Kako će kula biti ojačana odlučiće stručnjaci koji počinju ispitivanja narednih dana.
Tokom savezničkog bombardovanja 1944. jedna od tri bombe koje su pogodile Tvrđavu pala je u podnožje ove kule odvojivši je od Varoškog bedema s kojim je pet vekova činila celinu. Nakrivila se za pet stepeni, baš kao Krivi toranj u Pizi, s tim što je ovde razlika između osnove i vrha kule na 20 metara od tla skoro dva metra. Da sve bude gore, poslednjih godina javile su se nove pukotine posle poplava koje ovaj deo Smedereva često pogađaju, a počeo je da se kruni i kamen.
Regionalni zavod za zaštitu kulture u Smederevu prošle godine počeo je revitalizaciju Jezavskog bedema, a sada je na red došla i kula 11. U toku su statička ispitivanja na osnovu kojih će se sačiniti projekat sanacije. Još nije izvesno da li će kula biti ispravljana, što je skuplja varijanta, ili poduprta šipovima, što je već rađeno na kulama koje su manje oštećene.
– Pretpostavljena dubina temelja je oko šest-sedam metara. Predstoji nam sondaža terena kako bi se ispitalo stanje supstrukcije kule i na osnovu dobijenih podataka i analize stanja biće određeni dalji radovi na statičkoj sanaciji, uporedo s tim i na konzervaciji i restauraciji – kaže Dejan Radovanović, arheolog u Regionalnom zavodu za zaštitu kulture.
Mada se pominje da će kula biti ispravljena, da je, navodno, reč o izuzetnom arhitektonskom poduhvatu, Radovanović kaže da još nije odlučeno šta će biti rađeno, s obzirom na to da je u pitanju složena i skupa tehnologija.
– Pitanje je da li uopšte da je ispravljamo, ne samo zbog cene eventualnih radova. Kula ovakva kakva je, svedočanstvo je tih događaja. Nije rešenje da sve doteramo i ispeglamo i Tvrđavu vratimo u stanje iz 15. veka. Tvrđava je živela i živi i 500 godina posle toga i razni događaji kroz koje je prolazila su takođe zanimljivi – smatra Radovanović. Već narednih nedelja biće urađena sondiranja. Ovaj deo operacije je visoko rizičan s obzirom na sadašnje stanje, pa je predviđeno da se sondiranja izvode kaskadno, kako bi se predupredila opasnost od obrušavanja bočnih strana.
Najviše stradala u 20. veku
Smederevska tvrđava je srednjevekovni grad oblika nepravilnog trougla, sa 25 kula, koje su visoke i preko 20 metara, sa bedemima visine oko 10 i širine do 4 metra. Prostire se na površini od skoro 10,5 hektara, zbog čega se smatra jednom od najvećih srednjevekovnih tvrđava ravničarskog tipa u Evropi. Podigao je despot Đurađ Branković 1430. godine, na ušću Jezave u Dunav, a tokom burne prošlosti nekoliko puta je zidana i rušena, osvajana i oslobađana. Tvrđava je, uprkos ratovima, bila izuzetno očuvana sve do 20. veka. Za vreme Prvog svetskog rata i prelaska Austrijanaca preko Dunava, stari grad Smederevske tvrđava je bombardovan topovima kalibra 42 centimetra i teško je oštećen. Još veća razaranja pretrpela je u Drugom svetskom ratu, prvo od eksplozije skladišta municije, 5. juna 1941, godine potom i pred kraj rata, kada su je bombardovali saveznici.
Izvor: Blic