se oko 16 časova njenim potpunim porazom. Gubici srpske vojske su bili neuporedivo manji u odnosu na gubitke austrougarske vojske. A prema ratnom plenu koji je zaplenjen može se zaključiti da su namere Austro-Ugara bile više nego ozbiljne. Pretpostavlja se da bi drugačiji ishod Smederevskog boja uticao na odbranu Beograda i na Kolubarsku bitku. Ja se ovde ne bih bavila špekulacijama. Takođe ću i detaljniji opis i analizu bitke ostaviti onima koji su u tome vešti i stručni.

Posle iščitavanja pomenute literature, želim samo da podelim lični utisak kojem ne mogu da se otmem – ljudi su poginuli, dali su ništa manje nego svoje živote zarad zajedničke stvari, a ne postoji nikakvo obeležje, nikakav znak sećanja na njihovu žrtvu. Javite mi ako grešim. Želela bih da je Smederevo dostojno ovih ljudi. Sadašnje Smederevo, prošlo Smederevo, stari Smederevci, novi Smederevci, bilo ko od nas.

Ovaj moj tekst predstavlja mali prilog očuvanju uspomene na Smederevski boj. Jedino što mogu da kažem je da širite priču dalje i da završim citatom potpukovnika Svetomira Cvijovića, komandanta kombinovanog puka trećeg poziva i komandanta smederevskog odseka:

„… Završavajući opis ovog mog boja kod Smedereva 27.10.1914. god. ja smatram da sam tim, kao bivši komandant trupa u ovom boju, izvršio i poslednju svoju dužnost prema našoj herojskoj vojsci i njenoj znamenitoj ratnoj istoriji.

Izvršavajući tu dužnost ja duhovno ustajem i klanjam se herojskim senima mojih potčinjenih starešina i vojnika palih u ovom boju, čiju ću uspomenu, sa uspomenom na sve moje tadanje ratne saradnike, sa najdubljim uvažavanjem sačuvati u svojoj duši do konca mog života.“

Ako vam se tekst svideo možete me pronaći i na ovoj adresi: natasacvetkovic.com

Autor: Nataša Cvetković