Mart je mesec borbe protiv malignih bolesti koji odgovarajućim kampanjama obeležavaju zdravstvene ustanove u Srbiji.
Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2022. godinu, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na gotovo 20 miliona ljudi i registrovano je 9,7 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora.
U svetu sa ovom dijagnozom koja je postavljena tokom proteklih pet godina živi 53,5 miliona ljudi.
Kako na dalje navodi Institut Batut, globalne procene su da će tokom života, jedna od pet osoba oboleti od raka u svetu. Takođe, jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena umreće od nekog oblika maligne bolesti.
U 2022. godini gotovo polovina novih slučajeva (49,2%) i 56,1% smrtnih slučajeva od raka u svetu je registrovano u Aziji. Delimično, to je posledica činjenice da tu živi 60% svetske populacije.
U Evropi, koja čini svega 0,9% stanovništva sveta, registrovano je 22,4% novih slučajeva raka i 20,4% smrtnih slučajeva.
Za razliku od Evrope u Americi (Severnoj i Južnoj), koja čini više od 13,5% svetske populacije, registrovano je 21,2% novoobolelih i 14,9% umrlih od raka.
Najčešće lokalizacije su rak pluća, dojke i debelog creva, kako kada je reč o oboljevanju, tako i po pitanju umiranja od posledica bolesti.
Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4% svih novih slučajeva raka i 18,7% svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola.
Rak dojke čini 11,6% svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede rak debelog creva (9,6%), rak prostate (7,3%) i rak želuca koji čini 4,9%.
Do 2050. godine procene su da će se broj novootkrivenih slučajeva u svetu uvećati za 77%. Osim produženog očekivanog trajanja života i dalje će biti prisutni poznati faktori rizika, pušenje, alkohol i gojaznost, ali i visoka učestalost faktora rizika iz životne sredine, zagađenje vazduha.
I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama apsolutni broj novoobolelih osoba od raka će porasti s tim što će u nerazvijenim zemljama to biti za 142% više, a u srednje razvijenim 99%.
Prevencija malignih bolesti predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili potpuno eliminisati.
Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama kao što su prestanak pušenja, ograničeno konzumiranje alkohola, izbegavanje suvišnog izlaganja suncu, zadržavanje prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Stopa zastupljenosti malignih bolesti u Srbiji je u porastu. Tako je 2000. godine iznosila 1,1, 2005. i 2013. bila je 1,5, dok je 2019. iznosila 1,9.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda sprovodi promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti
Cilj je osnaživanje stanovništva da preuzme odgovornost za sopstveno zdravlje tako što će se na vreme obraćati lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja – napominje se u informaciji za javnost.