Mr Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije je godinama unazad jedan od najčešćih stručnjaka koji je sagovornik medijima širom zemlje na temu zagađenja vazduha. Poznat po inovativnom pristupu i posebnoj aplikaciji koja u realnom vremenu meri kvalitet vazduha širom zemlje, povezujući državni monitoring i građanska merenja (Xeco vazduh), Lekić je ovoga puta za SDCafe.rs govorio o uopštenom stanju u Srbiji, sa posebnim osvrtom na situaciju u Smederevu gde je, kako kaže „čaša malo punija“ nego u nekim drugim mestima.
SDCafe.rs: Dejane, 3. novembar je Svetski dan vazduha, kako ga ove godine dočekujemo?
Svetski dan čistog vazduha ne postoji u svetu, postoji samo u Srbiji. To obeleževanje je kod nas pokrenuto i prihvaćeno, ali ako potražite na internetu, uvek ćete biti upućeni na 7. septembar kao Međunarodni dan čistog vazduha.
Sve to govori o našoj apsurdnosti – mi smo skloni da nešto obeležavamo i promovišemo ono o čemu zapravo ne brinemo. Drugi deo te priče je poruka da bi možda, bilo najbolje da je kod nas svaki dan – Dan čistog vazduha. Jer smo veoma malo uradili na poboljšanju stanja kvaliteta vazduha poslednjih 15 godina i zato je važno da o tome svaki dan pričamo. Pa i danas.
SDCafe.rs: Šta bi bio zaključak stanja na osnovu zvanične statistike? Gde smo trenutno?
Relativno skoro je izašao zvanični izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji. U njemu je do sada nikad veći broj lokacija pokrivenih merenjima. Praktično, u svim mestima, gde se mere suspendovane čestice u Srbiji, osim u dva slučaja, vazduh je prekomerno zagađen.
I to ili u kontekstu srednje godišnje koncentracije PM 10 ili PM 2.5 ili sa prekoračenjem dozvoljenog broja dana sa prekograničnim dnevnim koncentracijama PM 10 čestica jer to su tri granične vrednosti koje se definišu zakonom.
Dakle, sva mesta u kojima se meri su u nekoj vrsti prekoračenja osim u Vršcu i Kikindi, oba u Vojvodni i imaju relativno bolji vazduh u odnosu na sva ostala u Srbiji.
SDCafe.rs: Došli smo u situaciju da u godinama kada se najviše govori o zagađenju vazduha, stanje postaje gore. Na primer, 2020. Radinac je sa 148 dana bio na prvom mestu po broju dana sa prekoračenjem u zemlji. U 2021. ih je bilo 146, ali su u međuvremenu na drugim mernim mestima „pregažene“ te prethodne pomenute vrednosti. Kao da stalno postavljamo nove, neslavne rekorde…
Stvar je u tome da je u nekim gradovima situacija postala gora, a istovremeno se pojavljuju neki novi na listama sa velikim problemima kao Novi Pazar i Pirot, to su nova žarišta. Tu imamo dva efekta.
Jedan je povećanje broja mernih mesta u državnom monitoringu koje mere PM čestice i praktično gde god se postavi merač, to mesto se nađe u prekoračenju. Dakle, ne da tamo nije bilo, nego mi do sada to nismo znali.
Sa druge strane, nema značajnih poboljšanja osim u nekim gradovima. U Novom Sadu je prethodni izveštaj pokazao neko poboljšanje, u Beogradu je u proseku bolje nego ranije, ali sada imamo delove grada koji su gori nego što smo mogli da zamislimo.
SDCafe.rs: Ukratko, da li to za nas u Smederevu znači da ovde nije mnogo bolje koliko na drugim mestima postalo još gore pa smo „pali“ na listi najzagađenijih?
Na žalost, bukvalno je tako. Kada vidite da je u Valjevu bilo 177 takvih dana prošle godine, šta reći… Kada odete u Leskovac i uzmete procenat na osnovu indikativnih merenja, ispostavi se da bi tamo, da ima kontinuiranog merenja, na osnovu tog proseka, od 365 dana, bilo 240 dana sa prekoračenjem. I ja garantujem da bi se to dogodilo u svakom mestu u Srbiji gde nije regulisano daljinsko grejenje, a takva je većina mesta.
Mi nemamo kompletnu, već samo tačkasto raspoređenu sliku. Sistemi za monitoring zapravo treba da pokažu neka žarišta, ali kod nas je sve žarište.
SDCafe: Gde trenutno vidite najveći problem?
Definitivno je to nekontrolisano spaljivanje kad počne grejna sezona. Mi inače tokom godine imamo stabilan doprinos zagađenju vazduha našeg energetskog sistema i industrije. Vi u Smederevu to dobro znate.
Imate železaru koja stalno emituje neke količine zaguđujućih materija, imate Kostolac koji nije tako daleko, vetar uglavnom duva kontra, ali to traje cele godine. Onda kada na to krene grejna sezona, sve je jasno.
Ljudi lože svašta, kupuju nekvalitetan ugalj, vlažna drva, imaju loše uređaje za grejanje u to niko ne investira, niko to ne prepoznaje kao problem. I oni praktično najviše utiču na sebe, sopstveno zdravlje, svojih ukućana.
Ne dolazi im do mozga da je to ozbiljan problem. Jer, „tako je oduvek bilo“. I nema veze. Idemo dalje i neka crknemo svi. To je taj naš fatalistički pristup stvarima i poslednja rupa na svirali kada treba da brinemo o sebi. I da prestanemo da radimo nešto što nije normalno.
SDCafe: Da, ali prosečan čovek, na primer u Smederevu, svaku priču o grejanju kao uzroku zagađenja, smatra odvlačenjem pažnje sa glavnog problema – industrije. I građani često negoduju jer se na njih praktično prenosi najveća krivica pričom o individualnim ložištima. Otuda, bar kod nas u Smederevu taj otpor prema ovoj temi. Kako to prevazići?
Evo o čemu se radi. Na primer, hoćete da sipate vodu u čašu. Ali čaša je već skoro puna. Ta skoro puna čaša je zagađenje koje vi već imate stalno od industrije, u slučaju Smedereva. U Smederevu je, dakle, ta čaša punija nego u Beogradu. U Šapcu takođe, tamo je „Zorka“. U Valjevu „Krušik“ koji radi 365 za svoj proizvodni proces.
Dovoljno je da u punu čašu dodate još samo malo. Dovoljno je i tih 11 gradskih kotlarnica koje imate na mazut. Eto, ne moramo da kažemo da su građani pre svega krivi. Ako je to sve tako i ako mi nismo u stanju da dopremo do svesti ljudi, dajte da onda izađu inspekcije.
Da se proverava tržište, da vidimo šta se to prodaje od uglja. Da se ispita drvo, da se ljudima objasne sve, ako treba i najtrivijalnije stvari za koje mislimo da bi svako trebalo da zna.
Ali možda neko ne zna da će manje potrošiti ako je drvo suvo, da će manje uglja potrošiti ako kupe kvalitetniji. Skuplje ga plate, ali je ujedno potrebna manja količina. Da znaju da treba da zamene peć, pa ne košta to ne znam koliko.
Znam da su ljudi siromašni, ali ja garantujem da svako ili bar većina, ima LCD televizor. Jer to smatra važnim. Ili da ima dobar auto. Ali ne smatra važnim da ima kvalitetnu peć.
Naravno da postoji jedan sloj društva koji je potpuno nemoćan, njima treba dodatno pomoći, i za sve postoji način. Da im se objasni zašto da ne lože otpad od nameštaja, stare cipele pa čak i pragove železničke, za to sam skoro čuo, da se na crnom tržištu prodaje, a to je samoubistvo. To je ekstremno kancerogeno.
SDCafe.rs: Svakodnevno imate uvid u situaciju na svim mernim mestima u Smederevu. Ako za centar grada i prigradska naselja kažemo da je problem grejna sezona, kakva je situacija u Radincu, menja li se nešto?
Sada su malo manje koncentracije, ali to ne mora ništa da znači jer veće zaključke nećemo saznati iz niza od tri ili pet godina. Treba nam stabilan pad koncentracije štetnih materija i da vidimo njihovo trajanje. Tek nakon toga možemo sa sigurnošću nešto da tvrdimo.
SDCafe.rs: Kada sumiramo priču, šta je najvažnija poruka, kako dalje?
Najvažnija poruka je ona s početka – da svaki dan bude dan posvećen problemu kvaliteta vazduha. Napomenuću još nešto. Klimatske promene, koje neki priznaju, a neki ne, ali se nešto očigledno dešava, kod nas imaju, i to je još jedan apsurd, pozitivan efekat.
Negativan je uticaj na prirodu uopšte, utičemo na efekat staklene bašte jer mi emitujemo ogromne količine štetnih gasova pre svega iz industrije i termoenergetskog sektora, ali pozitivan je u smislu smanjenja suspendovanih čestica. Jer, banalno je, ali istinito – manje traje grejna sezona i kraće traje grejanje koje je kod nas očigledno ogroman problem.
Oluja koja sada dolazi na Atlantiku, to su do sada nezabeležene pojave. E, takve stvari su rezultat tih promena i porasta temperature. Evo, mi smo do juče išli u majicama sa kratkim rukavima. A ja se sećam godina kada je u ovo doba padao sneg.
Dakle, toplijim zimama smanjuje se broj dana sa prekoračenjem. Ali to će nam doneti druge probleme, koje Srbija, na sreću i sticajem drugih okolnosti za sada izbegava.
Videli ste šta se dogodilo u Grčkoj pre par meseci. Svuda po svetu imamo ekstremne meteorološke pojave, oluje, poplave, pa u Meksiku šta se desilo prošle nedelje… A to su bile betonske konstrukcije, nije to kao u Oregonu kada odnese uragan kuću od drveta koja kao da je od kartona. Ovo su betonske zgrade koje su počišćene iznutra kao što vetar oduva maslačak.
SDCafe.rs:Kod nas su izbori i kampanja uvek povod da se neke teme stave u fokus, očekujete li da će priča o zagađenju biti aktuelnija u narednim mesecima?
Na žalost, mislim da neće. Sada su tu mnoge druge teme koje su visoko na agendi i bacaju u drugi plan ovu priču. A ja mislim da ovo je ključna tema. Jer, šta će nam sve ove druge teme ako mi živimo deset godina kraće nego prosečni Evropljani.