DRUGOVAC – Naše selo, naši ljudi

Drugovac je naseljeno mesto u Podunavskom okrugu. Od Smedereva je udaljeno 17 kilometara.

U 18. veku naselje pored reke Konjske koje se zvalo Desimić, sa oko petnaestak kuća, napala je kuga. Seljaci su se selili na sigurnije mesto- današnji Drugovac. Tu su prvo gradili kolibe od drveta i blata, da bi ih kasnije zamenili kućama.

„Podaci koji još nisu objavljeni kažu da se Drugovac pominje 1428. godine u hrizovulji deposta Đurđa Brankovića gde piše da daje četiri sela, među kojima je i Drugovac,  na upravljanje jednom svom vitezu. Pominje se u aračkim spisima a ima ga i na karti Smederevskog sandžakata. Naziv sela, po nekima, potiče po plemićkoj lozi Drugovića- to su bili obučeni vitezovi uz kralja ili cara. Prve porodice su Vitorovići, Topalovići, Radišići, Stanojevići“, priča za SDCafe.rs Milosav Ilić profesor psihologije i pedagogije u penziji, hroničar Drugovca.

Miroslav Ilić

U aračkim spiskovima početkom 19. veka spominje se Drugovac, koji je 1818. imao 41, a 1882. 45 kuća. Godine 1846. selo je imalo 72 kuće, a po popisu iz 1921. u Drugovcu je bilo 333 kuće sa 2059 stanovnika. Prema popisu iz 2011. bilo je 1566 , a 2002. 1906 stanovnika. Danas Drugovac ima oko 1.600 žitelja.

U toku Drugog svetskog rata ovde se dogodio stravičan zločin 29.aprila 1944. godine kada su ubijen 72 civila.

„Drugivčani su učesvetvovali u svim ratovima. U Karađorđevom ustanku devet Drugovčana je nastradalo, ali taj istorijski podatak nigde se ne može naći. Mi ga imamo po usmenom predanju. U ratovim od 1912. do 1918. godine poginulo je 129 Drugovčana“, svedoči profesor Mića Ilić, svojevrsni hroničar svoga sela i pisac. Do sada je objavio tri knjige, reč je o monografijama, dok još pet čekaju da ugledaju svetlo dana.

Kako smo od njega sanali, u Drugovac se 1780. godine kao dečak sa majkom doselio Stanoje Glavaš. Mnogi ne znaju da je u selu zasadio dud koji se i danas zove Stanojev dud, i to je istorijski značajno mesto za Drugovac.

Na inicijativu narodnih starešina iz Drugovca, Ministarstvo prosvete i crkvenih dela je donelo ukaz da od školske 1863/64. godine otpočne sa radom drugovačka osnovna škola. U kući, koju su Drugovčani otkupili od Miloša Milića, kapetana u vojsci kneza Miloša, nastava se odvijala sve do 1928. godine.  Od 1928. godine školska nastava se odvijala u tri privatne zgrade. Nakon oslobođenja, Drugovčani su pristupili izgradnji zadružnog doma, koja je završena 1950. godine. Dobrovoljnim radom ispečeno je milion i petstotina hiljada komada dobre cigle, od čega je veći deo ugrađen u zidove zadružnog doma. Pošto nije bilo novaca da se za drugovačke đake sagradi nova škola, a kako se broj učenika iz godine u godinu povećavao, sedam godina kasnije, odlukom mesnih vlasti, objekat je ustupljen za adaptaciju u školsku zgradu, jer se smatralo da je škola važniji prioritet od zadružnog doma. Zgrada je adaptirana u savremenu školu 1956., a godinu dana kasnije, u njoj se odvijala nastava od prvog do osmog razreda.

U proteklih 150 godina rada škole u Drugovcu, nastavu je izvodilo 280 učitelja, nastavnika i profesora. Prvi učitelj je bio samouk, a Svetozar Ivković bio je prvi stručni učitelj. Učio je drugovačke učenike od 1882. do 1922. godine. a svojim kvalitetnim radom škola je postavila nove standarde učeničkih postignuća u Smederevu.

Osnovna škola „Svetitelj Sava“, sem matične, osmogodišnje škole, ima i podružna odeljenja nižih razreda u Badljevici i u Suvodolu.

U poslednjim godinama opremljena je i učenička biblioteka, kao i stručna biblioteka, koje danas raspolažu sa preko tri hiljade objavljenih naslova. Najznačajnija donacija, koja će doprineti poboljšanju nastave informatike, dvadeset savremenih računara, stigla je ovog aprila od Saše Stevanovića, žitelja Pariza, nekadašnjeg učenika Drugovca.

Ono što sve zabrinjava i ovde kao i u drugim seoskim sredinama je sve manje dece u klupama.

„Katastrofično se smanjuje broj dece u školama.  Nekada je ovde bilo po 300 i više đaka. Kada sam otišao u penziju pre nekoliko godina bila su 162 učenika. U vreme velikih ratova i bede, bio je najveći natalitet, te mislim da ekonomski faktor nije presudan  već naša razduhovljenost“, smatra Milosav Ilić  nekadašnji direktor drugovačke škole.

Drugovac se prostira na oko 2.400 hektara. Prema rečima meštana, mnogo je zaparložene zemlje koja se ne obrađuje. Reč je o čak  700 hektara.

Ovde je nekada dominirala ratarska i stočarska proizvodnja. Stočarstva više skoro da nema, vinogradi su povađeni. Ovo je sada pretežno voćarski kraj a najviše se gaje breskve, jabike, kajsije i šljive.

Malo je mladih koji ostaju na selu. Jedan od retkih je Stefan Savić.

„Kod mene nije bilo dileme, ne vidim sebe van sela. Moje opredeljenje je bilo jasno – da nastavim porodičnu proizvodnju voća, jer volim da budem svoj na svome. Neki se vraćaju, ali retko ko živi isključivo od poljoprivrede. Pre je to neki dodatni izvor zarade. Mora mnogo da se radi da bi se živelo od poljoprivrede“, kaže za SDCafe.rs Stefan Savić koji ima deset hekatara zasada pod voćem.

„Ovde se ljudi i profesionalno i iz hobija uglavnom bave voćarstvom. Najviše se uzgajaju se brskve, jabuke, kasjsije i šljive. Ja sam se opredelio za breskve i jabuke, ali imamo i nešto šljiva, jagoda i ostalih kultura. Uglavnom se trudimo da imamo zaokupljenu i iskorišćenu čitavu proizvodnu godinu. Voćarstvo je biznis postalo kao i svaki drugi. Za plasman naših proizvoda se borimo sami i trudimo se da sami to obezbedimo jer najgore je kad država nešto obezbeđuje, to znači damah da je minimalac.“– zaključuje Stefan.

U Drugovcu je postojalo i kulturno umetničko društvo koje trentno ne funkcioniše. Saznali smo da je u plano obnavljanje članstva i ponovno aktiviranje KUD-a. Nekada je postojalo i planinarsko društvo koje je takođe ugašeno.

Od udruženja koja egzistiraju tu je fudbalski klub i lovačko udruženje.

U selu se nalazi crkva Vaznesenja Gospodnjeg.

„Drugovačka parohija obuhvata i selo Badljevicu sa kojim se graniči. Tokom sledeće godine crkva će proslaviti 130 godina svog postojanja. Prve bogoslužbene aktivnosti se pominju 1860. godine kada je selo Drugovac pripadalo Kolarskoj parohiji. Prvi sveštenik bio je Mihajlo Stevanović kji je bio rodom iz Binovca. I njegovim čestim posetama drugovcu rodila se i ideja da se podigne crkva u selu.  1892. godine se počinje sa podizanjem crkve. Izgradnju crve najviše je pomogao Živan Milosavljević, trgovac i narodni poslanik, koji je ustupio plac ali i novčana sredstva za početak radova. Za samo godinu dana crkva je podignuta i osveštana.“– govori za SDCafe sveštenik Vladimir Popović.

Crkva nikada nije bila rušena a 1998. godine obnovljena je krovna konstrukcija.

„Drugovac je veoma lepo selo sa velikim potencijalom. Ljudi su dobri i hoće da se odazovu pozivu crkve. Ono što mene raduje, jeste da sam primetio da u poslednje vreme, par godina unazad dosta mladih je počelo da dolazi u crkvu. Verujem da veliku zaslugu ima i veronauka kao predmet u školama, i da se mladi vraćaju pravim vrednostima. Jer čovek je po svojoj prirodi religiozno biće a kada tu religioznost nema u sebi on je prinuđen da luta i istražuje i po raznim stranputicama. Kada otkrije veru postaje privržen crkvi ali i svojoj porodici i prijateljima i svojim bližnjima.“ – zaključuje za SDCafe sveštenik Vladimir Popović.

SDCafe.rs

* Projekat Naše selo-naši ljudi je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva.
Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne izražavaju stavove sufinansijera.