U Srbiji je obeležen 28. septembar- Međunarodni dana prava javnosti da zna.
U organizaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Misije OEBS-a, Koalicije za slobodu pristupa informacijama, UNS-a i NUNS-a podeljene su i nagrade. Među nagrađenima je Grad Smederevo, kao pobednik konkursa za „Najbolji informator o radu državnih organa“.
Na ovu vest, razumnomislećoj javnosti Smedereva, prva reakcija bila je – da li je ovo šala, loš vic, vest u ogledalu??? Nije nijedno.
Lokalni činovnik zadužen za delanje po Zakonu o slobodnom pristupu informracijama u Gradskoj upravi, dobro je uradio domaći zadatak, i kao svaki dobar đak, štreber, poslao informator na konkurs.
Konkurencija je bila slaba. Osim ovdašnjeg, na konkurs su pristigla samo još dva informatora, te komisija nije imala težak zadatak. Seli, pročitali, lepo sve napisano. Ispoštovana uputstva za pisanje informatora, što vam je kao ono- uvod, razrada ,zaključak na pismenom iz maternjeg jezika. Još ima i ilustracije, grafičke prikaze, popis pravila, nadležnosti… Sve onako kako Zakon o slobodnom pristupu informacijama nalaže.
To što ova nagrada nema ama baš nikakve veze sa stanjem stvari u Smederevu, to nije bila tema ovog skupa. Dakle, spolja gladac – unutra jadac.
Na gradskom sajtu, objavljena je ova lepa vest uz fotografiju vedrih i nasmejanih gradonačelnice i Poverenika Rodoljuba Šabića. Šabić, izgleda, nije obavešten da je gradonačelnica, nagrađena za „Dan prava javnosti da zna“ novinare bukvalno izbacila iz kabineta poručivši im da ne želi da odgovara na njihova pitanja? Da li zna da je UNS već više puta javno prozivao gradonačelnicu da krši slobodu medija?
Iskustveno, vlast grada Smedereva zaslužila je, verovatnije, da se okiti nagradom „Najbolja netransparentna vlast“ ili uvede u svoj kalendar „ Dan prava javnosti da zna samo ono što smederevska vlast hoće“.
Kako drugačije objasniti stvarnost u kojoj je realnije dobiti sedmicu na lutriji ili retku bolest nego informaciju iz tabora lokalne vlasti? Kako objasniti nagradu ako svi znaju da su gradski mediji samo oglasna tabla za afirmaciju vlasti? Kako objasniti sva pitanja koja su ostala bez odgovora.
Dok se prašina slegne na nagradu ili je izjedaju moljci, podsetimo na neka pitanja na koja javnost Smedereva ima pravo da zna odgovore:
– Koliko je koštala Smederevska jesen 2013.? Koliko je koštala Smederevska jesen 2014? Ko štiti moćne graditelje skladišta gasa na obali Dunava? Ko štiti građevinare koji duguju milione za uređenje građevinskog zemljišta? Gde je nestala kaseta sa snimkom sednice Skupštine koji nije emitovan na TV SD? Kako se nameštaju konkursi za direktore javnih preduzeća? Kako neko može da bude direktor sa nacrtanom diplomom visoke škole? Gde su pare za Udovički plato? …
Izvor: SDCafe