Na ovo pitanje, odgovor je, rekonstruišići našu dvorsku kulturu i umetnost, dala Smederevka – dr Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica. Doktorirala je pre dve godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a iz tom prilikom nastalog rada, proistekla je i knjiga, “Umetnost i dvorska kultura u Srbiji 1872 – 1903.” nedavno objavljena u saradnji sa Centrom za vizuelnu kulturu Balkana pri pomenutom fakultetu.
Podsećamo, Snežana je magistrirala upravo radom o Vili Obrenovića, zdanju o kome se pre toga veoma malo znalo, što ju je i podstaklo na dalja istraživanja, a potom je i za doktorsku disertaciju odabrala temu koja se odnosi na dinastiju Obrenovića. Konkretno, u knjizi je uporedni prikaz dvorova kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovića u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Takovu i Smederevu. “To istraživanje je podrazumevalo proučavanje novopodignutih dvorova i dvorova koje su oni koristili za svoje rezidencije i uopšte, proučavanje njihovih ličnosti, jer uticaji na to kako će dvor da izgleda, kako će biti opremljen, kakvi su odnosi sa umetnicima, umnogome zavisi od lične kulture vladara. Milan Obrenović je bio jedan od naših najmodernijih vladara, usvojio je kulturu evropskih dvorova i na njima bio dobro pozicioniran. Bio je zapravo čovek francuske culture, još za života Mihajla Obrenovića, Milan je bio poslat u jedan francuski licej. Njegova žena, kraljica Natalija je takođe bila francuskog obrazovanja, a i njihov sin, kralj Aleksandar je formiran kao svetski čovek, kao mlad mnogo je putoao, poznavao je Italiju, Rusiju, Francusku, Austriju” – kaže za SDCafe.rs dr Snežena Cvetković.
Predstavljena knjiga, značajna je za nacionalnu istoriju umetnosti, a na pitanje koliko je bio težak i zahtevan rad, naša sagovornica kaže da jeste bilo prilično posla, ali i da su se sklopile neke srećne okolnosti:
Imala sam sreće u tom celom istraživanju. Projekat koji je pokrenuo Muzej rudničko – takovskog kraja u Gornjem Milanovcu „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“ je okupio kustose, bibliotekare, arhivske radnike, slobodne istraživače iz Beča i Pariza. Iz muzejskih, bibliotečkih i arhivskih depoa je isplivala velika građa. Imala sam mnogo kontakata sa ljudima čiji su preci bili bliski sa Obrenovićima. Izražavam zahvalnost Mirjani Čanić Radojlović čiji je prededa bio komornik kraljice Natalije i koji je u Smederevu imao Vilu Milica, Smederevcima poznatiju kao Vila Đurđevi vajati. Ta porodica Simonović je bila bliska sa Obrenovićima. Tokom letnjih odmora su se intenzivno družili, a ćerka Aleksandra Simonovića, Olga, pisala je memoare i uspomene na to vreme. Njeni memoari do sada nisu objavljeni, čuvaju se kod gospođe Mirjane koja je i poreklom Smederevka. Značili su mi i razgovori sa Brankom Stojanovićem, rodom iz Petrovca na Mlavi, profesorem književnosti koji je čitav život proveo u Parizu sakupljajući predmete vezane za kraljicu Nataliju. Naravno, tu su i arhivski fondovi, a posebno bih izdvojila i Milana Jovanovića Stojimirovića, našeg Smederevca koji mi je bio dragocen saputnik u ovim istraživanjima jer je on tokom svog života, mnogo energije uložio u razgovore sa ljudima koji su Obrenovićima bili bliski. Tokom Drugog svetskog rata, imaom je intervju sa Ružom Orešković, dvorskom damom kraljice Natalije. Ona je takođe bila i naslednica vile u Smederevu jer je Oreškovićima to imanje pripalo posle ubistva Aleksandra i Drage. Dragoceni su bili i podaci dobijeni od Đorđa Savića, potomka Antonija Oreškovića. Uživala sam radeći na tome, naravno.
Značajni su, dodaje Snežana, bili i invetari koje je državna komisija 1903. godine napisala kada je popisala imovinu Obrenovića u Srbiji. Na prvi pogled, ti inventari mogu da deluju šturo, ali kada im dodamo sećanja putopisaca, memoare, aukcione kataloge, počnemo da gradimo širu sliku i povezujemo rasute činjenice. To upravo ono čemu se Snežana najviše posvetila – da napravi konstrukciju naših dvorova jer na žalost, mi nemamo dvorove sačuvane u tom obliku kako je to u drugim evropskim zemljama. Upravo zato je smederevski dvor Obrenovića izuzetno važan, poručuje dr Snežana Cvetković.