Home InfoKultura Milan Jovanović Stojimirović “Lanče Smederevac” za sobom ostavio preko 700 fotografija

Milan Jovanović Stojimirović “Lanče Smederevac” za sobom ostavio preko 700 fotografija

Redakcija

Prošle su 124 godine od kako je u Smederevu rođen Milan Jovanović Stojimirović. I dan danas, mi, u ovom gradu, drugu osobu takve erudicije nismo imali – to je tvrdnja sa kojom će se složiti svako ko je na bilo koji način makar i samo “zagrebao” po njegovoj biografiji i još važnije – bogatoj ostavštini. Upravo na tom poslu, već decenijama rade naše ustanove kulture i povremeno se, deo tog nasleđa prikaže javnosti kroz razne programe, a jedan takav u toku je u Istorijskom arhivu koji je objavio foto-monografiju “Milan Stojimirović Jovanović, Iz ličnog fonda”. Priređivači publikacije su arhivista dr Danijela M. Milošević i arhivista Neda M. Mirić ujedno i autor prateće izložbe koja je nedavno svečano otvorena i koju svi zainteresovani sugrađani mogu da pogledaju u čitaonici Arhiva.

Foto – monografija je ugledala svetlost dana pre dve nedelje. Veoma smo srećni što će šira javnost biti u prilici da se upozna sa tim šta mi to čuvamo u arhivu i konkretno sa radom, likom i delom Milana Jovanovića Stojimirovića, znamenite ličnosti ne samo smederevske već i nacionalne međuratne kulture – kazala je dr Danijela Milošević i objasnila da je njegov fond jedan od najznačajnijih kojim ta ustanova raspolaže. Između ostalog, sadrži obimnu foto dokumentaciju sa preko 700 fotografija. Najčešće su to porodični fotosi, ali ima i dosta onih koje svedoče o njegovom kulturnom, umetničkom, naučnom i političkom životu u Jugoslaviji 20 – ih i 30 – ih godina prošlog veka.

Tokom sređivanja tih brojnih fotografija, kolegenica i ja smo shvatile da bi trebalo da bar sa delom tog fonda upoznamo širu javnost i da će to biti važno ne samo istoričarima i istraživačima, već i da će naši sugrađani upoznati značaj Milana Jovanovića Stojimirovića, a da ćemo im istovremeno približiti i samu delatnost arhiva kao značajne karike u čuvanju kulturno – istorijskog nasleđa i identiteta – poručila je direktorka Istorijskog arhiva.

Gost na svečanom otvaranju, dr Snežana Cvetković, viši kustos u Muzeju u Smederevu, svakako je jedan od najznačajnijih poznavalaca lika i dela Milana Jovanovića Stojimirovića. I ovom prilikom je podsetila na to da je reč o Smederevcu koji je ostavio ogroman duhovni i kulturni kapital jer Muzej, Istorijski arhiv i Narodna biblioteka Smederevo, zahvaljujući njegovoj ostavštini, imaju fondove dupke pune informacijama o istoriji našeg grada.

Nema ličnosti u Smederevu koja je u tom periodu imala bogatije zbirke. On je jedini Smederevac koji je stajao pred štafelajem čuvenog Marka Čelebonovića koji ga je prikazao upravo u radnom kabinetu rodne kuće u Smederevu, sa impresivnom bibliotekom u pozadini i za radnim stolom jer su radni sto, papir i penkalo bili njegovi glavni atributi. Kuća Milana Jovanovića Stojimirovića se nalazila u današnjoj ulici Ante Protića, zidana je u prvim decenijama 19.veka. Više ne postoji, a može se videti na brojnim fotografijama. U toj kući je 1950. i počeo da radi smederevski Muzej. U Biblioteci se čuva više hiljada knjiga koje su tu dospele njegovim legatom, a delom i konfiskovanom imovinom. Zbog čega je on toliko značajna ličnost, kolektivi naših ustanova kulture pokušali su da nagoveste pre dve decenije objavljivanjem “Uzdarja Milanu Jovanoviću Stojimiroviću” i tu je svaka od tih ustanova prikazala šta sve u svojim fondovima poseduje od materijala koji je on za života sakupljao.

Stojimirović je, naglašava mr Cvetković, ostavio svedočanstvo jednog vremena, ispisao hiljade strana dnevnika, a njegova rukopisna ostavština čuva se u rukopisnom odeljenju Matice srppske u Novom Sadu. Objavljeni su dnevnici iz perioda 1936. do 1941. i Okupacijski dnevnik iz 1941. Stotine romana je napisao u KPZ Sremska Mitrovica. U novinarskom pozivu bio je upućen na razne događaje sa kojih je izveštavao. Po izbijanju rata bio u Jugoslovenoskoj vojsci i posle šestoaprilskog bombardovanja doživeo je rasulo te vojske, postao urednik kolaboracionističkog lista “Obnova” od juna do oktobra 1941. Nakon toga je bio direktor državnog arhiva u Beogradu. Posle rata, suđeno mu je upravo za tekstove u “Obnovi”. Kao narodni neprijatelj bio je osuđen na 15 godina. Nakon pola izdržane kazne bio je pušten iz zatvora. Njegova imovina je kompletno konfiskovana što podrazumeva zbirke, kuću i stan koji je imao u Beogradu. Umro je 1966. i do smrti je uglavnom pisao romane, a prevodio je i knjige sa engleskog na srpski. Knjiga “Siluete starog Beograda” je posthumno objavljena 1971. To je neizostavni udžbenik svim istraživačima nacionalne istorije 19.veka, retko je ko nije koristio i citirio.

U rodnom Smederevu on je bio zaboravljena ličnost, ali su njegovi fondovi čekali da im se posveti vreme. Objavljivan je deo po deo. Posao na njegovoj duhovnoj rehabliticiji nije izostao i toga ima još mnogo. Distanciranjem od njegove političke uloge ne distanciramo se od njegovog duhovnog i kulturnog nasleđa zaveštanog Smederevu i čitavoj zemlji. Gotovo da ne postoji oblast koju krenemo da istražujemo, a da nam beleške Stojimirovića ne koriste i budu dragocen saveznik u proučavanju. Njegova uloga je nesporna. On je bio tipičan predstavnik intelektualne elite vremena u kome je živeo, karakterističnog po tome da ljudi vode dnevnik, da imaju kolekcije umetnina, da pišu. Naš je cilj da u budućnosti njegova dela saberemo na jednom mestu. Nadam se da ćemo to moći i da ostvarimo – poručila je mr Snežana Cvetković.   

Arhivista Neda Mirić je, za potrebe izrade foto – monografije radila na sređivanju zbirke fotografija. Taj posao je osim tehničke obrade, zahtevao istraživački rad, trebalo je identifikovati prostore, osobe, događaje, sve to sistematizovati.

U arhivu se čuva 15 kutija građe ličnog fonda Milana Jovanovića Stojimirovića. Najznačajniji deo je zbirka fotografija, tu su još njegova korenspondencija, zatim štampa, isečci iz novina, lične zabeleške; Fotografije su nastale u periodu od 1900. do 1942. Te 742 fotografije nama oslikavaju politički, kulturni i društveni život ne samo Kraljevine, već i Evrope jer je on posećivao mnoge gradove tokom diplomatskih misija. Posebno bih istakla tematske celine, odnosno, imamo portrete, zatim dinastiju Karađorđević, tu je i grupa fotografija poznatih, tada aktuelnih političara, svetskih ličnosti koje borave u Kraljevini ili koje Milan sreće na svojim misijama, a jedna celina je sa proputovanja. Ovo je neiscrpni izvor. I ima materijala za dobrih deset izložbi. Izložbena postavaka u Istorijskom arhivu prati koncepciju foto – monografije, zajedno čine celinu – kaže Neda Mirić.  

Sve što je Milan za sobom ostavio, uvek je neiscrpan izvor. Osim pomenutog, pažnju kolektiva Istorijskog arhiva, tokom sređivanja građe, privukla je i njegova dragocena korespondencija, koja je bila posebno dinamična kada je reč o dopisivanju sa bratom Ivom. Ono što je među tim redovima zabeleženo, moglo bi da baci novo svetlo na mnoge događaje i tim rukopisima se svakako treba posvetiti u narednom periodu, zaključuju dr Danijela Milošević i Neda Mirić.

 

SDCafe.rs
foto: K.Đelbabin / SDCafe.rs

 

 

0 komentara
1

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!