U Smederevu zvanično ima 89 Kineza. Koliko ih zaista ima, nemoguće je reći, jer taj podatak jednostavno niko ne zna.
Dve su najveće dileme oko sugrađana sa kineskim pasošima- koliko ih ima i gde se sahranjuju. Obe su teško rešive, gotovo u domenu misterije.
Pre pet godina, broj državljanja Kine sa prijavljenim privremenim boravkom u Smederevu bio je 19. Ove godine ih je 89, a prema nekim procenama, ima ih najmanje tri puta više.
Većina prijavljenih su oni koji regularan boravak u Srbiji moraju da imaju kao privatni preduzetnici odnosno vlasnici privatnih trgovinskih radnji, dok su ostali uglavnom ovde na crno.
Pre nekoliko godina, rergsitrovano je 11 preduzeća i 20 radnji. U međuvremenu, dosta ih je zatvoreno jer se i Kinezi žale na krizu, posebno od kada je “Ju es stil” otišao iz Smedereva. Podigli su cene, ali i dalje kineska roba je na rafovima bezmalo svih prodavnica tekstila u našem gradu.
Kinezi su usavršili veštinu zaobilaženje ovdašnjih zakona.
Prema nekim procenama, vrednost uvoza kineske robe je značajno manja od realne zbog prikazivanja niže vrednosti robe koja stiže u zemlju. Takođe, dobar deo uvoza ide ilegalnim kanalima. Zvanični podaci kažu da zbog izbegavanja poreza državu godišnje oštete za oko 200 miliona evra.
Kinezi važe za veoma snalažljive poslovne ljude. Ovde im se na dušu najviše stavlja eksplatacija radne snage. Zbog dramatične nezaposlenosti u gradu, radna mesta se ne biraju, a kineski poslodavci to vešto koriste. Drže radnike na crno, koji rade i po 12 sati, a plate su kod njih tradicionalno najniže.
Moguće je da su ovu praksu prepisali od domaćina. Kada ih inspekcija zatvori, plate kaznu, primire se na kratko i nastave uglavnom po starom, jer je i to jeftinije od poslovanja po zakonu.
Gastarbajteri iz najmnogoljudnije zemlje mnogo rade, ne idu na odmor, ne druže se sa domaćim stanovništvom, jedu uglavnom samo hranu koju sami spremaju. Leče se privatno, a ako je ozbiljno idu u Kinu. Decu šalju kući kada stasaju za školu.
Deca im se ovde rađaju, a da li se ovde sahranjuju, o tome nema zvaničnih podataka.
Kinezi o tome, kao i o svemu uostalom, ne govore. Istina, ovde zbog biznisa dolaze mladi, dok stariji pred kraj radnog veka, odlaze kući. Dostupni podaci kažu da se u slučaju smrti, kineski državljani kremiraju, a potom porodica ostatke prenosi u domovinu.
Izvor: SDCafe