Home InfoDruštvo Dunavski vetar – Džejk Njubruk

Dunavski vetar – Džejk Njubruk

redakcija

Divno je živeti na velikoj reci. Osim raznolikih pejzaža, što nam – čak i u prostornoj statičnosti     kojoj smo dati – ukazuju na neponovljivost svakog dana i momenta, voda donosi nove i drugačije vibracije sa strana sa kojih ide… I odnosi naše daleko od nas, što je isceljujuće, ali to je već deo neke druge priče. Sredinom septembra može čovek baš lepo da uživa na obali Dunava. Riblja čorba u nekom od lokalnih restorana pravi je izbor za jedan takav plavi dan. Ni jedan dan na Dunavu nije običan, ali neki su ipak malo neobičniji od ostalih. U lokalnom restoranu na obali Dunava našao se Džejk Njubruk (Jake Newbrook), atleta i avanturista koji je Dunavom stigao do Smedereva.

Dunavom stigao do Smedereva čak iz Beča. Sedi za stolom uz espreso i cigaretu, i razgovara sa konobarom na nemačkom. Sasvim običan momak. Ne odaje utisak da je nekakav sportski fanatik, kao što bi neko ko zna njegovu priču možda pomislio. Sami smo na terasi iznad reke, i ubrzo započinje razgovor sa nama. Njegov engleski je savršen. Oči zažarene, sijaju na nas, osmeh ide oko glave. Ko je ovaj momak?

Džejk putuje Dunavom već neko vreme, i planira jos 72 dana da bude na vodi. Do Crnog mora, pa do Grčke, pa do Sicilije. Uau! Zapanjenost sa naše strane prošla je bez dodatne pažnje i zaustavljanja na tome.  Čamčić mu je tu parkiran, o da; samo su on , i čamac, i oprema. Gde spava? – Pa, spava gde stigne. Ulogori se negde, ima mrežu-ležaljku sa zaštitnom mrežom protiv komaraca, priča, i pokazuje nam slike na svom tabletu. On se zaustavlja kad se umori, upoznaje ljude, razgovara. Piše i blog o tome redovno, ili pravi video-blogove, koje prate ljudi putem njegovog sajta, pa nekad zastane da obavi dnevne “digitalne” zadatke.  Mora da je divno biti sam sa rekom. – O, da, kakav divan prostor za meditaciju. Biti sam sa sobom.  Pročistiti dušu. A vremenske nepogode? – Bilo ih je nekoliko. Dosadno je kad je kiša, nije nimalo prijatno, ali je izazov. Čuj, izazov! Na sred Dunava, po kiši, mokar do gole gože. Bravo, Džejk. Ok, hajde da vidim ja taj njegov čamčić.


Čamac malen, kao kajakaški, mada drugačiji ipak. Ne razumem se mnogo u to. Vidim plastičnu platformu, i pitam kako se to otvata da on sedne u čamac. – U tom “čamcu” se ne sedi. Na njemu se stoji i vesla. Da, na tome se stoji i vesla! Moja zapanjenost opet prolazi skoro nezapaženo kod ovog duhom živahnog mladića, koji se prihvata vesla i započinje objašnjavanje kako to funkcioniše. Oduševljena, moram da isprobam. Izuvam se bosa i stupam na tu ”surfersku dunavsku dasku”. Bogami, nimalo jednostavno. Plastični čamčić je toliko lagan, tako uzan. Veslo idealne veličine prema ljudskom telu, ali tako malo prema Dunavu! Pokušaj pomeranja na vodi nije nimalo jednostavan! Delići sekunde fale da se moje plovilo prevrne, a ja zaplivam Dunavom. Treba održati ravnotežu, a pritom koristiti veslo. Nisam odmakla ni metar i po od obale, razume se. Dovoljno da ukapiram na koji način ovaj mladi čovek savladava rečne kilometre… I svaka mu čast!

I on se na toj dasci spušta Dunavom? Ovo nije moguće. Sa osmehom, pun života, Džejk priča kako nije posebno trenirao za to, ali da je to sigurno moguće izvesti. On surfuje, to da, i voli vodu, zato poslednjih godinu dana živi na Novom Zelandu. Polu-Austrijanac, polu-Amerikanac, on je rastao u Evropi, a potom u Bostonu. Zanimljiv spoj. Šta je sve stigao sa svojih 25 da uradi, završi, započne, pa ne završi – to je samo za čuđenje nama sa ovih prostora, kojima sistem ne daje tako dobre uslove da vodimo svoje profesionalne u punom smislu. No, to je njemu sve sada nebitno. Hoće da je slobodan, i zato se odlučio za to. Oduševljen pričom o milioneru i pecarošu, potvrđuje da je baš u tome poenta: od potpune slobode deli nas naš izbor. Svako može da učini što i on. Ipak, hrabrost nemaju svi, dragi Džejk, i takva je čast upoznati te.

Ostaće sa nama, drago mu je da smo ga pozvali, nastaviće svoj put ujutru. Priči nikad kraja sa Džejkom. Džejk zna mnogo o društveno-političkoj situaciji u svetu, pa i u našim krajevima. Oduševljen je Srbima, dopada mu se neposrednost i prijateljski pristup ljudi koje je upoznao. Interesantno je kako vidi našu Srbijicu; srce mi je bilo puno da neko kao on ima tolike reči hvale za nas, i da zapravo zaista vidi prave vrednosti ovde.  Postavlja pitanje kako je moguće da u divnoj zemlji sa divnim ljudima mi ne možemo da se bolje ekonomski organizujemo. ( Malo je jedna noć za to, Džejk.)

Džejk razgovara o umetnosti, o nauci. Fan je Nikole Tesle i zna suštinu njegove naučne poetike. On vidi dekadenciju kupoholičarskog zapada, i žali ljude zarobljene  sopstvenim mozgovima, sopstvenim shvatanjima koja su im mahom nametnuta…. Ponosan na tekovine Sjedinjenih Američkih Država u periodu njene rane istorije, postiđen onim što ta država danas čini. Svestan. Intenzivan svakog trenutka, o čemu god da govori ili sluša, prirodan u delanju i odnosu prema nama, baš kao da je porastao eto tu, na Dunavu. Slobodan. Budi u nama osećaj da je život lak i dubok. Prolazi kao vetar kroz naše duše, ovaj realni poeta sa dunavskih talasa, kojima donosi vibracije novih strujanja, nove epohe slobodnih, samovoljnih, pitomih, živahnih ljudi. Životnih ponovo. Otrgnutih iz lanaca sparušene nam civilizacije.

Prođe kao divni ranojesenji vetar Džejk Njubruk kroz Smederevo. Bacam pogled ovih dana na njegov sajt  jakenewbrook.com da vidim dokle je ovaj dunavski vetar dogurao (praćen je putem gprs-a),  a pratim ga i na fejsu (Jake Newbrook). Evo, ko je on.

 Zapamtimo ovo lice i ime, i budimo radosni što smo imali čast da prođe i kroz naš grad.

N.R.

Izvor: SDCafe

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!