“Dina Mančić rođen je u Smederevu 1827. godine. Pravo mu je ime Dimitrije, ali je od ranog detinjstva prozvan Dina, pa mu to ime ostalo poznatije od krštenog. Ocu mu je bilo ime Manča, koji je bio po zanimanju berberin, a mater Stanija. Bili su slabog stanja, te je to prinudilo maloga Dinu, koji je bio svršio tek drugi razred osnovne škole, da sopstvenim trudom zaradi sebi parče hleba. Dina ide prvo na papudžijski zanat, zatim na terzijski, pa pošto je stekao nešto malo para, otvorio je sitničarsku radnju i postao gazda. Vanredno vredan i predan poslu, štedljiv do krajnosti, Dina je svu svoju pažnju i trud poklonio svojoj radnji, koja je jako napredovala.
Pošto se utvrdio na pijaci smederevskoj kao trgovac Dina se oženio 1853. uzevši za ženu Ljubicu ćerku Mite Vujadinovića i Petkane iz Kolara. Kako nisu imali poroda, to namisle da sve svoje imanje ostave gradu Smederevu na prosvetne i druge dobrotvorne celji. Pokojni Dina, i kao trgovac i kao građanin, bio je jako cenjen te su mu građani ukazivali mnoga počasna mesta u svojoj opštini.
Iako krepak i snažan Dina se u godini 1882. razboli od kamena u bešici, pa pošto nije mogao naći leka u svojoj domovini ode u Beč, i posle četvoromesečnog ležanja vrati natrag i umre 28. maja 1882. godine.
Videći da mu se približuje smrt on je napravio testamenat, u kome je učinio raspored sa celokupnim imanjem svojim. Na dan njegove smrti njegovo je imanje iznosilo koje u gotovom novcu, vredećim hartijama i obligacijama, koje u nepokretnom imanju 334 hiljade dinara.
Rukovanje tim celokupnim imanjem ostavljeno je Sudu i Odboru opštine smederevske a pod nadzorom njegove žene Ljubice, prote i direktora niže gimnazije smederevske.
Posle mnogih legata, koje je ostavio svojoj rodbini, on je svojim testamentom naredio: da njegova žena Ljubica uživa polovinu čista prihoda od celokupnog imanja, a druga polovina davaće se sirotim đacima, sirotim devojkama, udovicama i ostaloj sirotinji a naročito ostavlja kao amanet Opštini smederevskoj da se od toga prihoda izdržavaju siromašni učenici, koji da se školuju i na najvišim školama. Po smrti njegove žene Ljubice, upotrebiće se na tu cilj celokupan čist prihod od njegovog imanja.
Dalje je ostavio na podizanje gimanzije smederevske imanje zvano Markićevo, koje je kupio skoro za 6000 dukata no s tim da se prihod od tog imanja kapitališe sve dotle dokle ne naraste dovoljna suma za zidanje cele gimanzije, a kad se zgrada ozida onda da nosi naziv njegov.
Njegova žena Ljubica živela je još 10 godina uživajući polovinu prihoda od tog imanja, starajući se da se imanje čuva i na taj način uveliča fond njihov. Bolovala je dosta dugo, pa kako se nije htela preudati, to je i ona postala dobrotvorka, prema izričitoj želji pokojnog Dine. Od njene smrti ceo se prihod upotrebljava na dobrotvorne i prosvetne celji. Tada je fond dobio naziv „Fond Dine i Ljubice Mančić“. Ljubica je umrla 29. Decembra 1892. god. i sahranjena o opštinskom trošku u znak priznanja kao dobrotvorka.” – iz knjige „TESTAMENTI DOBROTVORA OPŠTINE GRADA SMEDEREVA“
Veliki dobrotvor Smedereva Dimitrije Dina Mančić (1827-1882) zaveštao je testamentom deo svoga imanja sa kafanom zv. „Markićeva“ za podizanje Gimnazije. Imanje je platio 6000 dukata, a danas bi to bilo oko 20 kilograma u zlatu. Po skicama znamenitog arhitekte Milorada Ruvidića iz 1904. godine, na mestu nekadašnje kafane podignuta je Gimnazija. Testamentalni uslov izgradnje, bio je da se na zgradu stavi natpis „da je istu gimnaziju podigao Dina za spomen njegov i njegove žene Ljubice“. Ovaj natpis nikada nije postavljen.
Kapela Dine Mančića iz 1884. godine je napravljena na Starom groblju po nalogu i od novca bračnog para Mančić. Zauzima centralno mesto, tik uz Crkvu uspenja presvete Bogorodice, i deo je spomeničke celine od velikog značaja pod zaštitom države.
Delo je čuvenog arhitekte Aleksandra Bugarskog, autora zgrade Suda u Smederevu, Starog dvora i Narodnog pozorišta u Beogradu i mnogih drugih značajnih građevina onog doba u Srbiji. Arhitekta je pred smrt ovo delo uvrstio među dvanaest svojih najznačajnijih ostvarenja.
Kapela je danas u jadnom stanju: oronula, opalog maltera i istrulele stolarije. Na kripti je gomila građe, prašnjavih dasaka, džakova sa cementom. Kovčezi dobrotvora su svojevremeno poharani i otvoreni. Nad njima je nezaštićeni otvor. Kapela je pod ključem i katancem, ali niko od nadležnih ne zna gde je ključ i ko ostavlja materijal u kripti jednog od najznamenitijih Smederevaca.
Kapela je već decenijama devastirana, i nalazi se u neprimerenom i statički veoma ugroženom stanju. Originalna, veoma bogata dekorativna plastika je u velikoj meri uništena i trajno izgubljena.
Projekat sanacije i restauracije kapele izrađen je još 2003. godine. Do danas on je samo papir. Prošle godine Regionalni Zavod za zaštitu spomenika kulture se javio na konkurs Grada za sredstva kako bi makar otpočeo sanaciju kapele. Ni odgovor nisu dobili, a kamoli novac. Nezvanično objašnjenje je da je reč o spomeniku pod zaštitom države.
Značaj realizacije ovog projekta jeste da se sačuva izuzetno vredna i jedinstvena građevina, i da se javnost upozna sa jednom značajnom ličnošću s kraja XIX veka, čime bi se ispravila nepravda prema dobrotvoru smederevske opštine.
Opština je u znak zahvalnosti i sećanja bila obavezna da postavi natpise na sve objekte podignute iz sredstava Mančićevog fonda. Nije poznato da li je opština ispunila obavezu prema svom velikom dobrotvoru, ali danas ovakvi natpisi ne postoje u gradu.
Mančić jedino ima svoju ulicu u Smederevu, dugačku jedva stotinak metara. Istoričari kažu da je naziv zadržala samo zato jer su nekadašnji gradski oci mislili da je posvećena izvesnom Mančiću šusteru, koji je bio poznati zanatlija u Smederevu.
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
SDCafe.rs prenosi originalan tekst zaveštanja Dina Mančića preuzet iz knjige „TESTAMENTI DOBROTVORA OPŠTINE GRADA SMEDEREVA“ nepoznatog autora prvi put štampane 1927. godine. Pogledati OVDE!
Izvor: SDCafe