U vreme kada se Španija bori protiv, čini se neprolazne, ekonomske krize, stanovnici radničke četvrti u Granadi spas su pronašli u biblioteci. I to zatvorenoj biblioteci.
Svake večeri u srcu radničkog pregrađa Granade, Zaidinu, lokalci ulaze u biblioteku na trgu Las Palomas sa knjigama ispod ruke ili u cegerima i izlaze nekoliko minuta kasnije sa drugom gomilom knjiga: uobičajena scena koju izuzetnom čini činjenica da je biblioteka zvanično zatvorena pre dve godine, da nema plaćenih bibliotekara i da zbog toga što joj je struja isključena, radi uz svetlost sveća.
"Nalazimo se na kritičnoj tački", kaže Selija Kalvo, jedna od desetak volontera koja slobodno vreme provodi u biblioteci gde radi sve – od arhiviranja knjiga preko organizovanja kulturnih aktivnosti i protesta do izdavanja knjiga.
"Vreme je sada toplo i večeri su duge ali ako nastavimo bez struje i tokom zime, biće veoma teško", rekla je ona. Na dan kada je ekipa "Indipendenta" došla, vode je bilo ali, kaže Kalvo, "ne zna se koliko još".
Opstanak Las Palomas biblioteke balansira na ivici noža, ali je zanimljivo da sa drastičnim vladinim smanjivanjima sredstava za javne biblioteke duboko ukorenjeno opiranje čitanju iz zadovoljstva kod Španaca sada konačno nestaje.
Španija je 2003. bila jedna od tri članice EU (zajedno sa Portugalijom i Grčkom) sa najnižim brojem redovnih čitalaca: svega 47 posto (u Britaniji i skandinavskim zemljama ta brojka je oko 70 posto) koji su čitali najmanje jednu knjigu godišnje. Sada je taj broj porastao na gotovo 60 posto.
Sa smanjenjem sredstava za biblioteke, želja Španaca da koriste ove institucije raste. U Andaluziji je došlo do skoka poseta bibliotekama od 50,6 posto od početka krize 2008. U nekim slučajevima, kao što je situacija sa bibliotekama u Sevilji, taj broj je porastao za 150 posto.
"Zanimljivo je da je sve više muškaraca", kaže Roberta Megias Alkalde koja radi u biblioteci u jednom selu blizu Granade.
"Ranije su domaćice dolazile da uzmu romane a sada je sve više nezaposlenih i cela domaćinstva pozajmljuju knjige".
Ona i drugi bibliotekari kažu i da je zbog recesije prisutno sve više beskućnika u bibliotekama od kojih "mnogi čitaju a drugi se operu i srede".
Njena biblioteka suočena je sa dramatičnim budžetskim skraćivanjima, a osoblje je spalo na nju. Što se Las Palomasa tiče, biblioteka je zatvorena bez upozorenja 2011. uz objašnjenje da se gradi nova na drugom delu Zaidina.
Oni koji podržavaju Las Palomas ukazuju da prema regionalnim španskim zakonima 44.000 stanovnika Zaidina bi trebalo da ima dve biblioteke. Takođe ukazuju da je nova biblioteka, na drugom kraju kvarta, predaleko od centra opštine i previše okrenuta ka studentima tako da stariji čitaoci ne mogu da nađu ono što im je potrebno.
Kvart je jedan od najsiromašnijih u Granadi sa porodicama koje žive zajedno u sićušnim stanovima zguranim u male zgrade povezane lavirintom uličica.
"Ova biblioteka je mala i ne može da opsluži ceo kvart", kaže volonterka Enkarnasion Gonsales Martin.
Zatvaranje Las Palomasa nije diplomatski odrađeno.
"Ona devojčica tamo, Marta", šestogodišnjakinja koja radi domaći na jednom od niskih stolova za decu, "upravo je popunjavala svoju prvu člansku kartu biblioteke kada je stigao poziv da se biblioteka zatvara i da svi moraju da odu", rekla je Gonsales Martin.
Deset nedelja kasnije organizovan je miran protest ispred vrata Las Palomasa kako bi knjige i police ostale u biblioteci ali je on završen tako što je policija podigla svakog demonstranta, uključujući i penzionere, a knjige su kombijem prebačene u novu biblioteku.
Grupa za podršku biblioteke ponovo je na ličnu inicijativu otvorila Las Palomas prošlog decembra.
"Jednostavno smo videli da su vrata otvorena", kaže Kalvo uz osmeh. Improvizacija i dobra volja zamenili su javna sredstva, porodice su poklonile 8.000 knjiga, a škole su dale police, saksije i nameštaj.
Struja za hitne slučajeve je dostupna u vidu kabla koji je provučen kroz prozor i preko koga se "zajmi" struja od suseda.
I pored svih problema, Las Palomas je ponovo postao centar Zaidin zajednice.
"Deca dolaze ovde iz domova gde nikada ne bi imala priliku da pročitaju knjigu jer nemaju ekonomske i kulturne resurse. Možda su u početku nevoljna ali sada znaju gde su im police i na kraju odlaze kućama sa knjigom", rekla je Kalvo.
Procenjuje se da oko 40 posto školaraca u Španiji trenutno nema pristup internetu pa mnogi koriste biblioteku da odu na internet – kada ima struje.
"Stanovi mnogih su zaista mali pa biblioteka služi kao čitaonica za decu", kaže Gonsalez Martin.
Van biblioteka, čitalačke navike Španaca su u najboljem slučaju promenjive. Od 2008. došlo je do pada prodaje knjiga od 40 posto ali je na sajmu knjiga u Madridu nedavno došlo do skoka u prodaji od 9,8 odsto a sve češće se pojavljuju biblioteke sa "mešovitim finansiranjem".
U Guadalahari lokalno stanovništvo sada finansira budžet biblioteke (koji je sa 150.000 evra 2012. pao na nula) a u Barseloni, u biblioteci Hosep Pons, volonteri pomažu u tome da ona opstane. U Jaizi na Kanarskim ostrvima seoski savet je posle 18 meseci razmatranja šta je to što im najviše fali u selu, osnovao biblioteku sa 4.500 knjiga.
Za bibliotekare-volonetere u Las Palomasu, najveća nagrada je što je njihova institucija ponovo postala deo života stanovnika.
Kalvo je ispričala priču o devojčici koja je danima sedela na klupi ispred biblioteke sa laptopom kako bi se nakačila na besplatan internet koji nije imala kod kuće.
"Stalno sam se pitala zašto neće da uđe i konačno, posle mnogo meseci, ušla je, izabrala knjigu i odnela je kući. Meni je to, posle toliko meseci, značilo da je sve ovo vredno truda".
Izvor: Tanjug