Povodom pokretanja procedure upisa Smederevske tvrđave na listu svetske kulturne baštine, održana je prezentacija. Prikazana je radna verzija dokumenta za kandidaturu.
Detalje su predstavili članovi stručnog tima koji je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture formirao prošle godine u maju. Članovi su bili angažovani na izradi nominacionog dosijea. Reč je o 12 predstavnika četiri ustanove iz Beograda i Smedereva.
Koordinatori i autori dosijea su Maja Đorđević, arheolog savetnik Republičkog zavoda i nacionalni koordinator za implementaciju Konvencije o zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa i Dejan Radovanović, arheolog i direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu.
Zadatak stručnog tima je da prema unapred utvrđenoj dinamici pripremi dokumentaciju, dosije i Plan upravljanja. Najvećim delom, to je urađeno. Zatim, u septembru, taj materijal treba uputiti na tehničku evaluaciju. Kada bude kompletno pripremljen potpis bi trebalo da stavi ministar kulture koji, tu nominaciju, preko Ministarstva spoljnih poslova treba zvanično da pošalje najkasnije 31. januara 2025.
Kako je primetila Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, značajan odziv građana, govori o velikoj zainteresovanosti za sudbinu tvrđave i njen status. Za spomenik je utvrđena 1946. a 1979. godine kategorisana je kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju.
Tokom svoje istorije, tvrđava je imala niz značajnih uloga. Bila je centar državne, verske, privredne i trgovinske aktivnosti jugoistočne Evrope. Kasnije je bila poslednja prestonica srpske srednjevekovne države, pa centar Osmanskog sandžaka, austrijskog distrikta, prestonica novoonsovane srpske države – kazala je Đukanović.
Zbog toga, istorijskog, arhitektonsko – umetničkog, urbanističkog i simboličkog značaja, stalna delegacija Srbije pri UNESCO organizaciji, prijavila je tvrđavu na prelimiranu listu. Želja je bila da bude upisana na listu svetske baštine. Taj upis je bio 15. aprila 2010. godine.
Tokom 14 godina uloženi su znatni napori da se tvrđava zaštiti, prezentuje koliko su to sredstva dozvoljavala. Ali smo svedoci da je za tih 14 godina malo urađeno na pripremi nominacionog dosijea.
Nekako se to poklopilo sa 17 godina tokom kojih Srbija nije imala nijedan samostalni upis na listu svetske baštine.
Pored 12 kulturnih dobara koje smo kao država upisali u okviru pet upisa, značajno su se povećale aktivnosti sada i želja države da neka dobra, za koja smatramo da imaju izuzetnu univerzalnu vrednost, upišemo na listu. Da to više ne bude samo naše blago, već da to postane blago sveta – napominje Dubravka Đukanović.
Kako je ovom prilikom poručila Maja Đorđević, osim same prezentacije sa stručnog aspekta, veoma je važan i odnos lokalne zajednice:
Mi smo obavezni da se bavimo prenošenjem našeg nasleđa budućim generacijama. Ne prenose stručnjaci to nasleđe. Oni prenose u nekim svojim sredinama, ali vi ste ti koji se nalazite u Smederevu i koji ćete preneti značaj kulturnog nasleđa budućim generacijama.
Svuda u svetu, neko baštini svoje nasleđe. Razumevanje kulturnog nasleđa nas čini jačim i povezuje nas. Zato smo mi danas ovde, ne samo kao stručnjaci koji prikazuju veliki rad, nego i da se povežemo sa vama. Da ponudimo mogućnost buduće saradnje – istakla je Đorđević.
U osvrtu na to kakve su, prema njegovom mišljenju težnje Smederevaca kada je reč o upisu tvđave na listu svetske baštine, Dejan Radovanović je kazao da smatra da je lični osećaj veoma važan.
Za njega i njegove kolege, još početkom ovog milenijuma, kao najvažniji cilj bila je upravo ova nominacija. Iako su razne okolnosti usporile taj proces, bitno je da su ostali uporni i dosledni.
Takođe, sada je neophodno da nađemo balans između toga kako mi, stanovnici Smedereva, subjektivno doživljamo tvrđavu i onoga što će biti objektivna procena eksperata. A oni će, nakon prijave, proveravati sve navedeno u dosijeu, na licu mesta, već koliko naredne godine.
Nominacioni dosije sadrži devet poglavlja i ona su ovom prilikom predstavljena. U prvom su osnovne informacije o dobru (naziv, mesto na kome se nalazi, region, dražva). Bitno je i da bude definisano granicama jer se u okviru njih nalazi ta univerzalna vrednost dobra. Takođe postoji i bafer zona – zaštićena okolina dobra.
Iako je našim zakonima zaštićena nešto šira zona oko tvrđave, autori dosija su smatrali da treba da budu racionalniji u ovoj proceni. Jer, ono što prikažu, sutra će morati i da “odbrane” pred onima koji donose odluke.
Odlučeno je da se kao glavna vrednost uzme zona koja je od same izgradnje bila ključna kada je u pitanju prostor van tvrđave. To je takozvano gradsko polje, obuhvata 150 metara paralelno sa varoškim bedemom.
Prostor koji je oduvek bio bez mogućnosti naseljavanja, objašnjava Dejan Radovanović. Pruga koja je postavljena krajem 19. veka, imala je negativne posledice. Ali ujedno je i onemogućila ko zna kakve “intervencije” kojih bi na tvrđavi bilo da je malo pristupačnija.
Sa dunavske strane, ovim dokumentom je za granicu obuhvaćen pojas luke i gradskog parka do Silosa, sa treće Jezava i bivše korito. Naravno, i Dunav je tokom u ovom delu Smedereva granica.
U drugom poglavlju je opis dobra. Čine ga dve celine. Najpe je opisano dobro u trenutku nominovanja. U drugom segmentu drugog poglavlja, izloženo je kako se to dobro razvijalo od početka do danas. Reč je o 600 godina. Time se bavio istoričar Miroslav Lazić.
Sumirao je istorijat tvrđave, od srednjevekovne dileme gde podići grad, 1428. godine kao početka izgradnje, pa preko ustanaka, oslobođenja… Sve do kraja 19. veka tvrđava je bila najbolje očuvano srednjevekovno utvrđenje. Devastacija je počela podizanjem železnice, a kulminirala je u 20. veku, tokom ratova. Tek od 1946. tvrđava više nije vojni objekat.
Poglavlje tri je potvrda upisa. To su kriterijumi pod kojima se održava univerzalna izuzetna vrednost. Dovoljan je i samo jedan, ali su se autori dosijea opredelili da predstave dva, odnosno kriterujume četiri i šest.
Kriterujum četiri znači da dobro predstavlja izvanredan primer vrste građevine ili pejzaža, arhitektonske ili tehnološke celine koje ilustruju značajnu fazu u ljudskoj istoriji. O tome je više govorila arhitekta Marina Nešković.
Opredeljujuć je bio period izgradnje tvrđave kao prestonog grada. Ona predstavlja izuzetan primer dobro očuvanog srednjevekovnog grada, autentičnog sklopa koji čine vladarski dvor i gradska utvrđenja. Jeste u nekim segmentima oštećena, ali ima dovoljno foto dokumentacije koja bi omogućila da se sagleda raniji oblik.
To je jedini sačuvani, utvrđeni grad, razvijenog tipa koji je počeo da se javlja posle Kosovske bitke usled potrebe da dvor vladara bude u sklopu civilnog naselja. Da bude posebno branjen utvrđen prostor, a kao zaleđe sa pratećim funkcijama ima i gradsko naselje. I po tome je jedinstven primer arhitektonske celine, navela je Nešković.
Vrednovanje po šestom kriterijumu znači da je predloženo dobro u direktnoj ili opipljivoj vezi sa događajima ili živim tradicijama, idejama ili verovanjima, umetničkim i književnim delima od izuzetnog značaja.
Smederevo je od postanka bilo zastupljeno u stvaralaštvu. Od 15. veka i bugarštice “Orao se vijaše nad Smederevom” preko dalje usmene pa sve do autorske književnosti. Inicijator opredeljivanja za ovaj kriterijum bio je Dejan Radovanović.
Drugi deo izjave o univerzalnoj vrednosti čini komparativna analiza. Neophodno je, predloženo dobro uporediti sa drugim, sličnim koja su već na listi, ali i sa onima koja to nisu. Time se ističu specifičnosti po kojima se tvrđava odvaja. Tom analizom bavio se istoričar umetnosti Vladimir Božinović.
Iako su evropska srednjevekovna utvrđenja veoma zastupljena na listi (ima ih 56), sa područja Srbije, do sada nijedno takvo dobro nije upisano.
Božinović objašnjava da u komparativnoj analizi, poenta nije u sličnostima već u razlikama, time se popunjava praznina i upotpunjuje lista baštine.
U selekciji su se ovde našle Carigradske/Teodosijeve zidine, grad Mistra u Grčkoj, Londonska kula, Karkason u Francuskoj, Dubrovik, Kotor…
Predstavljem naših utvrđenja koja nisu na listi (Malglič, Novo brdo, Lazarev grad, Manasija i Golubac) pokazana je posebnost smederevske tvrđave, prestona funkcija, položaj i arhitektonski skop.
Za razliku od ranijih utvrđenja, građenih na nepristupačnim mestima, liticama i uzvišenjima, Smederevo je na prostranom i ravnom terenu, na ušću Jezave u Dunav. U izgradnji jeste korišćen raniji obrazac, ali je ovde potpuno usavršen o čemu svedoči visok nivo kvaliteta izgradnje koja je definitivno bila poverena najbojim protomajstorima.
U završnoj celini, govori se o tome kako je tretirana tvrđava, kako danas izgleda, a u drugom delu koji faktori utiču pozitivno ili negativno, koji su rizici. Arhitekta Snežana Jejić je podsetila da se istraživanja i konzervatorske intervencije ovde izvode već 80 godina.
Prva arheološka istraživanja izvedena su još tokom rata, 1943. a prvi radovi 1948. Prvi objekat na kome se radilo bila je despotova kula čime je simbolično objavljena dalja obnova.
Glavna pažnja je u početku bila posvećena utvrđenom dvoru, a sistematska istraživanja su trajala decenijama, sredinom prošlog veka. U svemu su učestvovali eminentni naučnici i konzervatori. Obnova je nastavljena i još uvek traje.
Inače, u ovom momentu, Republički zavod, priprema sa partnerima još tri nominacije i četvrtu kao transnacionalnu. To su nominacije za kulturni predeo Bača, Caričin grad i istočni segment rimskog Limesa.