Home Info Dobrotvori Grada Smedereva – Stevan Kuzmanović Kršljanin

Dobrotvori Grada Smedereva – Stevan Kuzmanović Kršljanin

redakcija

Devetnaesti vek, naročito druga polovina, bio je doba procvata trgovine u Smederevu. Bogaćenje trgovaca proizvodilo je i darivanje grada zadužbinama. Među njima svakako je najmoćnija zadužbina Stevana Kuzmanovića Kršljanina, višespratnica, na uglu današnjih ulica Dimitrija Davidovića i 17. oktobra.


Zadužbina je skrnavljena na više načina. Nakon Drugog svetskog rata njena autentična fasada je izmenjena nauštrb ideja arhitekture socrealizma. Nikada na zadužbini Stevana Kuzmanovića, koju je nesebično darivao Smederevu, nije postavljena tabla sa natpisom o ktitoru. Generacije ne znaju ni danas ko je bio ovaj veliki čovek. 

Ovaj smederevski dobrotvor u svoje vreme imao je bar ulicu koja je sećala Smederevce na njegovu ličnost. Sada je nema!

Ni ostali smedervski dobrotvori i ugledni građani nemaju svoja obeležja ni ulice.

Današnja Omladinska ulica, u kojoj se nalazi zgrada Gradske uprave, pre Drugog svetskog rata nosila je ime časnog prote Milutina Banića, takođe smederevskog dobrotvora i jedinog sveštenika u pratnji knezu Mihailu Obrenoviću na njegovom putu u Carigrad 1867. godine. Na mestu gde se nalazila kuća poslednjeg u nizu smederevskih dobrotvora Milana Jovanovića Stojimirovića, u kojoj je počeo sa radom i smederevski muzej, nema nikakvog traga o njegovom životu i postojanju, o spomeniku i da ne govorimo. Nema ga ni sam graditelj srednjovekovnog Smedereva despot Đurađ Branković. 

Zapušten je i grob  Stevana Kuzmanovića na Starom smederevskom groblju kao i ostali grobovi smederevskih dobrotvora i znamenitih ljudi.

 

Stevan Kuzmanović Kršljanin
(1828. – 1888.)

Ima ljudi koji celog veka rade i teku samo za to da bi svojim imanjem i tekovinom mogli, po smrti, svojoj, učiniti što veća dobra svome narodu. U red takvih ljudi kod nas, dolazi i veliki dobrotvor grada Smedereva, čestiti i uvaženi smederevski građanin pok. Steva Kuzmanović Kršljanin.

Rođen je u Velikoj Krsni, srezu Smederevskom okr. podunavskog godine 1828. godine. Roditelji njegovi, iako prilično dobrog stanja, imajući dosta dece, istrgli su Stevana još iz drugog razreda osnovne škole, da bi imali pomoć u kući za svoje težačke poslove. Ali on ne osta dugo posle toga u kući očevoj. Ni malo nije imao volje za zemljoradničke poslove, s toga i ako mali i nejak on napusti kuću i selo, pa se krete u Smederevo da tamo potraži drugi način života i bolju sreću. I on ju je odista u Smederevu i našao.


Pošto je prvo bio šegrt abadžijski on posle toga napusti zanat, te je služio u trgovini, u kojoj posta u skoro kalfa, a pošto steče nešto novaca, otvori i sam sitničarsku radnju. Neobičnim trudom i radom, a još više štednjom, on je svakoga dana tekao sve više i – razgranavao svoju radnju. Tako od malene radnje on u brzo stvori na smederevskoj pijaci čuvenu i veliku gvožđarsko-lončarsku trgovinu. Docnije se počeo baviti i trgovinom svinjama.

Ženio se dva puta, ali poroda nije imao. Bio je vrlo uvažen kao dobar trgovac i pošten čovek. Jedno s toga što nije imao poroda, a drugo što je bio u opšte sklon da čini dobra, on je po primeru svoga druga, čestitoga Dine Mančića, sve svoje imanje ostavio na dobrotvorne celi opštini smederevskoj, ali pri tome nije zaboravio ni svoje sinovce i sinovice u selu.

Pored legata crkvi veliko-kršljanskoj, crkvi smederevskoj, čitaonici i pevačkom društvu u Smederevu, on je sve svoje imanje, koje je u gotovini na dan njegove smrti procenjeno na 10.000 dukata, a koje u samoj stvari mnogo više vredi, zaveštao opštini smederevskoj s tim da tom njegovom zadužbinom upravlja naročiti odbor od pet lica. U taj odbor ulaze prota smederevski, direktor niže gimnazije, upravitelj osnovnih škola i dva člana odbora opštinskog koje odbor izabere. Oni punovažno upravljaju po testamentu imovinom toga fonda, i opštinski sud dužan je da njihova rešenja izvršuje.

Prihod fondovski, za svih sedam godina od njegove smrti bio je prosečno 10.000 dinara godišnje.
Kao najglavnije tačke njegovog zaveštanja su: da se iz prihoda školuju dobri i valjani učenici, prvenstvo njegovi rođaci do četvrtog stepena, kako u školama u Srbiji, tako i na najvišim školama na strani; da se svake godine o Božiću i Uskrsu daje izvesna suma sirotinji smederevskoj i najzad da se pri udadbi pomažu dobre i čestite, a sirote devojke.


Svake godine dužan je opštinski smederevski sud da u „Srpskim Novinama" štampa izveštaj o celokupnom stanju njegovoga fonda, ali ta želja pokojnikova nije bila izvršavana.

Stevan Kršljanin umro je 1888. godine. I svojim životom i svojim radom on nam je ostavio primer retkoga i uglednog građanina i trgovca, a svojim velikim zaveštanjem opštini smederevskoj, on je zaslužio da se njegovo ime s blagodarnošću pominje ne ovde, već u celome srpstvu, jer su, i kod drugih većih naroda, retki dobrotvori i rodoljubi kao što je pok. Steva bio.

Opština smederevska u znak priznanja kao svome velikom dobrotvoru, podigla mu je u groblju smederevskom  spomenik.

Iz knjige „TESTAMENTI DOBROTVORA OPŠTINE GRADA SMEDEREVA“ izdate 1927. godine, u izdanju štamparije A. Tajkov. )

SDCafe.rs prenosi originalan i kompletan testament Stevana Kuzmanovića Kršljanina.

 

Izvor: SDCafe

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!