Kako je na početku podsetio Milan Ranković, urednik likovnog programa CZKS, Živan Vanja Panić rođen je i živi u Smederevu, a fotografijom se bavi od 1982.godine.
Dobitnik mnogih pohvala i nagrada, a poslednjih godina izlaže isključivo samostalno. Izložba „Kada ide mesec na spavanje“ – Vinarija Zvonko Bogdan, organizovana je povodom obeležavanja Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i vinara.
Izložba je nastala 2018.godine. Nikada nije bilo u planu da ugleda svetslost dana. Ali, sticajem okolnosti, prošle godine je izložena u Vršcu.
Kada sam fotografije video u galeriji, jer na kompjuteru i monitoru ne možete da vidite kakve su zaista, kada sam ih doživeo, bilo mi je žao što nisam dozvolio toj izložbi da ima svoj život.
Ona se nekako sama izborila protiv mene da zaživi svoj život. Moje izložbe su otvarali najveći jugolovenski umetnici, slikari, grafičari. Večeras imam posebno zadovoljstvo da je otvori jedan doktor umetnosti. Za mene ovo je poseban dan – poručio je autor.
Doktor umetnosti, vajar Zoran Kuzmanović je sa okupljenima najpre podelio sećanja na iskustvo sa prve godine fakulteta. Tada je priča o uvođenju u istoriju umetnosti bila povezana sa pričom o fotografiji. Bila je fascinantna i na njega lično je ostavila veliki utisak:
S jedne strane je realni svet, fizički, onaj u kome postojimo, okruženi predmetima i materijom. I naspram toga, drugi, metafizički svet. U čijem je centru čovek, umetnik, koji kroz doživljaj tog sveta, emociju transponuje u umetničko delo.
Razlika između tih svetova je jako specifična. Fotografija je najkomplikovanija vrsta vizuelne umetnosti. Umetnik mora da prepozna momenat kada treba da zabeleži sliku sveta i da napravi od toga umetnički doživljaj.
Ono kako mi je Vanja objasnio kako on to radi se poklapa sa onim kako ja shvatam fotografiju. Radi se o jednoj vrsti meditacije, skoncentrisanosti na trenutak kada treba da se uradi fotografija, zatim, na obradi teme.
To je jedna specijalna vrsta kontemplacije, uvođenja i dovođenja u stanje koje je potrebno da bi se realizovalo trenutak stvaranja fotografije.
Gledajući izložbu, vidim da se radi o dokumentarnom žanru. Razložene su na tri vrste radova. Tu su oni koji se tiču prostora i ambijenta. Zatim radovi u crno – belom kontrastu gde su detalji kapija i ograda, gde je valer i kontarst spolja i to dolazi do izražaja. I treća vrsta, gde je reč o Zvonku i psihološkom momentu zahtevnosti i pokušajima da se portret tog čoveka oživi – rekao je Kuzmanović.
Kako je dodao na kraju, lični doživljaj je ono što oblikuje svaku fotografiju i daje završni utisak kako bi se zaokružila celina umetničkog doživljaja.
