Brazilski pisac Paulo Koeljo objavio je novi roman. U njemu nam otkriva šta se dogodilo u Jerusalimu uoči invazije Krstaša za vreme Prvog krstaškog rata. Koeljo vešto kombinuje realnost i fikciju prilikom kazivanja priče o čoveku poznatom pod imenom Kopta, koji se spominje u spisima, koje je nekoliko vekova kasnije pronašao jedan Englez.
„Ova priča je zasnovana na vrednostima, a vrednosti nisu fikcija. One preživljavaju test vremena”, izjavio je autor.
Godina je 1099., dok se Jerusalim priprema za invaziju krstaša, Grk po imenu Kopta saziva sastanak na koji poziva sve stanovnike grada. Znajući da je poraz neminovan, poručuje stanovnicima da mudrost traže u svakodnevnom životu, u izazovima i teškoćama sa kojima se suočavaju, da je istinsko znanje u ljubavi bližnjih, u krizama, slavi i svakodnevnom kontaktu sa smrću, koja je neizbežna.
Priča se potom seli u 1974, kada britanski arheolog ser Volter Vilkinson u blizini mesta Nag Hamadi, u Gornjem Egiptu, pronalazi pergament na arapskom, hebrejskom i latinskom jeziku. Nakon što je Odeljenje za antikvitete muzeja u Kairu analiziralo pergament, ispostavilo se da je spis napisan u 4. veku nove ere, tačnije oko 1307. godine.
Akra je bio utvrđeni deo seleukidskog Jerusalima u 2. veku pre nove ere, a njegova tačna lokacija je i danas predmet rasprave među istoričarima. Seleukidsko kraljevstvo je zauzimalo prostor nekadašnjeg Persijskog velikog kraljevstva.
Koeljo je ser Volterovog sina upoznao u Velsu na Božić 1982. godine. Tada je čuo priču o otkriću britanskog arheologa, ali kako mu je Volterov sin rekao, niko tome nije pridavao nikakav značaj.
Međutim, 30. novembra 2011., pisac je od Volterovog sina dobio kopiju teksta o kojem je čuo priču na sastanku i tako je nastao "Rukopis pronadjen u Akri", prepis tog manuskripta, koji je nesumnjivo postao svetski bestseler kao i sva ostala dela ovog velikog pisca.
Inace, Koeljove knjige objavljene su u 168 zemalja sveta u tiražu od preko 145 miliona primeraka. Njegov najpoznatiji roman "Alhemicar", koji mu je doneo svetsku slavu, 2009. je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao delo živog autora koje je prevedeno na najviše jezika.
Branislav Stojić