Home InfoDruštvo Laku noć beli ponosu – istina o skinhead supkulturi

Laku noć beli ponosu – istina o skinhead supkulturi

redakcija

Ovo je kratka priča o skinhead supkulturi, takođe je priča o tome koliko smo površni i koliko neoprezno i lako usvajamo informacije koje pokupimo iz medija. Preko ovog virtuelnog papira ću probati da vas uverim da nisu svi skinheads-i (skinsi) loši momci, odnosno da nisu nacisti. I sada ćete da pomislite da nema šanse da ću uspeti u toj nameri, da znate da su skinsi nasilni i netoleranti prema svima koji nemaju belu kožu. Evo ovako, da se dogovorimo na početku – otvorite um, pustite ovu pesmu i nastavite čitanje do kraja.

Claudette & The Corporation – Skinhead a Bash Them

Pesmom smo se vratili na kraj šezdesetih, u toj dekadi i nastaju prvi skinsi. Postoji priča da je sve krenulo iz Londona i da je mlada radnička klasa tražila nešto novo. Oni koji sebe nisu videli kao „decu cveća“ su na neki način bili autsajderi, bili su ponosni na svoje radničke uniforme i hteli su biti cool na neki svoj način – rezultat toga su kratke kose (ili obrijane glave) kako bi što drugačije izgledali od hipika.

Mogli ste ih preopoznati i po polo majicama, čizmama, jaknama, tregerima… Skinse je činila omladina siromašne i srednje klase Britanije, kao i Jamajčani koji su emigrirali u Englesku u potrazi za boljim životom. Pokreće ih ista jamajčanska muzika, slušaju ska, rege, dub… Rasizma nije bilo, sve ljudske rase su mogle ući u tu priču.


foto: jacobsmith

Problemi nastaju tek kasnije, tu negde početkom sedamdesetih je pokret postao baš popularan.

To su uvidele i političke partije koje su na svoj način, zajedno sa medijima, uspele da unesu pometnju među skinsima. Sve je više priče o tome kako engleska radnička klasa ostaje bez svojih poslova jer im otimaju doseljenici kojih ima sve više i više na ostrvu. Desničarske partije u tome vide profit i veliki broj glasača među „ćelavcima“, pa manipulacijom uspevaju da jedan deo prebace na svoju stranu i razjedine ih. Počinje borba između dobra i zla koja i dan danas traje.


foto: reddit.it

Negde malo pre toga se i punk muzika lagano uvukla u pokret. Bilo je onih koji su i dalje slušali rege, bilo je onih koji su prešli na pank, neki su slušali i jedno i drugo. Došlo je do brdo podela, neki su odmah skapirali šta se tu desilo i pozivali na jedinstvo, da se treba boriti protiv pravih a ne izmišljenih neprijatelja. 

– Reality punk is all together (Pravi pankeri se drže zajedno)
– Fighting each other just ain't clever (Boriti se jedni protiv drugih uopšte nije pametno)
– You've got the wrong enemy, you're picking on a friend (Imaš pogrešnog neprijatelja, napadaš prijatelja)
– If we don't stand together, then this is the end (ako se ne držimo zajedno, onda je ovo kraj)

 

The Business – Real Enemy

Just take a look around you, (Samo pogledaj oko sebe)
What do you see? (Šta vidiš?)
Kids with feelings, (Klince sa osećanjima)
Like you and me. (Ista kao što smo ti i ja)
Understand him, he'll understand you; (Razumi ga, razumeće i on tebe)
For you are him, and he is you. (Jer ti si on, i on je ti)

If the kids are united, (Ako su klinci ujedinjeni)
Then we'll never be divided. (Nikada neće biti razdvojeni)

Sham 69 – If the Kids are United

Političari nekih desničarskih partija kreću da pozivaju na rasne ratove i na taj način pale plamen mržnje kod jednog broja onih koji su vodili skinhead način života. Slušajući takve „dobre političke govornike“ kreću da okrivljuju druge rase za neke svoje probleme i tešku situaciju (zvuči vam poznato?).

Usvajaju simbole i salutiranja Trećeg rajha i kreću u napad. Prvi na listi su bili Kinezi, Indijci, Pakistanci…. Pravi, tradicionalni skinsi su i dalje vodili svoj način života, pili pivo, išli na koncerte, ponavljali da nisu oni ti skinsi koji napadaju druge. Za to vreme su se ovi novonastali eksponirali i bili dosta više zastupljeniji u medijima zahvaljujući svim lošim stvarima koje su radili. A bilo ih je mnogo. Neke nacističke grupe su krive za 20-30 ubistava, ubijani su tinejdžeri, studenti, žene, deca, starije i nemoćne, gej i strejt osobe, svih boja kože. 

Za to vreme, sve te podele su se raširile i Evropom, bilo je svuda i jednih i drugih. Naci skinheads-i su svoju revoluciju sprovodili svaki na svoj način. Rusi su napadali Čečene, Nemci Turke, Balkanci Rome… I dalje su mi u sećanju neka ubistva tokom devedesetih u Srbiji, kao i ono, čini mi se, iz 2001. godine.

Verujem da i vi pamtite ubistvo glumca Dragana Makse Maksimovića, kada ga je grupa naci-skinsa prebila na smrt jer je mislila da je Rom. 

Tradicionalni skinsi su i dalje uglavnom bili van politike, slušali punk i muziku sa Jamajke, kao odgovor na ove naci nasilnike povećava se broj onih koji sve više ističu da su protiv rasnih predrasuda.
Svet na sve to gleda kao da ga ne interesuju te podele, sve svrstava u isti koš. Svi ti skinsi su za obične ljude bili zli, čak i oni koji samo idu na koncerte da bi igrali uz rege i ska!!!

Svako ko je imao obrijanu glavu i nosio čizme je bio negativac. Sećam se da sam i ja kao klinac na sve to gledao dosta uplašeno, i meni su svi bili isti. Film Romper Stomper iz 1992. je bio dosta popularan u školi. Tada nismo ni znali ko je glumac Rasel Krou (Russell Crowe), znali smo samo da je Hando mnogo opasan lik i da je pravi skinhead. Koliko samo nismo imali pojma ni o čemu. Sedam godina nakon tog filma izlazi i American History X sa Edward Norton-om. Koliko god su to dobra ostvarenja, mislim da su samo dodala ulje na vatru. Toplo ih preporučujem, kao i dokumentarni film Skinhead Attitude iz 2003. koji govori o istorijatu celog pokreta.


foto: IMDB

Konstatacija da su svi skinsi isti se i danas često čuje na ulici, među ljudima, u medijima….

Baš zbog toga je i nastao ovaj tekst. Čuli ste sigurno za onog dečka u Nišu koji je nedavno izboden jer je nosio majicu sa natpisom „Antifašista“, videli ste i na internetu one njegove mlade sugrađane pre desetak dana kako salutiraju, govore „Srbija Srbima“ i provociraju svoje komšije. Siguran sam da ni oni nemaju pojma o celoj ovoj priči i zašto to rade, kao što ni vi niste znali pre ovog teksta. Preporučujem da ispratite SHARP-ovce i TROJAN-ce koji se dugi niz godina bore protiv rasizma, pokušavaju i da obrazuju ljude i kažu da nisu svi skinsi nacisti.

Stereotipi su svuda oko nas, nisu svi Amerikanci glupi i debeli, nisu Srbi najbolji i najpametniji, nisu svi skinsi nacisti!!!! 
Prošle  nedelje se održao Exit festival u Novom Sadu. Jedan od bendova bio je i pravi skinhead bend, Booze & Glory koji dolaze iz Londona. 

U ovom spotu ćete videti Trojan i SHARP obeležja i tetovaže, ova skraćenica dolazi od imena Skinheads Against Racial Prejudice (Skinhedi protiv rasnih predrasuda). Trojanci koji slušaju „crnačku“ muziku takođe nikako ne mogu biti rasisti, poznati su i pod imenom Trads (Tradicionalisti).  

Priča nikako nije jednostavna, borba još uvek traje. Nikako ne treba ignorisati nasilje, treba se boriti protiv toga. Mi kao grđani bi trebalo da se borimo na naš način – edukacijom i vaspitavanjem mlađih. Država bi trebalo da se bori protiv ovih ekstremističkih oblika dosta agresivnije, baš im se dugo gledalo kroz prste, ne znam samo koliko bi još ljudi trebalo da pogine da bi se nešto promenilo?!
 
Ovo je isuviše obimna tema da bi se obradila ovim jednim tekstom, samo je milioniti deo koji je ispričao lik koji voli da sluša muziku anti-fašističkih skinsa, i koji je nekako uspeo da spoji sve ove rečenice.

Nisu svi skinsi loši momci!!!! Budite saosećajni, budite normalni, borite se protiv rasizma, netolerancije, naci-skinsa!!!! 

Ps: Na kraju sam hteo da vam preporučim još par kvalitetnih bendova sa anti-rasističkim skinhead članovima koji bi vam možda bili interesantni da ih čujete. Slobodno napišite u komentarima ako bi hteli da čujete još muzike, dodaću ako budete hteli.

The Hacklers – Out On The Streets

Novitet od pre par dana – The Old Firm Casuals – Casual Rock 'n Roll

Bad Manners – Skinhead Love Affair
 

GOOD NIGHT WHITE PRIDE!!!!!

 

Autor: Miloš Necić
SDCafe.rs

Izvor: SDCafe

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!