Spekulacije da su za Železaru Smederevo zainteresovani indijski biznismen Lakšmi Mital i ukrajinski „kralj čelika“ Rinat Ahmetov su prazne priče. Mediji su pisali da je predsednik Srbije Boris Tadić slao jednog srpskog biznismena da o tome pregovara sa Mitalom, ali od toga, prema našim saznanjima, nema ništa. Mital i Ahmetov već imaju svoje čeličane u Evropi i u vreme krize nisu zainteresovani da kupuju nove. Takođe, u ovom trenutku oni otpuštaju radnike.
Mital je recimo u poslednjih mesec i po dana otpustio 1.000 radnika u svojim železarama u Madridu i Poljskoj. Kada se to uzme u obzir, jasno je da je besmisleno tvrditi da mu je sada potrebno još 5.500 zaposlenih u Železari Smederevo – kaže za Danas Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, koja je reprezentativna u Železari Smederevo.
Naš sagovornik ističe da će, zbog ekonomske krize koja se posebno odražava na tržište čelika, biti veoma teško da se nađe strateški partner za železaru. Jedan od razloga je i to što je dolaskom u Smederevo, Ju-Es stil izgradio mrežu kupaca, ali su oni nakon odlaska Amerikanaca usmereni ka fabrici te kompanije u slovačkim Košicama. Po njegovom mišljenju, za kupovinu železare se može odlučiti neko kome je politički uticaj značajniji od ekonomskog efekta, i kao na moguće partnere ukazao na Kineze.
– Takav motiv imali su i Amerikanci kada su dolazili u Smederevo, a sada bi slične interese mogli da imaju Kinezi, koji razrađuju taktiku za probijanje na evropsko tržište. Mislim da je to jedino realno rešenje u ovom trenutku, ali ne i najbolje, jer azijske firme imaju imidž loših poslodavaca – naglašava Veselinović.
On ističe da je Vlada Srbije spasila fabriku uzimajući je u okrilje nakon odlaska Ju-Es stila.
– U ovom trenutku pogoni ne rade, jer je jeftinije tako nego da nešto proizvodi. Reč je o specifičnom poslovanju čeličana, jer su sirovine koje treba pribaviti, recimo iz Južne Amerike, skuplje nego što bi bio finalni proizvod železare u doba kada vlada kriza i manja potražnja čelika na tržištu. Radnici su sada na plaćenom prinudnom odsustvu a u fabrici su samo službe održavanja. Od 10. do 15. marta će nakratko ponovo započeti proces proizvodnje. Reč je o proizvodnji od 15.000 do 20.000 tona robe koji je ranije još ugovorio Ju-Es stil – objašnjava Veselinović.
Naš sagovornik ističe da je dobro što je država pritekla železari u pomoć, ali da na duže staze ona nikako ne može da bude dobar gazda.
– Sindikat predlaže dve mogućnosti za rešavanje problema. Jedna je da se oformi privremeni menadžment od iskusnih rukovodilaca koji su nekada radili u proizvodnji, što je u interesu fabrike i radnika, jer bi takvo poslovodstvo uspelo da je postavi na noge i pomogne u pronalaženju novog strateškog partnera. Drugi način je da država strateškom partneru obezbedi određene subvencije, odnosno da plaća za otvaranje novih radnih mesta. To bi moglo da stimuliše neku stranu kompaniju iz branše da kupi železaru, održava proizvodnju i obezbeđuje sigurnost radnih mesta – ističe Veselinović.
Inače, ovih dana se u pojedinim srpskim medijima pojavila informacija da Ju-Es stil nije od Srbije dobio samo jedan dolar za Železaru Smederevo već i 40 miliona dolara. Ju-Es stil Srbija je imao dugovanje prema sestrinskoj firmi Ju-Es stil u Košicama i taj dug je Srbija, kako tvrde neki mediji, ugovorom nasledila i isplatila.
Izvor: Danas